Правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић за Данас истиче да је Телеком направио врсту “конгломерата” од најмање 30 телевизија које на слободном тржишту не могу бити исплативе. “Телеком се до те… Цео текст
Правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић за Данас истиче да је Телеком направио врсту “конгломерата” од најмање 30 телевизија које на слободном тржишту не могу бити исплативе.
“Телеком се до те мере политизовао, у смислу пропагандне машинерије извршне власти и представника власти, да се сад поставља питање политичке сврхе постојања тих 30 и више телевизија. Директно се угрожава финансијска одрживост матичне компаније покушајима да финансира такве мисије. Телеком је направио неку варијанту конгломерата од најмање 30 медија који на слободном тржишту не могу да буду рентабилни. Док, са друге стране, чујемо да су укупне обавезе компанија сигурно достигле пет или шест милијарди евра. Буквално хиперпродукција медија. Ово што ми данас имамо је чиста формализација монопола Телекома, који заправо комисија, која треба тиме да се бави, не препознаје”, објашњава Ђурић.
Додаје да се Телеком хвали рекордним приходима, међутим када се погледају финансијски извештаји ове фирме види се алармантни раст презадужености.
“Оно што видимо јесу огромни губици, и да су ти губици реализовани тако што се куповало за ненормалне паре, и што су се плаћали одређени програми само да би се други конкуренти елиминисали. То нас доводи до питања: како су то уопште могли да финансирају, осим ако се не финансирају из државних средстава? Не можеш ти да дајеш паре, а да за то не зарађујеш”, каже Ђурић.
На конфереције за медије коју је одржала Студентска листа у Пионирском парку међу захтевима налазила се и хитна оставка директора Телекома Србије Владимира Лучића као и смена свих одговорних за одлуке којима је, према тврдњама Студентске листе, та компанија стављена „у службу политичког утицаја“.
Ђурић истиче да је овај захтев Студентске листе оправдан и наводи да то говори да постоји довољно доказа да је Телеком под политичком контролом.
“Позиви студентске листе за хитном и неопозивом оставком директора Лучића су сасвим оправдани, а његова позиција је показала да имамо сасвим довољно доказа да је Телеком био под апсолутном политичком контролом и да је служио као пропагандно средство за реализацију неких интереса групе људи која се налазила на власти, и да, не само што је он то користио, него што је користио државни новац и средства из буџета Телекома да се тако нешто финансира”, истиче наш саговорник.
Политички утицај на медијско тржиште кроз концентрацију власништва није специфичан само за Србију. Сличан модел примењен је и у Мађарској, где је медијско власништво концентрисано преко државног конгломерата КЕСМА.
Ирина Милутиновић, виша научна сарадница Института за европске студије у Београду и ауторка студије “ХИбридни медији и хибридни режими” (Архипелаг), за Данас истиче да то није ништа ново и додаје да је “кључни актер у архитектури медијског заробљавања обично државни медијски оператор, који под директном контролом власти функционише као режимска пропагандна машина”.
Како објашњава Милутиновић, за ауторитарне режиме је уобичајено да државна предузећа или бизнисмени блиски властима откупљују медије у приватном власништву, често уз подршку јавних средстава или кредитирања од стране државних финансијских институција.
“Циљ ових монополистичких тежњи је обезбеђивање контроле над уређивачком политиком. Очигледна последица таквих аквизиција на медијском тржишту било је опадање конкурентности и плурализма медијског садржаја и у Србији и у Мађарској. О томе сведоче многи домаћи и међународни истраживачки пројекти. С друге стране, често се могу чути аргументи који оправдавају државно финансирање медија, наводећи примере широм света, као и у Европској унији. Та пракса се третира као део суверенистичке агенде. Па ако то други раде, зашто не бисмо и ми у Србији? Заиста, постоје случајеви где државе учествују у медијском власништву или помажу својим фондовима финансирање медија, међутим, овде је кључно питање природе политичког режима који предузима такве намере”, каже она.
Милутиновић додаје да постоји више питања на које треба обратити пажњу, али која у Србији и даље немају позитиван одоговор.
“Треба обратити пажњу на следеће: да ли су односи између државе и медијског система уређени законима на демократски начин; да ли се такве трансакције одвијају у складу са законима и транспарентно; да ли се јавна средства у медијима дистрибуирају на основу законских процедура, правично и у складу са јавним интересом, или са циљем вршења политичког и пропагандног утицаја у медијима; да ли држава успева да обезбеди слободу медија и независност новинарског рада; да ли у држави функционише владавина права, као и систем провере и равнотеже власти; да ли држава уређује наведена питања на начин да унапређује медијски плурализам? По свему судећи, код нас ниједно од ових питања не заслужује позитиван одговор”, закључује она и додаје да ће “у будућности опстати они медији који буду могли да обезбеде финансијску одрживост у складу са законом”.
Милутиновић указује да је посебно проблематично што обим и сврха ових Телекомових улагања у медије нису били транспарентни, “будући да компанија ускраћује финансијске податке позивајући се на заштиту пословне тајне”.
-То, међутим, није адекватна аргументација, будући да је већи део акција Телекома у државном власништву, закључује Милутиновић.
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) послао је иницијативу Државној ревизорској институцији (ДРИ) да направи ревизију свега што је Телеком финансирао када су у питању медији.
Како каже Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја за Данас, тек након ревизије ће се знати судбина телевизија које су финансиране од стране Телекома.
Данас је упутио Телекому Србија питања о износима које ова компанија издваја за финансирање телевизија, броју медија са којима има склопљене такве уговоре, као и њиховом трајању. Такође упитани су и да ли Телеком планира да преиспита постојеће уговоре, да ли се разматра њихова измена или раскид и под којим условима би поједине телевизије могле да остану без финансијске подршке, међутим до објављивања овог текста одговоре нисмо добили.
Из Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) за Данас наводе да ово регулаторно тело нема овлашћења да евидентира и контролише пословно-финансијске уговоре и комерцијалне аранжмане између компанија и пружалаца медијских услуга, нити да прати начин на који се новац дистрибуира. Истичу да је њихова надлежност у области заштите медијског плурализма ограничена на праћење власничких удела и удела у гледаности, односно слушаности. Такође, РЕМ нема законски мандат да процењује одрживост пословних модела комерцијалних медија, нити да утврђује како промене прихода од комерцијалних аранжмана и спонзорстава утичу на њихов опстанак.
