За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара. То је показала Анализа… Цео текст
За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара. То је показала Анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије, коју је спровео НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.
Анализом су издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75% укупног робног извоза Србије у 2025. и настала је са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини.
Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, са простором за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште. Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара. Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона. На тржишту ЕУ искоришћено је тек око 43% процењеног потенцијала посластица од шећера и 46% препарата за улепшавање и шминку. Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на којем за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара.
"Да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости. За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима. Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца", изјавио је др Радован Кастратовић, консултант НАЛЕД-а, другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.
Уступљене фотографије / Паул Гроссманн / Тетра Имагес / Профимедиа
Иако Европска унија представља кључно тржиште за извознике из Србије, анализа указује и на значајне могућности за пласман производа на другим тржиштима. За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству. За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.
Потребу за ширењем базе производа и купаца потврђује податак да електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови делови заједно генеришу око 30% укупног извоза Србије. Таква структура повећава изложеност променама у европској индустрији, нарочито аутомобилској. Анализа препоручује подршку технолошком унапређењу домаћих малих и средњих предузећа како би постали сертификовани добављачи великих система, укључили се у производњу сложенијих компоненти и креирали већи део створене вредности у земљи.
Посебну пажњу захтева металска индустрија, која је у ЕУ 2025. извезла робу вредну 1,62 милијарде евра, а чак 90% вредности извоза обухваћено је ЦБАМ режимом. Додатне изазове представљају висока зависност од европског тржишта, трговинске мере ЕУ, као и растући захтеви у области одрживости.
"Зато препоручујемо формирање наменског фонда за подршку извозницима погођеним ЦБАМ-ом и новим еколошким захтевима, који би подржао улагања у чистије технологије. Малим и средњим предузећима потребно је олакшати приступ зеленом финансирању кроз кредитне гаранције и комбиновање јавних и приватних извора средстава. Уз то, неопходна је системска стручна подршка за мерење емисија и извештавање, уз приступачне дигиталне алате и размену података између институција, како фирме исте податке не би достављале више пута. Тако би се смањили трошкови усклађивања и домаћим добављачима олакшао пут ка међународним ланцима снабдевања", закључује Кастратовић.