Sve vesti
Foto iz članka: NedeljnikUNS traži ispitivanje odgovornosti nakon objava da je BIA prisluškivala urednicu i novinare Radara
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 2 od 3 medija.
Direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine. U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara.
Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara. Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu smo već pisali.
Naime, naša urednica Vesna Mališić na dnevnom nivou razgovara sa novinarima i urednicima o temama koje pripremamo, sagovornicima, dokumentima i izvorima. O istim stvarima razgovaramo i međusobno na redakcijskim sastancima i svakodnevnim susretima unutar redakcije.
Baš zbog sumnji da je tako nešto moguće, uveli smo praksu da o osetljivim temama i izvorima razgovaramo u četiri oka, van prostorija redakcije i bez mobilnih telefona. Osim zahteva za primenu tajnih mera, saznajemo da je direktor BIA Vladimir Orlić koristio diskreciono pravo da odredi i desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije u proteklom periodu.
Ceo uporedni tekst12 rečenica u više medija, 10 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 9 se razlikuju.
Direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine.
U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara.
Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara.
Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu smo već pisali.
Prisluškivanjem prostorija redakcije BIA je pratila komunikacije svih urednika i novinara Radara
Naime, naša urednica Vesna Mališić na dnevnom nivou razgovara sa novinarima i urednicima o temama koje pripremamo, sagovornicima, dokumentima i izvorima.
O istim stvarima razgovaramo i međusobno na redakcijskim sastancima i svakodnevnim susretima unutar redakcije.
Baš zbog sumnji da je tako nešto moguće, uveli smo praksu da o osetljivim temama i izvorima razgovaramo u četiri oka, van prostorija redakcije i bez mobilnih telefona.
DESETODNEVNA FIZIČKA PRATNJA ZA POJEDINE ČLANOVE REDAKCIJE
Osim zahteva za primenu tajnih mera, saznajemo da je direktor BIA Vladimir Orlić koristio diskreciono pravo da odredi i desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije u proteklom periodu.
Zanimljivo je da su posebne mere popisane i za četiri ugostiteljska objekta u Beogradu, koje glavna urednica i novinari ne posećuju.
Osim zahteva za primenu tajnih mera, saznajemo da je direktor BIA Vladimir Orlić koristio diskreciono pravo da odredi i desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije u proteklom periodu
Dan pre nego što je primena mera tajnog nadzora odobrena protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandre Petrušić, u Radaru od 11. juna, objavili smo tekst Milana Radonjića „Organizacija fijaska u Tivtu: Hibris hibridne pratnje“ o tome kako je Aleksandar Vučić sa kriminalcima koje je avionom poslao u Crnu Goru, uništio ugled Srbije na Samitu EU Zapadni Balkan.
U istom broju nalazi se i Uvodnik glavne urednice o paradržavi koja izvršava sva naređenja Aleksandra Vučića, kao i tekst „Službe su imale saznanja i pre prijave nestanka Nešovića“ što je bio jedan od serije tekstova o ubistvu u restoranu „27“ i hapšenju Veselina Milića, pomoćnika direktora policije.
Posebne mere nadzora protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandra Petrušić, koje su bile prvi put propisane 12. juna, produžavane su 15. jula, pa 9. septembra 2026. godine.
Direktor BIA Vladimir Orlić je 22. oktobra 2026. godine, kada je izašao poslednji broj Radara pred izbore, podneo predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću da se sve mere prekinu.
MERE TAJNOG NADZORA ZBOG SUMNJE DA UGROŽAVAJU BEZBEDNOST DRŽAVE
Glavna urednica i novinari Radara bili su pod merama tajnog nadzora, kako se u zahtevu navodi, „zbog postojanja osnova sumnje da sprovode aktivnosti kojima se ugrožava bezbenost R.
Srbije vršenjem krivičnog dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika“.
U predlogu za prekid mera, koji je Orlić potpisao, navodi se: „Operativnim angažovanjem na sagledavanju bezbedonosno-interesantnih aktivnosti pomenute grupe lice ustanovili smo da podaci koji su prikupljeni dosadašnjom eksploatacijom posebnih mera ne ukazuju da je imenovani uključeni u izvršenje krivičnih dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika Republike Srbije, shodno čemu ne postoji potreba za nastavkom primene istih mera prema navedenim licima, imajući u vidu da pomenuto ne bi donelo očekivane rezultate“.
Iako u zaglavlju piše da se od primene posebnih mera odstupa 22. oktobra, zanimljivo je da je „datum određivanja 3. novembar 2026“, što je bilo tek juče.
Komšije snimile sumnjivog muškarca u blizini stana Vuka Cvijića
Početkom avgusta komšije novinara Radara Vuka Cvijića primetile su muškarca koji se danima motao u blizini ulaza u zgradu gde Cvijić živi sa porodicom.
Komšije su snimile sumnjivo ponašanje muškarca i upozorile Cvijića da nepoznato lice po ceo dan šeta i telefonira u neposrednoj blizini njihovog ulaza.
Usled novonastalih okolnosti i saznanja da je redakcija Radara bila pod merama, kao i osetljivosti tema kojima se bavi Vuk Cvijić, postoji osnovana sumnja da je snimljeno lice deo mreže za praćenje i prisluškivanje novinara.
Još 5 rečenica, samo N1
UNS je u saopštenju zatražio od nadležnih da hitno ispitaju odgovornost svih koji su učestvovali u tom procesu i da javnosti saopšte rezultate istrage.
"UNS je posebno zabrinut zbog toga to što su, prema objavljenim informacijama, novinari i urednica bili pod merama tajnog nadzora zbog sumnje na špijunažu, dok je, kako se navodi u predlogu za obustavu mera, sama BIA zaključila da prikupljeni podaci ne ukazuju na njihovu umešanost u izvršenje tog krivičnog dela", dodaje se u saopštenju.
Ocenili su da je reč o ozbiljnom ugrožavanju slobode medija, kao i zadiranju u pravo na zaštitu novinarskih izvora, ističući da je nadzor prostorija redakcije naročito opasan jer može obuhvatiti komunikaciju velikog broja novinara i urednika, njihove razgovore o temama na kojima rade, kontakte sa izvorima, dokumentaciju i informacije koje su od značaja za javnost.
"UNS ističe da takvo postupanje može ozbiljno ugroziti poverljivost novinarskog rada i obeshrabriti izvore da razgovaraju sa novinarima.
UNS podseća da novinari ne smeju biti izloženi nadzoru, pritiscima ili zastrašivanju zbog tema koje istražuju, a koje su u javnom interesu", dodaje se u saopštenju.
