
Малишић је рекла да су се чували: имали су правило да о деликатним стварима не разговарају у редакцији, не носе телефоне са собом и склањају се на сигурнија места.
Ову чињеницу наводе
„Због тога смо се чували колико смо могли. Имали смо правило да о деликатним стварима не разговарамо у редакцији, да не носимо телефоне са собом и да се склањамо на сигурнија места, где смо веровали да можемо да обавимо такве разговоре. Страшно је да је једна земља дошла у ситуацију да новинари морају да развијају посебне стратегије како би могли слободно да разговарају“, наглашава.
„Због тога смо се чували колико смо могли. Имали смо правило да о деликатним стварима не разговарамо у редакцији, да не носимо телефоне са собом и да се склањамо на сигурнија мјеста, гдје смо веровали да можемо да обавимо такве разговоре. Страшно је да је једна земља дошла у ситуацију да новинари морају да развијају посебне стратегије како би могли слободно да разговарају“, наглашава.
Малишић је рекла да је редакција била у центру пажње због истраживачких тема које објављује и да им је било најважније да сачувају изворе.
Ову чињеницу наводе
„Било нам је јасно да је наша редакција у центру пажње због истраживачких тема које објављујемо, пре свега захваљујући раду Милана Радоњића, Вука Цвијића, Милана Ћулибрка и свих осталих колега који су се бавили истраживачким новинарством. Било нам је најважније да сачувамо своје изворе, мислим да смо у томе успели, јер нисмо наивни“, указује Малишић.
„Било нам је јасно да је наша редакција у центру пажње због истраживачких тема које објављујемо, прије свега захваљујући раду Милана Радоњића, Вука Цвијића, Милана Ћулибрка и свих осталих колега који су се бавили истраживачким новинарством. Било нам је најважније да сачувамо своје изворе, мислим да смо у томе успјели, јер нисмо наивни“, указује Малишић.
Малишић је навела да у новом броју Радара објављују текстове о прислушкивању поткрепљене документима, укључујући документе о прислушкивању студената, још једног тужиоца и људи из Радара.
Ову чињеницу наводе
„У овом броју Радара објављујемо текстове о прислушкивању, поткрепљене документима. Ми такве ствари објављујемо само када имамо доказе. Имамо документ о прислушкивању студената, документ о прислушкивању још једног тужиоца, а сада смо добили и документ о прислушкивању људи из Радара. То само показује колико су размере прислушкивања биле велике“, каже Малишић.
„У овом броју Радара објављујемо текстове о прислушкивању, поткријепљене документима. Ми такве ствари објављујемо само када имамо доказе. Имамо документ о прислушкивању студената, документ о прислушкивању још једног тужиоца, а сада смо добили и документ о прислушкивању људи из Радара. То само показује колико су размјере прислушкивања биле велике“, каже Малишић.
Навод, непотврђеноДиректор БИА Владимир Орлић упутио је захтев Вишем суду у Београду за примену мера тајног надзора против Малишић, Петрушић и Радоњића, а суд је мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године, пише Радар.
Овај навод преносе
Како пише Радар, директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године.
Навод, непотврђеноУ мерама је било прописано снимање комуникација у просторијама, укључујући пословне просторије на првом спрату зграде на адреси Теразије 5 у Београду, где је редакција Радара, пише Радар.
Овај навод преносе
У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара.
Како је данас објавио "Радар", директор Безбједносно-информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтјев за примјену мјера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице тог недјељника, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мјере први пут одобрио 12. јуна. У мјерама које су биле прописане против уреднице и новинара "Радара" било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције "Радара". На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара тог недјељника.
Навод, непотврђеноПрема наводима Радара, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара.
Овај навод преносе
У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара.
„На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал. Наиме, наша уредница Весна Малишић на дневном нивоу разговара са новинарима и уредницима о темама које припремамо, саговорницима, документима и изворима”, пише Радар.
Како је данас објавио "Радар", директор Безбједносно-информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтјев за примјену мјера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице тог недјељника, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мјере први пут одобрио 12. јуна. У мјерама које су биле прописане против уреднице и новинара "Радара" било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције "Радара". На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара тог недјељника.
Навод, непотврђеноМалишић је за Данас рекла да су она и још двоје новинара прислушкивани од стране БИА од јуна до 3. новембра, те да су им озвучене просторије редакције, аутомобили и станови.
Овај навод преносе
Главна и одговорна уредница недељника Радар Весна Малишић за Данас каже да су она и још двоје новинара прислушкивани од стране БИА од јуна до 3. новембра, те да су им озвучене просторије редакције, аутомобили, станови. Сазнали су да су на мерама преко документа и наредбе до којих је дошао Вук Цвијић.
Главна и одговорна уредница београдског недјељника "Радар" Весна Малишић за "Данас" каже да су она и још двоје новинара прислушкивани од стране српске Безбједносно-информативне агенције (БИА) од јуна до 3. новембра, те да су им озвучене просторије редакције, аутомобили, станови.
Навод, непотврђеноМалишић је рекла да су сазнали да су на мерама преко документа и наредбе до којих је дошао Вук Цвијић.
Овај навод преносе
Главна и одговорна уредница недељника Радар Весна Малишић за Данас каже да су она и још двоје новинара прислушкивани од стране БИА од јуна до 3. новембра, те да су им озвучене просторије редакције, аутомобили, станови. Сазнали су да су на мерама преко документа и наредбе до којих је дошао Вук Цвијић.
Како Малишић наводи за "Данас", сазнали су да су на мјерама Милан Радоњић, Сандра Петрушић и она преко документа и наредбе до којих је дошао Вук Цвијић.
Навод, непотврђеноПрема наводима Радара, Орлић је користио дискреционо право да одреди десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Овај навод преносе
Осим захтева за примену тајних мера, према наводима овог медија, Орлић је користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Навод, непотврђеноМалишић је навела да је наредба о прислушкивању донета 26. или 27. јуна, а да је, према информацијама које имају, обустављено 3. новембра.
Овај навод преносе
„То је био и други број у којем је Вук Цвијић објављивао документа о томе шта се догодило на Сењаку, у ресторану ’27’. Дакле, тада је прислушкивање почело, а према информацијама које имамо, обустављено је јуче, 3. новембра. Наредба је донијета 26. или 27. јуна“, указује Малишић.
Навод, непотврђеноРадар је 1. новембра објавио да је БИА прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал (ТОК), у вези са предметом „Надстрешница“ о корупцији око урушавања надстрешнице у Новом Саду.
Овај навод преносе
Подсетимо, недељник Радар је 1. новембра објавио је БИА прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал (ТОК). Разлог за тајно прислушкивање просторија ТОК-а био је наставак рада на предмету „Надстрешница“, односно истрага корупције у вези са урушавањем надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
Навод, непотврђеноПрема извору Радара, главни тужилац ТОК-а Младен Ненадић је такође прислушкиван, а мере тајног надзора над тужиоцима одређиване су више пута: 9. априла, 30. априла, 29. маја, 19. јуна и 7. октобра 2026, а трајале су до 29. октобра.
Овај навод преносе
Прислушкиван је и главни тужилац ТОК-а Младен Ненадић, а извор Радара наводи да је БИА била упућена у сваки корак који је ово тужилаштво предузело. Тужиоци су били под мерама тајног надзора због сумње на наводну шпијунажу, и то у више наврата: 9. априла, 30. априла, 29. маја, 19. јуна и 7. октобра 2026. године, када су мере последњи пут одређене. Директор БИА Владимир Орлић тек је након избора одлучио да се прислушкивање ТОК-а прекине, па је оно трајало до 29. октобра.Навод, непотврђеноПотпредседник УНС-а Слободан Ћирић оценио је да је одлука о прислушкивању имала политичку позадину и да је циљ био да се спречи слобода јавне речи и угуши критика власти.
Овај навод преносе
„Уверен сам да је одлука о прислушкивању имала дебелу политичку позадину, чији је основни циљ био да се спречи слобода јавне речи, да се угуши свака критика власти, да се монтирају афере о наводној шпијунажи“, указује Ћирић.
Навод, непотврђеноПравница НУНС-а Марија Бабић рекла је да је, према информацијама којима располажу, мере спроведене због сумње да новинари угрожавају безбедност државе извршењем кривичног дела шпијунаже, и оценила да је коришћење таквих метода према новинарима недопустиво.
Овај навод преносе
Правница НУНС-а Марија Бабић каже да је коришћење оваквих метода према новинарима недопустиво.
„Иако смо можда и раније сумњали да се овакве ствари дешавају, сада пред нама имамо информације које отварају озбиљна питања о томе у којој мери су новинари и њихови извори заштићени. Још увек немам довољно информација, али сама чињеница да су новинари били предмет мера Безбедносно-информативне агенције, у контексту обављања свог професионалног посла, изузетно је забрињавајућа и отвара озбиљна питања о заштити њихових права“, указује Бабић.
Наглашава да такве праксе угрожавају не само права новинара на приватност и слободу рада већ утичу и на поверљивост новинарских извора, што је један од кључних предуслова за слободно и независно новинарство.
„Према информацијама којима располажемо, мере су спроведене због постојања основа сумње да новинари предузимају активности којима се угрожава безбедност државе извршењем кривичног дела шпијунаже. То отвара озбиљна питања и указује на забрињавајућу праксу, посебно имајући у виду теме којима се редакција Радара бави и начин на који новинари обављају свој посао“, објашњава Бабић.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.