Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ЕкономијаНајранији текст NIN, 4. нов, 14:36 · последњи 4. нов, 15:27

НАЛЕД: Србија има неискоришћен извозни потенцијал од 90 милиона долара за смрзнуто бобичасто воће

2 медија · 2 текста Истражи мрежу
Фото из чланка: Н1

Шта наводе медији

  1. НАЛЕД-ова Анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије проценила је неискоришћен извозни потенцијал од 90 милиона долара за смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће.

    Ово наводи један извор

    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара. То је показала Анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије, коју је спровео НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.
  2. Анализу је спровео НАЛЕД уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)НАЛЕД је Анализу ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије, спровео уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара. То је показала Анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије, коју је спровео НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.
  3. Анализом је издвојено 23 сектора која су заједно чинила више од 75 одсто укупног робног извоза Србије у 2025. години.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)Анализом су, како се наводи, издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75 одсто укупног робног извоза Србије у 2025. и настала је са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Анализом су издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75% укупног робног извоза Србије у 2025. и настала је са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини.
  4. Циљ анализе био је идентификовање производа и тржишта са простором за раст, али и сектора посебно изложених променама у међународној трговини.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)Анализом су, како се наводи, издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75 одсто укупног робног извоза Србије у 2025. и настала је са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Анализом су издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75% укупног робног извоза Србије у 2025. и настала је са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини.
  5. За гуме за путничке аутомобиле процењен је додатни извозни потенцијал од 75 милиона долара, а за лекове 60 милиона долара.

    Ово наводи један извор

    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара. То је показала Анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије, коју је спровео НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.
  6. Хлеб, пецива, колачи и кекс имају простор за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште, свеже вишње и трешње 33 милиона, остали дрвени намештај 32 милиона, препарати за улепшавање и шминка 25 милиона, а остали сиреви 20 милиона долара.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)"Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, са простором за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште. Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара. Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона", наводи НАЛЕД.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, са простором за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште. Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара. Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона. На тржишту ЕУ искоришћено је тек око 43% процењеног потенцијала посластица од шећера и 46% препарата за улепшавање и шминку. Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на којем за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара.
  7. На тржишту ЕУ искоришћено је тек око 43 одсто процењеног потенцијала посластица од шећера и 46 одсто препарата за улепшавање и шминку.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)На тржишту ЕУ, како се истиче, искоришћено је тек око 43 одсто процењеног потенцијала посластица од шећера и 46 одсто препарата за улепшавање и шминку.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, са простором за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште. Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара. Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона. На тржишту ЕУ искоришћено је тек око 43% процењеног потенцијала посластица од шећера и 46% препарата за улепшавање и шминку. Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на којем за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара.
  8. На тржишту ЕУ постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара за смрзнуте малине и купине.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на којем за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, са простором за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште. Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара. Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона. На тржишту ЕУ искоришћено је тек око 43% процењеног потенцијала посластица од шећера и 46% препарата за улепшавање и шминку. Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на којем за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара.
  9. За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој, Француској, САД и Уједињеном Краљевству.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству. За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Иако Европска унија представља кључно тржиште за извознике из Србије, анализа указује и на значајне могућности за пласман производа на другим тржиштима. За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству. За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.
  10. За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска, Словенија, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству. За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Иако Европска унија представља кључно тржиште за извознике из Србије, анализа указује и на значајне могућности за пласман производа на другим тржиштима. За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству. За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.
  11. Електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови делови заједно генеришу око 30 одсто укупног извоза Србије, што повећава изложеност променама у европској индустрији, нарочито аутомобилској.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)Потребу за ширењем базе производа и купаца потврђује податак да електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови делови заједно генеришу око 30 одсто укупног извоза Србије.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Потребу за ширењем базе производа и купаца потврђује податак да електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови делови заједно генеришу око 30% укупног извоза Србије. Таква структура повећава изложеност променама у европској индустрији, нарочито аутомобилској. Анализа препоручује подршку технолошком унапређењу домаћих малих и средњих предузећа како би постали сертификовани добављачи великих система, укључили се у производњу сложенијих компоненти и креирали већи део створене вредности у земљи.
  12. Металска индустрија је у ЕУ 2025. извезла робу вредну 1,62 милијарде евра, а 90 одсто вредности извоза обухваћено је ЦБАМ режимом.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)Посебну пажњу, наводи се, захтева металска индустрија, која је у ЕУ 2025. извезла робу вредну 1,62 милијарде евра, а чак 90 одсто вредности извоза обухваћено је ЦБАМ режимом.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)Посебну пажњу захтева металска индустрија, која је у ЕУ 2025. извезла робу вредну 1,62 милијарде евра, а чак 90% вредности извоза обухваћено је ЦБАМ режимом. Додатне изазове представљају висока зависност од европског тржишта, трговинске мере ЕУ, као и растући захтеви у области одрживости.
  13. Радован Кастратовић, консултант НАЛЕД-а, изјавио је другог дана конференције „МЕПС 2026“ да би за остварење потенцијала до 2030. године компанијама требало обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, сертификатима и захтевима одрживости, уз наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)"Да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости. За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима. Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца", изјавио је Радован Кастратовић, консултант НАЛЕД-а, другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)"Да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости. За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима. Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца", изјавио је др Радован Кастратовић, консултант НАЛЕД-а, другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.
  14. Кастратовић је препоручио формирање наменског фонда за подршку извозницима погођеним ЦБАМ-ом и новим еколошким захтевима, кредитне гаранције за мала и средња предузећа и системску стручну подршку за мерење емисија.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)"Зато препоручујемо формирање наменског фонда за подршку извозницима погођеним ЦБАМ-ом и новим еколошким захтевима, који би подржао улагања у чистије технологије. Малим и средњим предузећима потребно је олакшати приступ зеленом финансирању кроз кредитне гаранције и комбиновање јавних и приватних извора средстава. Уз то, неопходна је системска стручна подршка за мерење емисија и извештавање, уз приступачне дигиталне алате и размену података између институција, како фирме исте податке не би достављале више пута. Тако би се смањили трошкови усклађивања и домаћим добављачима олакшао пут ка међународним ланцима снабдевања", закључује Кастратовић.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)"Зато препоручујемо формирање наменског фонда за подршку извозницима погођеним ЦБАМ-ом и новим еколошким захтевима, који би подржао улагања у чистије технологије. Малим и средњим предузећима потребно је олакшати приступ зеленом финансирању кроз кредитне гаранције и комбиновање јавних и приватних извора средстава. Уз то, неопходна је системска стручна подршка за мерење емисија и извештавање, уз приступачне дигиталне алате и размену података између институција, како фирме исте податке не би достављале више пута. Тако би се смањили трошкови усклађивања и домаћим добављачима олакшао пут ка међународним ланцима снабдевања", закључује Кастратовић.
  15. Конференцију „Међународна економска позиција Србије, МЕПС 2026“ организују ПКС и Институт економских наука.

    Ову чињеницу наводе

    • N1, 4. нов, 15:27 (отвара се у новом прозору)"Да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости. За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима. Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца", изјавио је Радован Кастратовић, консултант НАЛЕД-а, другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.
    • NIN, 4. нов, 14:36 (отвара се у новом прозору)"Да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости. За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима. Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца", изјавио је др Радован Кастратовић, консултант НАЛЕД-а, другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Особе и институције (13)

Поређење извештаја Хронологија

Особе и институције у овој вести

  • НАЛЕД
  • Институт економских наука
  • Влада Шведске
  • Радован Кастратовић
  • Европска унија
  • Привредна комора Србије
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

НАЛЕДНАЛЕДЕвропска унијаЕвропска унијаРадован КастратовићРадован КастратовићВлада ШведскеВлада ШведскеИнститут економских наукаИнститут економских н…Привредна комора СрбијеПривредна комора Срби…Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

13

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

13 од 13 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

2медија
2текста
  • NIN
  • N1

Још у фокусу

Све вести

Безбедност4. нов, 14:45

Авион који је враћен у Београд, јутрос слетео у Москву

5 медијаПанчевац, Клиx, Објектив …

Вести

  • Избори979
  • Друштво712
  • Спољна политика537
  • Економија496
  • Правосуђе408
  • Медији337
  • Безбедност207
  • Политика145
  • Косово52

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3873 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете