Sve vesti
Foto iz članka: NedeljnikUNS traži ispitivanje odgovornosti nakon objava da je BIA prisluškivala urednicu i novinare Radara
Šta navode mediji
Direktor BIA Vladimir Orlić uputio je zahtev Višem sudu u Beogradu za primenu mera tajnog nadzora protiv glavne i odgovorne urednice Radara Vesne Mališić i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića.
Ovu činjenicu navode
Cenzolovka, 4. nov, 16:38 (otvara se u novom prozoru)
Direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine. U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara. Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu smo već pisali.
Nedeljnik, 4. nov, 16:43 (otvara se u novom prozoru)
Direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine, piše Radar.
Višem sud u Beogradu je mere tajnog nadzora prvi put odobrio 12. juna 2026. godine.
Ovu činjenicu navode
Direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine. U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara. Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu smo već pisali.
Direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine, piše Radar.
U merama je bilo propisano snimanje komunikacija u prostorijama, uključujući poslovne prostorije na prvom spratu zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu, gde je redakcija Radara.
Ovu činjenicu navode
Direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine. U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara. Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu smo već pisali.
U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara. Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal.
Prisluškivanjem prostorija redakcije BIA je, pod vođstvom Orlića, pratila komunikacije svih urednika i novinara Radara.
Ovu činjenicu navode
Direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine. U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara. Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu smo već pisali. Prisluškivanjem prostorija redakcije BIA je pratila komunikacije svih urednika i novinara Radara
U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara. Takav sistem su primenjivali i u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal.
Posebne mere nadzora, prvi put propisane 12. juna, produžavane su 15. jula i 9. septembra 2026. godine.
Ovu činjenicu navode
Posebne mere nadzora protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandra Petrušić, koje su bile prvi put propisane 12. juna, produžavane su 15. jula, pa 9. septembra 2026. godine. Direktor BIA Vladimir Orlić je 22. oktobra 2026. godine, kada je izašao poslednji broj Radara pred izbore, podneo predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću da se sve mere prekinu.
Posebne mere nadzora protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandra Petrušić, koje su bile prvi put propisane 12. juna, produžavane su 15. jula, pa 9. septembra 2026. godine. Direktor BIA Vladimir Orlić je 22. oktobra 2026. godine, kada je izašao poslednji broj Radara pred izbore, podneo predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću da se sve mere prekinu.
Direktor BIA Vladimir Orlić podneo je 22. oktobra 2026. godine predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću da se sve mere prekinu, na dan izlaska poslednjeg broja Radara pred izbore.
Ovu činjenicu navode
Posebne mere nadzora protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandra Petrušić, koje su bile prvi put propisane 12. juna, produžavane su 15. jula, pa 9. septembra 2026. godine. Direktor BIA Vladimir Orlić je 22. oktobra 2026. godine, kada je izašao poslednji broj Radara pred izbore, podneo predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću da se sve mere prekinu.
Posebne mere nadzora protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandra Petrušić, koje su bile prvi put propisane 12. juna, produžavane su 15. jula, pa 9. septembra 2026. godine. Direktor BIA Vladimir Orlić je 22. oktobra 2026. godine, kada je izašao poslednji broj Radara pred izbore, podneo predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću da se sve mere prekinu.
U predlogu za prekid mera, koji je Orlić potpisao, navodi se da prikupljeni podaci ne ukazuju da su imenovani uključeni u izvršenje krivičnog dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika.
Ovu činjenicu navode
Glavna urednica i novinari Radara bili su pod merama tajnog nadzora, kako se u zahtevu navodi, „zbog postojanja osnova sumnje da sprovode aktivnosti kojima se ugrožava bezbenost R. Srbije vršenjem krivičnog dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika“. U predlogu za prekid mera, koji je Orlić potpisao, navodi se: „Operativnim angažovanjem na sagledavanju bezbedonosno-interesantnih aktivnosti pomenute grupe lice ustanovili smo da podaci koji su prikupljeni dosadašnjom eksploatacijom posebnih mera ne ukazuju da je imenovani uključeni u izvršenje krivičnih dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika Republike Srbije, shodno čemu ne postoji potreba za nastavkom primene istih mera prema navedenim licima, imajući u vidu da pomenuto ne bi donelo očekivane rezultate“.
U predlogu za prekid mera, koji je Orlić potpisao, navodi se: „Operativnim angažovanjem na sagledavanju bezbedonosno-interesantnih aktivnosti pomenute grupe lice ustanovili smo da podaci koji su prikupljeni dosadašnjom eksploatacijom posebnih mera ne ukazuju da je imenovani uključeni u izvršenje krivičnih dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika Republike Srbije, shodno čemu ne postoji potreba za nastavkom primene istih mera prema navedenim licima, imajući u vidu da pomenuto ne bi donelo očekivane rezultate“.
Iako u zaglavlju piše da se od primene posebnih mera odstupa 22. oktobra, datum određivanja je 3. novembar 2026.
Ovu činjenicu navode
Iako u zaglavlju piše da se od primene posebnih mera odstupa 22. oktobra, zanimljivo je da je „datum određivanja 3. novembar 2026“, što je bilo tek juče.
Iako u zaglavlju piše da se od primene posebnih mera odstupa 22. oktobra, kako navode, zanimljivo je da je „datum određivanja 3. novembar 2026“, što je bilo tek juče.
Direktor BIA Vladimir Orlić koristio je diskreciono pravo da odredi desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije u proteklom periodu.
Ovu činjenicu navode
Osim zahteva za primenu tajnih mera, saznajemo da je direktor BIA Vladimir Orlić koristio diskreciono pravo da odredi i desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije u proteklom periodu. Zanimljivo je da su posebne mere popisane i za četiri ugostiteljska objekta u Beogradu, koje glavna urednica i novinari ne posećuju. Osim zahteva za primenu tajnih mera, saznajemo da je direktor BIA Vladimir Orlić koristio diskreciono pravo da odredi i desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije u proteklom periodu
Osim zahteva za primenu tajnih mera, Radar saznaje da je direktor BIA Vladimir Orlić koristio diskreciono pravo da odredi i desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije u proteklom periodu.
Posebne mere nadzora popisane su i za četiri ugostiteljska objekta u Beogradu koje glavna urednica i novinari ne posećuju.
Ovu činjenicu navode
Zanimljivo je da su posebne mere popisane i za četiri ugostiteljska objekta u Beogradu, koje glavna urednica i novinari ne posećuju.
Posebne mere, kako kažu, popisane su i za četiri ugostiteljska objekta u Beogradu, koje glavna urednica i novinari ne posećuju.
Dan pre odobrenja mera, u broju Radara od 11. juna, objavljen je tekst Milana Radonjića „Organizacija fijaska u Tivtu: Hibris hibridne pratnje“, uz uvodnik glavne urednice i tekst „Službe su imale saznanja i pre prijave nestanka Nešovića“.
Ovu činjenicu navode
Dan pre nego što je primena mera tajnog nadzora odobrena protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandre Petrušić, u Radaru od 11. juna, objavili smo tekst Milana Radonjića „Organizacija fijaska u Tivtu: Hibris hibridne pratnje“ o tome kako je Aleksandar Vučić sa kriminalcima koje je avionom poslao u Crnu Goru, uništio ugled Srbije na Samitu EU Zapadni Balkan. U istom broju nalazi se i Uvodnik glavne urednice o paradržavi koja izvršava sva naređenja Aleksandra Vučića, kao i tekst „Službe su imale saznanja i pre prijave nestanka Nešovića“ što je bio jedan od serije tekstova o ubistvu u restoranu „27“ i hapšenju Veselina Milića, pomoćnika direktora policije.
Dan pre nego što je primena mera tajnog nadzora odobrena protiv Vesne Mališić, Milana Radonjića i Sandre Petrušić, u Radaru od 11. juna, objavljen je tekst Milana Radonjića „Organizacija fijaska u Tivtu: Hibris hibridne pratnje“ o tome kako je Aleksandar Vučić sa kriminalcima koje je avionom poslao u Crnu Goru, uništio ugled Srbije na Samitu EU Zapadni Balkan. U istom broju nalazi se i Uvodnik glavne urednice o paradržavi koja izvršava sva naređenja Aleksandra Vučića, kao i tekst „Službe su imale saznanja i pre prijave nestanka Nešovića“ što je bio jedan od serije tekstova o ubistvu u restoranu „27“ i hapšenju Veselina Milića, pomoćnika direktora policije.
UNS je zatražio od nadležnih da hitno ispitaju odgovornost svih koji su učestvovali u prisluškivanju novinara Radara i da javnosti saopšte rezultate istrage.
Ovo navodi jedan izvor
N1, 4. nov, 16:50 (otvara se u novom prozoru)
UNS je u saopštenju zatražio od nadležnih da hitno ispitaju odgovornost svih koji su učestvovali u tom procesu i da javnosti saopšte rezultate istrage.
UNS je ocenio da je reč o ozbiljnom ugrožavanju slobode medija i zadiranju u pravo na zaštitu novinarskih izvora, te da nadzor prostorija redakcije može obuhvatiti komunikaciju velikog broja novinara i urednika i kontakte sa izvorima.
Ovo navodi jedan izvor
Ocenili su da je reč o ozbiljnom ugrožavanju slobode medija, kao i zadiranju u pravo na zaštitu novinarskih izvora, ističući da je nadzor prostorija redakcije naročito opasan jer može obuhvatiti komunikaciju velikog broja novinara i urednika, njihove razgovore o temama na kojima rade, kontakte sa izvorima, dokumentaciju i informacije koje su od značaja za javnost.
Navod, nepotvrđenoMere tajnog nadzora su, kako se navodi u zahtevu, tražene zbog osnova sumnje da urednica i novinari sprovode aktivnosti kojima se ugrožava bezbednost Srbije vršenjem krivičnog dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika.
Ovaj navod prenose
Glavna urednica i novinari Radara bili su pod merama tajnog nadzora, kako se u zahtevu navodi, „zbog postojanja osnova sumnje da sprovode aktivnosti kojima se ugrožava bezbenost R. Srbije vršenjem krivičnog dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika“. U predlogu za prekid mera, koji je Orlić potpisao, navodi se: „Operativnim angažovanjem na sagledavanju bezbedonosno-interesantnih aktivnosti pomenute grupe lice ustanovili smo da podaci koji su prikupljeni dosadašnjom eksploatacijom posebnih mera ne ukazuju da je imenovani uključeni u izvršenje krivičnih dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika Republike Srbije, shodno čemu ne postoji potreba za nastavkom primene istih mera prema navedenim licima, imajući u vidu da pomenuto ne bi donelo očekivane rezultate“.
Glavna urednica i novinari Radara bili su pod merama tajnog nadzora, kako se u zahtevu navodi, „zbog postojanja osnova sumnje da sprovode aktivnosti kojima se ugrožava bezbenost R. Srbije vršenjem krivičnog dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika“.
Navod, nepotvrđenoPočetkom avgusta komšije novinara Radara Vuka Cvijića snimile su muškarca koji se danima motao u blizini ulaza u zgradu gde Cvijić živi sa porodicom; postoji osnovana sumnja da je to lice deo mreže za praćenje i prisluškivanje novinara.
Ovaj navod prenose
Početkom avgusta komšije novinara Radara Vuka Cvijića primetile su muškarca koji se danima motao u blizini ulaza u zgradu gde Cvijić živi sa porodicom. Komšije su snimile sumnjivo ponašanje muškarca i upozorile Cvijića da nepoznato lice po ceo dan šeta i telefonira u neposrednoj blizini njihovog ulaza. Usled novonastalih okolnosti i saznanja da je redakcija Radara bila pod merama, kao i osetljivosti tema kojima se bavi Vuk Cvijić, postoji osnovana sumnja da je snimljeno lice deo mreže za praćenje i prisluškivanje novinara.
Početkom avgusta komšije novinara Radara Vuka Cvijića primetile su muškarca koji se danima motao u blizini ulaza u zgradu gde Cvijić živi sa porodicom. Komšije su snimile sumnjivo ponašanje muškarca i upozorile Cvijića da nepoznato lice po ceo dan šeta i telefonira u neposrednoj blizini njihovog ulaza. Usled novonastalih okolnosti i saznanja da je redakcija Radara bila pod merama, kao i osetljivosti tema kojima se bavi Vuk Cvijić, postoji osnovana sumnja da je snimljeno lice deo mreže za praćenje i prisluškivanje novinara.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
