Редакција Радара, главна и одговорна уредница овог недељника Весна Малишић и новинари Милан Радоњић и Сандра Петрушић, на мерама су Безбедносно-информативне агенције (БИА) од јуна ове године, објавио је Радар.
Како пише Радар, директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године.
У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара.
Занимљиво је да су посебне мере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посећују.
Потпредседник УНС-а Слободан Ћирић истиче да је јадна власт у чије време државна безбедност прислушкује и прати новинаре због сумње да се баве шпијунажом.
„Уверен сам да је одлука о прислушкивању имала дебелу политичку позадину, чији је основни циљ био да се спречи слобода јавне речи, да се угуши свака критика власти, да се монтирају афере о наводној шпијунажи“, указује Ћирић.
Додаје да се на основу тога пошаље порука како ће проћи новинари и медији који се усуђују да раде онако како се власти не допада, који се усуђују да раде у складу са стандардима новинарске професије и трагају за истином, ма каква она била.
„Не могу да одолим, а да не будем и мало саркастичан – за разлику од Радара, код неких других овдашњих медија БИА вероватно уопште није имала потребу да се мучи и прибавља судска одобрења за прислушкивање и праћење, пошто тамо већ има своје тастере који достављају информације из прве руке и ревносно раде обавештајно-пропагандни, а не новинарски посао“, закључује Ћирић.
Правница НУНС-а Марија Бабић каже да је коришћење оваквих метода према новинарима недопустиво.
„Иако смо можда и раније сумњали да се овакве ствари дешавају, сада пред нама имамо информације које отварају озбиљна питања о томе у којој мери су новинари и њихови извори заштићени. Још увек немам довољно информација, али сама чињеница да су новинари били предмет мера Безбедносно-информативне агенције, у контексту обављања свог професионалног посла, изузетно је забрињавајућа и отвара озбиљна питања о заштити њихових права“, указује Бабић.
Наглашава да такве праксе угрожавају не само права новинара на приватност и слободу рада већ утичу и на поверљивост новинарских извора, што је један од кључних предуслова за слободно и независно новинарство.
„Према информацијама којима располажемо, мере су спроведене због постојања основа сумње да новинари предузимају активности којима се угрожава безбедност државе извршењем кривичног дела шпијунаже. То отвара озбиљна питања и указује на забрињавајућу праксу, посебно имајући у виду теме којима се редакција Радара бави и начин на који новинари обављају свој посао“, објашњава Бабић.
Према мишљењу наше саговорнице, поставља се питање који су докази могли бити достављени суду како би указали на постојање кривичног дела и оправдали судско одобравање мера надзора.
„Апсолутно је неприхватљиво коришћење БИА у ове сврхе и неопходно је утврдити да ли је дошло до злоупотребе службеног положаја. Такође, важно је да у оквиру својих надлежности реагују и Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности“, истиче Бабић.
Оцењује да стављање новинара под овакве мере представља изузетно озбиљну ствар и далеко је од уобичајених безбедносних процедура када је реч о раду медија.
„Оно отвара питање граница поступања безбедносних служби према новинарима и могућих последица по заштиту новинарских извора, слободу медија и право јавности да буде информисана. Посебно у последње две године сведоци смо различитих мера којима су новинари изложени, а којима се угрожава њихова безбедност, као што је коришћење шпијунских софтвера. Међутим, ово је нови ниво, који је застрашујући за новинаре, а плашим се да није реч о изолованом случају“, закључује Бабић.
Главна и одговорна уредница недељника Радар Весна Малишић за Данас каже да су она и још двоје новинара прислушкивани од стране БИА од јуна до 3. новембра, те да су им озвучене просторије редакције, аутомобили, станови. Сазнали су да су на мерама преко документа и наредбе до којих је дошао Вук Цвијић.
„Било нам је јасно да је наша редакција у центру пажње због истраживачких тема које објављујемо, пре свега захваљујући раду Милана Радоњића, Вука Цвијића, Милана Ћулибрка и свих осталих колега који су се бавили истраживачким новинарством. Било нам је најважније да сачувамо своје изворе, мислим да смо у томе успели, јер нисмо наивни“, указује Малишић.
Истиче да овакви ауторитарни режими почивају на огромној мрежи прислушкивања и надзора – када погледамо шта се све објављивало и емитовало на телевизијама, јасно је да је постојала веза између БИА, појединих телевизија и компромитовања људи.
„Због тога смо се чували колико смо могли. Имали смо правило да о деликатним стварима не разговарамо у редакцији, да не носимо телефоне са собом и да се склањамо на сигурнија места, где смо веровали да можемо да обавимо такве разговоре. Страшно је да је једна земља дошла у ситуацију да новинари морају да развијају посебне стратегије како би могли слободно да разговарају“, наглашава.
Малишић је сигурна да су њу прислушкивали зато што знају да свакодневно комуницира са својим новинарима који се баве истраживачким темама.
„У овом броју Радара објављујемо текстове о прислушкивању, поткрепљене документима. Ми такве ствари објављујемо само када имамо доказе. Имамо документ о прислушкивању студената, документ о прислушкивању још једног тужиоца, а сада смо добили и документ о прислушкивању људи из Радара. То само показује колико су размере прислушкивања биле велике“, каже Малишић.
Подсетимо, недељник Радар је 1. новембра објавио је БИА прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал (ТОК). Разлог за тајно прислушкивање просторија ТОК-а био је наставак рада на предмету „Надстрешница“, односно истрага корупције у вези са урушавањем надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
Прислушкиван је и главни тужилац ТОК-а Младен Ненадић, а извор Радара наводи да је БИА била упућена у сваки корак који је ово тужилаштво предузело. Тужиоци су били под мерама тајног надзора због сумње на наводну шпијунажу, и то у више наврата: 9. априла, 30. априла, 29. маја, 19. јуна и 7. октобра 2026. године, када су мере последњи пут одређене. Директор БИА Владимир Орлић тек је након избора одлучио да се прислушкивање ТОК-а прекине, па је оно трајало до 29. октобра.
