Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić za Danas ističe da je Telekom napravio vrstu “konglomerata” od najmanje 30 televizija koje na slobodnom tržištu ne mogu biti isplative. “Telekom se do te… Ceo tekst
Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić za Danas ističe da je Telekom napravio vrstu “konglomerata” od najmanje 30 televizija koje na slobodnom tržištu ne mogu biti isplative.
“Telekom se do te mere politizovao, u smislu propagandne mašinerije izvršne vlasti i predstavnika vlasti, da se sad postavlja pitanje političke svrhe postojanja tih 30 i više televizija. Direktno se ugrožava finansijska održivost matične kompanije pokušajima da finansira takve misije. Telekom je napravio neku varijantu konglomerata od najmanje 30 medija koji na slobodnom tržištu ne mogu da budu rentabilni. Dok, sa druge strane, čujemo da su ukupne obaveze kompanija sigurno dostigle pet ili šest milijardi evra. Bukvalno hiperprodukcija medija. Ovo što mi danas imamo je čista formalizacija monopola Telekoma, koji zapravo komisija, koja treba time da se bavi, ne prepoznaje”, objašnjava Đurić.
Dodaje da se Telekom hvali rekordnim prihodima, međutim kada se pogledaju finansijski izveštaji ove firme vidi se alarmantni rast prezaduženosti.
“Ono što vidimo jesu ogromni gubici, i da su ti gubici realizovani tako što se kupovalo za nenormalne pare, i što su se plaćali određeni programi samo da bi se drugi konkurenti eliminisali. To nas dovodi do pitanja: kako su to uopšte mogli da finansiraju, osim ako se ne finansiraju iz državnih sredstava? Ne možeš ti da daješ pare, a da za to ne zarađuješ”, kaže Đurić.
Na konferecije za medije koju je održala Studentska lista u Pionirskom parku među zahtevima nalazila se i hitna ostavka direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića kao i smena svih odgovornih za odluke kojima je, prema tvrdnjama Studentske liste, ta kompanija stavljena „u službu političkog uticaja“.
Đurić ističe da je ovaj zahtev Studentske liste opravdan i navodi da to govori da postoji dovoljno dokaza da je Telekom pod političkom kontrolom.
“Pozivi studentske liste za hitnom i neopozivom ostavkom direktora Lučića su sasvim opravdani, a njegova pozicija je pokazala da imamo sasvim dovoljno dokaza da je Telekom bio pod apsolutnom političkom kontrolom i da je služio kao propagandno sredstvo za realizaciju nekih interesa grupe ljudi koja se nalazila na vlasti, i da, ne samo što je on to koristio, nego što je koristio državni novac i sredstva iz budžeta Telekoma da se tako nešto finansira”, ističe naš sagovornik.
Politički uticaj na medijsko tržište kroz koncentraciju vlasništva nije specifičan samo za Srbiju. Sličan model primenjen je i u Mađarskoj, gde je medijsko vlasništvo koncentrisano preko državnog konglomerata KESMA.
Irina Milutinović, viša naučna saradnica Instituta za evropske studije u Beogradu i autorka studije “HIbridni mediji i hibridni režimi” (Arhipelag), za Danas ističe da to nije ništa novo i dodaje da je “ključni akter u arhitekturi medijskog zarobljavanja obično državni medijski operator, koji pod direktnom kontrolom vlasti funkcioniše kao režimska propagandna mašina”.
Kako objašnjava Milutinović, za autoritarne režime je uobičajeno da državna preduzeća ili biznismeni bliski vlastima otkupljuju medije u privatnom vlasništvu, često uz podršku javnih sredstava ili kreditiranja od strane državnih finansijskih institucija.
“Cilj ovih monopolističkih težnji je obezbeđivanje kontrole nad uređivačkom politikom. Očigledna posledica takvih akvizicija na medijskom tržištu bilo je opadanje konkurentnosti i pluralizma medijskog sadržaja i u Srbiji i u Mađarskoj. O tome svedoče mnogi domaći i međunarodni istraživački projekti. S druge strane, često se mogu čuti argumenti koji opravdavaju državno finansiranje medija, navodeći primere širom sveta, kao i u Evropskoj uniji. Ta praksa se tretira kao deo suverenističke agende. Pa ako to drugi rade, zašto ne bismo i mi u Srbiji? Zaista, postoje slučajevi gde države učestvuju u medijskom vlasništvu ili pomažu svojim fondovima finansiranje medija, međutim, ovde je ključno pitanje prirode političkog režima koji preduzima takve namere”, kaže ona.
Milutinović dodaje da postoji više pitanja na koje treba obratiti pažnju, ali koja u Srbiji i dalje nemaju pozitivan odogovor.
“Treba obratiti pažnju na sledeće: da li su odnosi između države i medijskog sistema uređeni zakonima na demokratski način; da li se takve transakcije odvijaju u skladu sa zakonima i transparentno; da li se javna sredstva u medijima distribuiraju na osnovu zakonskih procedura, pravično i u skladu sa javnim interesom, ili sa ciljem vršenja političkog i propagandnog uticaja u medijima; da li država uspeva da obezbedi slobodu medija i nezavisnost novinarskog rada; da li u državi funkcioniše vladavina prava, kao i sistem provere i ravnoteže vlasti; da li država uređuje navedena pitanja na način da unapređuje medijski pluralizam? Po svemu sudeći, kod nas nijedno od ovih pitanja ne zaslužuje pozitivan odgovor”, zaključuje ona i dodaje da će “u budućnosti opstati oni mediji koji budu mogli da obezbede finansijsku održivost u skladu sa zakonom”.
Milutinović ukazuje da je posebno problematično što obim i svrha ovih Telekomovih ulaganja u medije nisu bili transparentni, “budući da kompanija uskraćuje finansijske podatke pozivajući se na zaštitu poslovne tajne”.
-To, međutim, nije adekvatna argumentacija, budući da je veći deo akcija Telekoma u državnom vlasništvu, zaključuje Milutinović.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) poslao je inicijativu Državnoj revizorskoj instituciji (DRI) da napravi reviziju svega što je Telekom finansirao kada su u pitanju mediji.
Kako kaže Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja za Danas, tek nakon revizije će se znati sudbina televizija koje su finansirane od strane Telekoma.
Danas je uputio Telekomu Srbija pitanja o iznosima koje ova kompanija izdvaja za finansiranje televizija, broju medija sa kojima ima sklopljene takve ugovore, kao i njihovom trajanju. Takođe upitani su i da li Telekom planira da preispita postojeće ugovore, da li se razmatra njihova izmena ili raskid i pod kojim uslovima bi pojedine televizije mogle da ostanu bez finansijske podrške, međutim do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.
Iz Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za Danas navode da ovo regulatorno telo nema ovlašćenja da evidentira i kontroliše poslovno-finansijske ugovore i komercijalne aranžmane između kompanija i pružalaca medijskih usluga, niti da prati način na koji se novac distribuira. Ističu da je njihova nadležnost u oblasti zaštite medijskog pluralizma ograničena na praćenje vlasničkih udela i udela u gledanosti, odnosno slušanosti. Takođe, REM nema zakonski mandat da procenjuje održivost poslovnih modela komercijalnih medija, niti da utvrđuje kako promene prihoda od komercijalnih aranžmana i sponzorstava utiču na njihov opstanak.
