НАЛЕД: Србија има неискоришћен извозни потенцијал од 90 милиона долара за смрзнуто бобичасто воће

За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара.

То је показала Анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије, коју је спровео НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.

Анализом су издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75% укупног робног извоза Србије у 2025. и настала је са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини.

Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, са простором за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште.

Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара.

Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона.

На тржишту ЕУ искоришћено је тек око 43% процењеног потенцијала посластица од шећера и 46% препарата за улепшавање и шминку.

Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на којем за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара.

"Да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости.

За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима.

Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца", изјавио је др Радован Кастратовић, консултант НАЛЕД-а, другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.

Уступљене фотографије / Паул Гроссманн / Тетра Имагес / Профимедиа

само NIN

Иако Европска унија представља кључно тржиште за извознике из Србије, анализа указује и на значајне могућности за пласман производа на другим тржиштима.

За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству.

За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.

Потребу за ширењем базе производа и купаца потврђује податак да електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови делови заједно генеришу око 30 одсто укупног извоза Србије.

Таква структура повећава изложеност променама у европској индустрији, нарочито аутомобилској.

Анализа препоручује подршку технолошком унапређењу домаћих малих и средњих предузећа како би постали сертификовани добављачи великих система, укључили се у производњу сложенијих компоненти и креирали већи део створене вредности у земљи.

Посебну пажњу захтева металска индустрија, која је у ЕУ 2025. извезла робу вредну 1,62 милијарде евра, а чак 90% вредности извоза обухваћено је ЦБАМ режимом.

Додатне изазове представљају висока зависност од европског тржишта, трговинске мере ЕУ, као и растући захтеви у области одрживости.

"Зато препоручујемо формирање наменског фонда за подршку извозницима погођеним ЦБАМ-ом и новим еколошким захтевима, који би подржао улагања у чистије технологије.

Малим и средњим предузећима потребно је олакшати приступ зеленом финансирању кроз кредитне гаранције и комбиновање јавних и приватних извора средстава.

Уз то, неопходна је системска стручна подршка за мерење емисија и извештавање, уз приступачне дигиталне алате и размену података између институција, како фирме исте податке не би достављале више пута.

Тако би се смањили трошкови усклађивања и домаћим добављачима олакшао пут ка међународним ланцима снабдевања", закључује Кастратовић.

Ваш коментар ће бити видљив чим га администратор одобри.

само Политика

НАЛЕД је Анализу ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Републике Србије, спровео уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“.

само N1