Све вести
Фото из чланка: НедељникУНС тражи испитивање одговорности након објава да је БИА прислушкивала уредницу и новинаре Радара
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал, о чему смо већ писали.
Наиме, наша уредница Весна Малишић на дневном нивоу разговара са новинарима и уредницима о темама које припремамо, саговорницима, документима и изворима. О истим стварима разговарамо и међусобно на редакцијским састанцима и свакодневним сусретима унутар редакције.
Баш због сумњи да је тако нешто могуће, увели смо праксу да о осетљивим темама и изворима разговарамо у четири ока, ван просторија редакције и без мобилних телефона. Осим захтева за примену тајних мера, сазнајемо да је директор БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Цео упоредни текст12 реченица у више медија, 10 само у једном
Текст из 3 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 9 се разликују.
Директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године.
У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара.
Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал, о чему смо већ писали.
Прислушкивањем просторија редакције БИА је пратила комуникације свих уредника и новинара Радара
Наиме, наша уредница Весна Малишић на дневном нивоу разговара са новинарима и уредницима о темама које припремамо, саговорницима, документима и изворима.
О истим стварима разговарамо и међусобно на редакцијским састанцима и свакодневним сусретима унутар редакције.
Баш због сумњи да је тако нешто могуће, увели смо праксу да о осетљивим темама и изворима разговарамо у четири ока, ван просторија редакције и без мобилних телефона.
ДЕСЕТОДНЕВНА ФИЗИЧКА ПРАТЊА ЗА ПОЈЕДИНЕ ЧЛАНОВЕ РЕДАКЦИЈЕ
Осим захтева за примену тајних мера, сазнајемо да је директор БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Занимљиво је да су посебне мере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посећују.
Осим захтева за примену тајних мера, сазнајемо да је директор БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду
Дан пре него што је примена мера тајног надзора одобрена против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић, у Радару од 11. јуна, објавили смо текст Милана Радоњића „Организација фијаска у Тивту: Хибрис хибридне пратње“ о томе како је Александар Вучић са криминалцима које је авионом послао у Црну Гору, уништио углед Србије на Самиту ЕУ Западни Балкан.
У истом броју налази се и Уводник главне уреднице о парадржави која извршава сва наређења Александра Вучића, као и текст „Службе су имале сазнања и пре пријаве нестанка Нешовића“ што је био један од серије текстова о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића, помоћника директора полиције.
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године.
Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
МЕРЕ ТАЈНОГ НАДЗОРА ЗБОГ СУМЊЕ ДА УГРОЖАВАЈУ БЕЗБЕДНОСТ ДРЖАВЕ
Главна уредница и новинари Радара били су под мерама тајног надзора, како се у захтеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбеност Р.
Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“.
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбедоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донело очекиване резултате“.
Иако у заглављу пише да се од примене посебних мера одступа 22. октобра, занимљиво је да је „датум одређивања 3. новембар 2026“, што је било тек јуче.
Комшије снимиле сумњивог мушкарца у близини стана Вука Цвијића
Почетком августа комшије новинара Радара Вука Цвијића приметиле су мушкарца који се данима мотао у близини улаза у зграду где Цвијић живи са породицом.
Комшије су снимиле сумњиво понашање мушкарца и упозориле Цвијића да непознато лице по цео дан шета и телефонира у непосредној близини њиховог улаза.
Услед новонасталих околности и сазнања да је редакција Радара била под мерама, као и осетљивости тема којима се бави Вук Цвијић, постоји основана сумња да је снимљено лице део мреже за праћење и прислушкивање новинара.
Још 5 реченица, само N1
УНС је у саопштењу затражио од надлежних да хитно испитају одговорност свих који су учествовали у том процесу и да јавности саопште резултате истраге.
"УНС је посебно забринут због тога то што су, према објављеним информацијама, новинари и уредница били под мерама тајног надзора због сумње на шпијунажу, док је, како се наводи у предлогу за обуставу мера, сама БИА закључила да прикупљени подаци не указују на њихову умешаност у извршење тог кривичног дела", додаје се у саопштењу.
Оценили су да је реч о озбиљном угрожавању слободе медија, као и задирању у право на заштиту новинарских извора, истичући да је надзор просторија редакције нарочито опасан јер може обухватити комуникацију великог броја новинара и уредника, њихове разговоре о темама на којима раде, контакте са изворима, документацију и информације које су од значаја за јавност.
"УНС истиче да такво поступање може озбиљно угрозити поверљивост новинарског рада и обесхрабрити изворе да разговарају са новинарима.
УНС подсећа да новинари не смеју бити изложени надзору, притисцима или застрашивању због тема које истражују, а које су у јавном интересу", додаје се у саопштењу.
