МедијиПрви објавио Cenzolovka, 4. нов, 10:45

Телеком годинама плаћао телевизије само за Вучићеву пропаганду

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

Ђурић наводи да су укупне обавезе компанија, по томе што се чује, достигле пет или шест милијарди евра.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)“Телеком се до те мере политизовао, у смислу пропагандне машинерије извршне власти и представника власти, да се сад поставља питање политичке сврхе постојања тих 30 и више телевизија. Директно се угрожава финансијска одрживост матичне компаније покушајима да финансира такве мисије. Телеком је направио неку варијанту конгломерата од најмање 30 медија који на слободном тржишту не могу да буду рентабилни. Док, са друге стране, чујемо да су укупне обавезе компанија сигурно достигле пет или шест милијарди евра. Буквално хиперпродукција медија. Ово што ми данас имамо је чиста формализација монопола Телекома, који заправо комисија, која треба тиме да се бави, не препознаје”, објашњава Ђурић.
Ђурић каже да финансијски извештаји Телекома показују алармантни раст презадужености упркос рекордним приходима.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Додаје да се Телеком хвали рекордним приходима, међутим када се погледају финансијски извештаји ове фирме види се алармантни раст презадужености.
Политички утицај на медијско тржиште кроз концентрацију власништва није специфичан само за Србију; сличан модел примењен је у Мађарској преко државног конгломерата КЕСМА.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Политички утицај на медијско тржиште кроз концентрацију власништва није специфичан само за Србију. Сличан модел примењен је и у Мађарској, где је медијско власништво концентрисано преко државног конгломерата КЕСМА.
Ирина Милутиновић, виша научна сарадница Института за европске студије у Београду, истиче да је кључни актер у архитектури медијског заробљавања обично државни медијски оператор који функционише као режимска пропагандна машина.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Ирина Милутиновић, виша научна сарадница Института за европске студије у Београду и ауторка студије “ХИбридни медији и хибридни режими” (Архипелаг), за Данас истиче да то није ништа ново и додаје да је “кључни актер у архитектури медијског заробљавања обично државни медијски оператор, који под директном контролом власти функционише као режимска пропагандна машина”.
Милутиновић објашњава да ауторитарни режими откупљују медије преко државних предузећа или бизнисмена блиских властима, често уз подршку јавних средстава или државног кредитирања.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Како објашњава Милутиновић, за ауторитарне режиме је уобичајено да државна предузећа или бизнисмени блиски властима откупљују медије у приватном власништву, често уз подршку јавних средстава или кредитирања од стране државних финансијских институција.
Милутиновић каже да је последица таквих аквизиција опадање конкурентности и плурализма медијског садржаја и у Србији и у Мађарској.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)“Циљ ових монополистичких тежњи је обезбеђивање контроле над уређивачком политиком. Очигледна последица таквих аквизиција на медијском тржишту било је опадање конкурентности и плурализма медијског садржаја и у Србији и у Мађарској. О томе сведоче многи домаћи и међународни истраживачки пројекти. С друге стране, често се могу чути аргументи који оправдавају државно финансирање медија, наводећи примере широм света, као и у Европској унији. Та пракса се третира као део суверенистичке агенде. Па ако то други раде, зашто не бисмо и ми у Србији? Заиста, постоје случајеви где државе учествују у медијском власништву или помажу својим фондовима финансирање медија, међутим, овде је кључно питање природе политичког режима који предузима такве намере”, каже она.
Милутиновић указује да обим и сврха Телекомових улагања у медије нису били транспарентни, јер компанија ускраћује финансијске податке позивајући се на заштиту пословне тајне, иако је већи део акција у државном власништву.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Милутиновић указује да је посебно проблематично што обим и сврха ових Телекомових улагања у медије нису били транспарентни, “будући да компанија ускраћује финансијске податке позивајући се на заштиту пословне тајне”. -То, међутим, није адекватна аргументација, будући да је већи део акција Телекома у државном власништву, закључује Милутиновић.
БИРОДИ је послао иницијативу Државној ревизорској институцији да направи ревизију свега што је Телеком финансирао када су у питању медији.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) послао је иницијативу Државној ревизорској институцији (ДРИ) да направи ревизију свега што је Телеком финансирао када су у питању медији.
Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја каже да ће тек након ревизије бити позната судбина телевизија финансираних од стране Телекома.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Како каже Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја за Данас, тек након ревизије ће се знати судбина телевизија које су финансиране од стране Телекома.
Данас је упутио Телекому Србија питања о износима финансирања телевизија, броју медија са склопљеним уговорима, њиховом трајању и могућем преиспитивању уговора, али до објављивања текста одговоре није добио.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Данас је упутио Телекому Србија питања о износима које ова компанија издваја за финансирање телевизија, броју медија са којима има склопљене такве уговоре, као и њиховом трајању. Такође упитани су и да ли Телеком планира да преиспита постојеће уговоре, да ли се разматра њихова измена или раскид и под којим условима би поједине телевизије могле да остану без финансијске подршке, међутим до објављивања овог текста одговоре нисмо добили.
РЕМ је навео да нема овлашћења да евидентира и контролише пословно-финансијске уговоре и комерцијалне аранжмане између компанија и медијских пружалаца услуга, нити да прати дистрибуцију новца; његова надлежност ограничена је на власничке уделе и гледаност, односно слушаност.
Ово наводи један извор
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Из Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) за Данас наводе да ово регулаторно тело нема овлашћења да евидентира и контролише пословно-финансијске уговоре и комерцијалне аранжмане између компанија и пружалаца медијских услуга, нити да прати начин на који се новац дистрибуира. Истичу да је њихова надлежност у области заштите медијског плурализма ограничена на праћење власничких удела и удела у гледаности, односно слушаности. Такође, РЕМ нема законски мандат да процењује одрживост пословних модела комерцијалних медија, нити да утврђује како промене прихода од комерцијалних аранжмана и спонзорстава утичу на њихов опстанак.
Навод, непотврђеноЂурић тврди да се виде огромни губици Телекома реализовани куповином за ненормалне паре и плаћањем програма ради елиминације конкурената, и поставља питање финансирања из државних средстава.
Овај навод преносе
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)“Оно што видимо јесу огромни губици, и да су ти губици реализовани тако што се куповало за ненормалне паре, и што су се плаћали одређени програми само да би се други конкуренти елиминисали. То нас доводи до питања: како су то уопште могли да финансирају, осим ако се не финансирају из државних средстава? Не можеш ти да дајеш паре, а да за то не зарађујеш”, каже Ђурић.
Навод, непотврђеноСтудентска листа је на конференцији за медије у Пионирском парку захтевала хитну оставку директора Телекома Србије Владимира Лучића и смену свих одговорних, тврдећи да је компанија стављена у службу политичког утицаја.
Овај навод преносе
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)На конфереције за медије коју је одржала Студентска листа у Пионирском парку међу захтевима налазила се и хитна оставка директора Телекома Србије Владимира Лучића као и смена свих одговорних за одлуке којима је, према тврдњама Студентске листе, та компанија стављена „у службу политичког утицаја“.
Навод, непотврђеноЂурић оцењује да је захтев Студентске листе за оставком Лучића оправдан и да постоји довољно доказа да је Телеком био под апсолутном политичком контролом и служио као пропагандно средство, уз коришћење државног новца и средстава из буџета Телекома.
Овај навод преносе
- Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Ђурић истиче да је овај захтев Студентске листе оправдан и наводи да то говори да постоји довољно доказа да је Телеком под политичком контролом. “Позиви студентске листе за хитном и неопозивом оставком директора Лучића су сасвим оправдани, а његова позиција је показала да имамо сасвим довољно доказа да је Телеком био под апсолутном политичком контролом и да је служио као пропагандно средство за реализацију неких интереса групе људи која се налазила на власти, и да, не само што је он то користио, него што је користио државни новац и средства из буџета Телекома да се тако нешто финансира”, истиче наш саговорник.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Правосуђе3. нов, 18:00

ВЈТ: Ухапшен директор РХМЗ Југослав Николић

5 медијаСрбија Данас, Време, Еспресо.цо.рс - Најбрже растући портал у Србији и региону …

Спољна политика2. нов, 23:20

Нетањаху позвао Вучића да га посети у Израелу

10 медијаМондо, Србија Данас, Вечерње новости …

Спољна политика3. нов, 00:10

Трамп демантовао да ће САД напасти Иран

10 медијаСрбија Данас, Блиц, Курир …

Шта наводе медији

Ђурић наводи да су укупне обавезе компанија, по томе што се чује, достигле пет или шест милијарди евра.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)“Телеком се до те мере политизовао, у смислу пропагандне машинерије извршне власти и представника власти, да се сад поставља питање политичке сврхе постојања тих 30 и више телевизија. Директно се угрожава финансијска одрживост матичне компаније покушајима да финансира такве мисије. Телеком је направио неку варијанту конгломерата од најмање 30 медија који на слободном тржишту не могу да буду рентабилни. Док, са друге стране, чујемо да су укупне обавезе компанија сигурно достигле пет или шест милијарди евра. Буквално хиперпродукција медија. Ово што ми данас имамо је чиста формализација монопола Телекома, који заправо комисија, која треба тиме да се бави, не препознаје”, објашњава Ђурић.

Ђурић каже да финансијски извештаји Телекома показују алармантни раст презадужености упркос рекордним приходима.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Додаје да се Телеком хвали рекордним приходима, међутим када се погледају финансијски извештаји ове фирме види се алармантни раст презадужености.

Политички утицај на медијско тржиште кроз концентрацију власништва није специфичан само за Србију; сличан модел примењен је у Мађарској преко државног конгломерата КЕСМА.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Политички утицај на медијско тржиште кроз концентрацију власништва није специфичан само за Србију. Сличан модел примењен је и у Мађарској, где је медијско власништво концентрисано преко државног конгломерата КЕСМА.

Ирина Милутиновић, виша научна сарадница Института за европске студије у Београду, истиче да је кључни актер у архитектури медијског заробљавања обично државни медијски оператор који функционише као режимска пропагандна машина.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Ирина Милутиновић, виша научна сарадница Института за европске студије у Београду и ауторка студије “ХИбридни медији и хибридни режими” (Архипелаг), за Данас истиче да то није ништа ново и додаје да је “кључни актер у архитектури медијског заробљавања обично државни медијски оператор, који под директном контролом власти функционише као режимска пропагандна машина”.

Милутиновић објашњава да ауторитарни режими откупљују медије преко државних предузећа или бизнисмена блиских властима, често уз подршку јавних средстава или државног кредитирања.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Како објашњава Милутиновић, за ауторитарне режиме је уобичајено да државна предузећа или бизнисмени блиски властима откупљују медије у приватном власништву, често уз подршку јавних средстава или кредитирања од стране државних финансијских институција.

Милутиновић каже да је последица таквих аквизиција опадање конкурентности и плурализма медијског садржаја и у Србији и у Мађарској.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)“Циљ ових монополистичких тежњи је обезбеђивање контроле над уређивачком политиком. Очигледна последица таквих аквизиција на медијском тржишту било је опадање конкурентности и плурализма медијског садржаја и у Србији и у Мађарској. О томе сведоче многи домаћи и међународни истраживачки пројекти. С друге стране, често се могу чути аргументи који оправдавају државно финансирање медија, наводећи примере широм света, као и у Европској унији. Та пракса се третира као део суверенистичке агенде. Па ако то други раде, зашто не бисмо и ми у Србији? Заиста, постоје случајеви где државе учествују у медијском власништву или помажу својим фондовима финансирање медија, међутим, овде је кључно питање природе политичког режима који предузима такве намере”, каже она.

Милутиновић указује да обим и сврха Телекомових улагања у медије нису били транспарентни, јер компанија ускраћује финансијске податке позивајући се на заштиту пословне тајне, иако је већи део акција у државном власништву.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Милутиновић указује да је посебно проблематично што обим и сврха ових Телекомових улагања у медије нису били транспарентни, “будући да компанија ускраћује финансијске податке позивајући се на заштиту пословне тајне”. -То, међутим, није адекватна аргументација, будући да је већи део акција Телекома у државном власништву, закључује Милутиновић.

БИРОДИ је послао иницијативу Државној ревизорској институцији да направи ревизију свега што је Телеком финансирао када су у питању медији.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) послао је иницијативу Државној ревизорској институцији (ДРИ) да направи ревизију свега што је Телеком финансирао када су у питању медији.

Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја каже да ће тек након ревизије бити позната судбина телевизија финансираних од стране Телекома.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Како каже Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја за Данас, тек након ревизије ће се знати судбина телевизија које су финансиране од стране Телекома.

Данас је упутио Телекому Србија питања о износима финансирања телевизија, броју медија са склопљеним уговорима, њиховом трајању и могућем преиспитивању уговора, али до објављивања текста одговоре није добио.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Данас је упутио Телекому Србија питања о износима које ова компанија издваја за финансирање телевизија, броју медија са којима има склопљене такве уговоре, као и њиховом трајању. Такође упитани су и да ли Телеком планира да преиспита постојеће уговоре, да ли се разматра њихова измена или раскид и под којим условима би поједине телевизије могле да остану без финансијске подршке, међутим до објављивања овог текста одговоре нисмо добили.

РЕМ је навео да нема овлашћења да евидентира и контролише пословно-финансијске уговоре и комерцијалне аранжмане између компанија и медијских пружалаца услуга, нити да прати дистрибуцију новца; његова надлежност ограничена је на власничке уделе и гледаност, односно слушаност.

Ово наводи један извор

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Из Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) за Данас наводе да ово регулаторно тело нема овлашћења да евидентира и контролише пословно-финансијске уговоре и комерцијалне аранжмане између компанија и пружалаца медијских услуга, нити да прати начин на који се новац дистрибуира. Истичу да је њихова надлежност у области заштите медијског плурализма ограничена на праћење власничких удела и удела у гледаности, односно слушаности. Такође, РЕМ нема законски мандат да процењује одрживост пословних модела комерцијалних медија, нити да утврђује како промене прихода од комерцијалних аранжмана и спонзорстава утичу на њихов опстанак.

Навод, непотврђеноЂурић тврди да се виде огромни губици Телекома реализовани куповином за ненормалне паре и плаћањем програма ради елиминације конкурената, и поставља питање финансирања из државних средстава.

Овај навод преносе

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)“Оно што видимо јесу огромни губици, и да су ти губици реализовани тако што се куповало за ненормалне паре, и што су се плаћали одређени програми само да би се други конкуренти елиминисали. То нас доводи до питања: како су то уопште могли да финансирају, осим ако се не финансирају из државних средстава? Не можеш ти да дајеш паре, а да за то не зарађујеш”, каже Ђурић.

Навод, непотврђеноСтудентска листа је на конференцији за медије у Пионирском парку захтевала хитну оставку директора Телекома Србије Владимира Лучића и смену свих одговорних, тврдећи да је компанија стављена у службу политичког утицаја.

Овај навод преносе

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)На конфереције за медије коју је одржала Студентска листа у Пионирском парку међу захтевима налазила се и хитна оставка директора Телекома Србије Владимира Лучића као и смена свих одговорних за одлуке којима је, према тврдњама Студентске листе, та компанија стављена „у службу политичког утицаја“.

Навод, непотврђеноЂурић оцењује да је захтев Студентске листе за оставком Лучића оправдан и да постоји довољно доказа да је Телеком био под апсолутном политичком контролом и служио као пропагандно средство, уз коришћење државног новца и средстава из буџета Телекома.

Овај навод преносе

Цензоловка, 4. нов, 10:45 (отвара се у новом прозору)Ђурић истиче да је овај захтев Студентске листе оправдан и наводи да то говори да постоји довољно доказа да је Телеком под политичком контролом. “Позиви студентске листе за хитном и неопозивом оставком директора Лучића су сасвим оправдани, а његова позиција је показала да имамо сасвим довољно доказа да је Телеком био под апсолутном политичком контролом и да је служио као пропагандно средство за реализацију неких интереса групе људи која се налазила на власти, и да, не само што је он то користио, него што је користио државни новац и средства из буџета Телекома да се тако нешто финансира”, истиче наш саговорник.