Шта наводе медији
Аутор наводи да је на изборима морао двапут да гласа, због поништавања резултата са његовог бирачког места.
Ово наводи један извор
Радар, 4. нов, 00:03 (отвара се у новом прозору)
Двадесет пети октобар, тако, може бити Дан слободе. Не дан ослобођења, нити комеморација какве смрти, битке, пораза, победе. Дан људске еманципације. Оне коју се дало осетити чекајући у реду за гласање (потписник је морао двапут, због поништавања резултата са његовог бирачког места). Оне чије се дејство дало видети на лицима губитника, већ после недељног ручка. Оне која избија у потреби за опетовањем славља, каткад науштрб укуса.
Аутор износи став да се слобода, супротно овешталој фрази, не осваја, него да је или има или нема у човеку.
Ово наводи један извор
Ох, врло просто. Слобода се, супротно овешталој фрази, не осваја. Ње или има, или нема у човеку, тзв. појединцу.
Аутор тврди да нема вође ни идеологије, ма шта о томе мислили поражени и политички аналитичари.
Ово наводи један извор
То је оно што буни избезумљене губитнике, политичке аналитичаре, белосветске или домаће, свеједно. Како се то може освојити слобода, а не загрцнути се над гутљајем званим Вођа? (Гутљај слободе, то је, дакако, Окуџава.) А вође нема па нема. Нема ни идеологије, ма шта о томе мислили поражени. И остали политички аналитичари, ти пратиоци свих губитника овог света, баш као и свих оних који у свом тријумфализму мисле о себи као о победницима.
Аутор наводи да је косовским Србима, које описује као поново највеће губитнике ванредних парламентарних избора, није било у ситуацији да бирају, него да учествују.
Ово наводи један извор
Или постоји, или не постоји. Што би рекли Срби. Не баш пуноправни грађани Србије, а ни Косова. Такозваног или не-такозваног. (То добро знају или бар слуте косовски Срби, поново највећи губитници ванредних парламентарних избора. На којима нису бирали, јер нису били у ситуацији да бирају, него да учествују. Јер да је важно учествовати. Можда на Олимпијским играма. У косовским играма, учешће је увек губитничка позиција. Питајте Албанце између осамдест прве и деведесет девете. За после, питајте Србе.)
Аутор пише да је слободном грађанству, које је унутарњу слободу успело источити у заједничко језеро општег ослобођења, осећања помешана и да се питају зашто је требало толико времена и мучења.
Ово наводи један извор
Прелетачима је увек лепо. Првоборцима пак никад није лепо: увек им фали још који орден. Слободном грађанству, осећања су помешана Нема победника, а нисмо сви губитници. Како сад то? Ох, врло просто. Слобода се, супротно овешталој фрази, не осваја. Ње или има, или нема у човеку, тзв. појединцу. Осе ка, о сеска. Што би рекли Албанци. Пуноправни грађани Србије. Или постоји, или не постоји. Што би рекли Срби. Не баш пуноправни грађани Србије, а ни Косова. Такозваног или не-такозваног. (То добро знају или бар слуте косовски Срби, поново највећи губитници ванредних парламентарних избора. На којима нису бирали, јер нису били у ситуацији да бирају, него да учествују. Јер да је важно учествовати. Можда на Олимпијским играма. У косовским играма, учешће је увек губитничка позиција. Питајте Албанце између осамдест прве и деведесет девете. За после, питајте Србе.) Шта је нама, дакле, слобода? Па, сад – како којим нама. Прелетачима је увек лепо. Првоборцима пак никад није лепо: увек им фали још који орден. Слободном грађанству, оном које је потоке, брзаке и реке унутарње слободе коначно успело источити у заједничко језеро – природно, не вештачко – општег ослобођења, осећања су помешана. Питају се зашто је, к врагу, требало толико времена и мучења, и кад смо тачно скренули ка Албакеркију. Стрепе, попут потписника – њему је, рецимо, ово трећи тоталитарни поредак који испраћа за својих шездесет година живота, па се нешто нада да је и последњи. Али, где је наде, ту је и стрепње. Отуд страх од наде, уосталом.
Аутор, потписник текста, наводи да му је ово трећи тоталитарни поредак који испраћа за својих шездесет година живота.
Ово наводи један извор
Прелетачима је увек лепо. Првоборцима пак никад није лепо: увек им фали још који орден. Слободном грађанству, оном које је потоке, брзаке и реке унутарње слободе коначно успело источити у заједничко језеро – природно, не вештачко – општег ослобођења, осећања су помешана. Питају се зашто је, к врагу, требало толико времена и мучења, и кад смо тачно скренули ка Албакеркију. Стрепе, попут потписника – њему је, рецимо, ово трећи тоталитарни поредак који испраћа за својих шездесет година живота, па се нешто нада да је и последњи. Али, где је наде, ту је и стрепње. Отуд страх од наде, уосталом.
Аутор износи мишљење да је политика сувише озбиљна ствар да би била препуштена политичарима.
Ово наводи један извор
Ако је ова неидеолошка форма еманципације суштинска, онда ће се нешто знати за коју годину. Потписник, рецимо, мишљаше, те тако и писаше и говораше, како је политика сувише озбиљна ствар да би била препуштена политичарима. Немам сумњу у честитост велике већине (дакле, не свих!) људи који су решили да се акају око политике, иако то својевремено нису намеравали бавећи се својим струкама. Немам сумњу ни у њихову способност да се тој игри науче: политика је нешто између покера, ремија, бришкуле и преферанса. Блефови, адути, никад бетл на рефетл. Ко је успео савладати неке од озбиљних наука из којих ти нови управљачи долазе, савладаће и ово. Тешко је, уосталом, бити већи медиокритет од ових који су у одласку.
Аутор тврди да нема сумње у честитост велике већине, али не свих, људи који су решили да се баве политиком, иако то првобитно нису намеравали.
Ово наводи један извор
Ако је ова неидеолошка форма еманципације суштинска, онда ће се нешто знати за коју годину. Потписник, рецимо, мишљаше, те тако и писаше и говораше, како је политика сувише озбиљна ствар да би била препуштена политичарима. Немам сумњу у честитост велике већине (дакле, не свих!) људи који су решили да се акају око политике, иако то својевремено нису намеравали бавећи се својим струкама. Немам сумњу ни у њихову способност да се тој игри науче: политика је нешто између покера, ремија, бришкуле и преферанса. Блефови, адути, никад бетл на рефетл. Ко је успео савладати неке од озбиљних наука из којих ти нови управљачи долазе, савладаће и ово. Тешко је, уосталом, бити већи медиокритет од ових који су у одласку.
Аутор пише да постоји простора за опрезно спокојство, док ће стрепње и сумње увек бити.
Ово наводи један извор
Има, дакле, простора за опрезно спокојство, а стрепње и сумње ће увек бити.
Аутор закључује да није лоше бити слободан и да се нада да Статије није сасвим у праву, односно да сви не ишту само праведног вођу, него и гутљај по гутљај слободе.
Ово наводи један извор
Јер – није лоше бити слободан. И надати се да Статије није сасвим у праву, да не ишту сви само праведног вођу, него и гутљај по гутљај слободе.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
