Све вести
Фото из чланка: НедељникУНС тражи испитивање одговорности након објава да је БИА прислушкивала уредницу и новинаре Радара
Шта наводе медији
Директор БИА Владимир Орлић упутио је захтев Вишем суду у Београду за примену мера тајног надзора против главне и одговорне уреднице Радара Весне Малишић и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића.
Ову чињеницу наводе
Цензоловка, 4. нов, 16:38 (отвара се у новом прозору)
Директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал, о чему смо већ писали.
Недељник, 4. нов, 16:43 (отвара се у новом прозору)
Директор Безбедносно информативне агенције (БИА) Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године, пише Радар.
Вишем суд у Београду је мере тајног надзора први пут одобрио 12. јуна 2026. године.
Ову чињеницу наводе
Директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал, о чему смо већ писали.
Директор Безбедносно информативне агенције (БИА) Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године, пише Радар.
У мерама је било прописано снимање комуникација у просторијама, укључујући пословне просторије на првом спрату зграде на адреси Теразије 5 у Београду, где је редакција Радара.
Ову чињеницу наводе
Директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал, о чему смо већ писали.
У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал.
Прислушкивањем просторија редакције БИА је, под вођством Орлића, пратила комуникације свих уредника и новинара Радара.
Ову чињеницу наводе
Директор Безбедносно информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал, о чему смо већ писали. Прислушкивањем просторија редакције БИА је пратила комуникације свих уредника и новинара Радара
У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара. На тај начин, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал.
Посебне мере надзора, први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула и 9. септембра 2026. године.
Ову чињеницу наводе
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године. Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године. Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
Директор БИА Владимир Орлић поднео је 22. октобра 2026. године предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину, на дан изласка последњег броја Радара пред изборе.
Ову чињеницу наводе
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године. Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године. Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се да прикупљени подаци не указују да су именовани укључени у извршење кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
Ову чињеницу наводе
Главна уредница и новинари Радара били су под мерама тајног надзора, како се у захтеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбеност Р. Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“. У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбедоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донело очекиване резултате“.
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбедоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донело очекиване резултате“.
Иако у заглављу пише да се од примене посебних мера одступа 22. октобра, датум одређивања је 3. новембар 2026.
Ову чињеницу наводе
Иако у заглављу пише да се од примене посебних мера одступа 22. октобра, занимљиво је да је „датум одређивања 3. новембар 2026“, што је било тек јуче.
Иако у заглављу пише да се од примене посебних мера одступа 22. октобра, како наводе, занимљиво је да је „датум одређивања 3. новембар 2026“, што је било тек јуче.
Директор БИА Владимир Орлић користио је дискреционо право да одреди десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Ову чињеницу наводе
Осим захтева за примену тајних мера, сазнајемо да је директор БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду. Занимљиво је да су посебне мере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посећују. Осим захтева за примену тајних мера, сазнајемо да је директор БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду
Осим захтева за примену тајних мера, Радар сазнаје да је директор БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Посебне мере надзора пописане су и за четири угоститељска објекта у Београду које главна уредница и новинари не посећују.
Ову чињеницу наводе
Занимљиво је да су посебне мере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посећују.
Посебне мере, како кажу, пописане су и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посећују.
Дан пре одобрења мера, у броју Радара од 11. јуна, објављен је текст Милана Радоњића „Организација фијаска у Тивту: Хибрис хибридне пратње“, уз уводник главне уреднице и текст „Службе су имале сазнања и пре пријаве нестанка Нешовића“.
Ову чињеницу наводе
Дан пре него што је примена мера тајног надзора одобрена против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић, у Радару од 11. јуна, објавили смо текст Милана Радоњића „Организација фијаска у Тивту: Хибрис хибридне пратње“ о томе како је Александар Вучић са криминалцима које је авионом послао у Црну Гору, уништио углед Србије на Самиту ЕУ Западни Балкан. У истом броју налази се и Уводник главне уреднице о парадржави која извршава сва наређења Александра Вучића, као и текст „Службе су имале сазнања и пре пријаве нестанка Нешовића“ што је био један од серије текстова о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића, помоћника директора полиције.
Дан пре него што је примена мера тајног надзора одобрена против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић, у Радару од 11. јуна, објављен је текст Милана Радоњића „Организација фијаска у Тивту: Хибрис хибридне пратње“ о томе како је Александар Вучић са криминалцима које је авионом послао у Црну Гору, уништио углед Србије на Самиту ЕУ Западни Балкан. У истом броју налази се и Уводник главне уреднице о парадржави која извршава сва наређења Александра Вучића, као и текст „Службе су имале сазнања и пре пријаве нестанка Нешовића“ што је био један од серије текстова о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића, помоћника директора полиције.
УНС је затражио од надлежних да хитно испитају одговорност свих који су учествовали у прислушкивању новинара Радара и да јавности саопште резултате истраге.
Ово наводи један извор
N1, 4. нов, 16:50 (отвара се у новом прозору)
УНС је у саопштењу затражио од надлежних да хитно испитају одговорност свих који су учествовали у том процесу и да јавности саопште резултате истраге.
УНС је оценио да је реч о озбиљном угрожавању слободе медија и задирању у право на заштиту новинарских извора, те да надзор просторија редакције може обухватити комуникацију великог броја новинара и уредника и контакте са изворима.
Ово наводи један извор
Оценили су да је реч о озбиљном угрожавању слободе медија, као и задирању у право на заштиту новинарских извора, истичући да је надзор просторија редакције нарочито опасан јер може обухватити комуникацију великог броја новинара и уредника, њихове разговоре о темама на којима раде, контакте са изворима, документацију и информације које су од значаја за јавност.
Навод, непотврђеноМере тајног надзора су, како се наводи у захтеву, тражене због основа сумње да уредница и новинари спроводе активности којима се угрожава безбедност Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
Овај навод преносе
Главна уредница и новинари Радара били су под мерама тајног надзора, како се у захтеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбеност Р. Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“. У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбедоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донело очекиване резултате“.
Главна уредница и новинари Радара били су под мерама тајног надзора, како се у захтеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбеност Р. Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“.
Навод, непотврђеноПочетком августа комшије новинара Радара Вука Цвијића снимиле су мушкарца који се данима мотао у близини улаза у зграду где Цвијић живи са породицом; постоји основана сумња да је то лице део мреже за праћење и прислушкивање новинара.
Овај навод преносе
Почетком августа комшије новинара Радара Вука Цвијића приметиле су мушкарца који се данима мотао у близини улаза у зграду где Цвијић живи са породицом. Комшије су снимиле сумњиво понашање мушкарца и упозориле Цвијића да непознато лице по цео дан шета и телефонира у непосредној близини њиховог улаза. Услед новонасталих околности и сазнања да је редакција Радара била под мерама, као и осетљивости тема којима се бави Вук Цвијић, постоји основана сумња да је снимљено лице део мреже за праћење и прислушкивање новинара.
Почетком августа комшије новинара Радара Вука Цвијића приметиле су мушкарца који се данима мотао у близини улаза у зграду где Цвијић живи са породицом. Комшије су снимиле сумњиво понашање мушкарца и упозориле Цвијића да непознато лице по цео дан шета и телефонира у непосредној близини њиховог улаза. Услед новонасталих околности и сазнања да је редакција Радара била под мерама, као и осетљивости тема којима се бави Вук Цвијић, постоји основана сумња да је снимљено лице део мреже за праћење и прислушкивање новинара.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
