Šta navode mediji
Autor navodi da je na izborima morao dvaput da glasa, zbog poništavanja rezultata sa njegovog biračkog mesta.
Ovo navodi jedan izvor
Radar, 4. nov, 00:03 (otvara se u novom prozoru)
Dvadeset peti oktobar, tako, može biti Dan slobode. Ne dan oslobođenja, niti komemoracija kakve smrti, bitke, poraza, pobede. Dan ljudske emancipacije. One koju se dalo osetiti čekajući u redu za glasanje (potpisnik je morao dvaput, zbog poništavanja rezultata sa njegovog biračkog mesta). One čije se dejstvo dalo videti na licima gubitnika, već posle nedeljnog ručka. One koja izbija u potrebi za opetovanjem slavlja, katkad nauštrb ukusa.
Autor iznosi stav da se sloboda, suprotno oveštaloj frazi, ne osvaja, nego da je ili ima ili nema u čoveku.
Ovo navodi jedan izvor
Oh, vrlo prosto. Sloboda se, suprotno oveštaloj frazi, ne osvaja. Nje ili ima, ili nema u čoveku, tzv. pojedincu.
Autor tvrdi da nema vođe ni ideologije, ma šta o tome mislili poraženi i politički analitičari.
Ovo navodi jedan izvor
To je ono što buni izbezumljene gubitnike, političke analitičare, belosvetske ili domaće, svejedno. Kako se to može osvojiti sloboda, a ne zagrcnuti se nad gutljajem zvanim Vođa? (Gutljaj slobode, to je, dakako, Okudžava.) A vođe nema pa nema. Nema ni ideologije, ma šta o tome mislili poraženi. I ostali politički analitičari, ti pratioci svih gubitnika ovog sveta, baš kao i svih onih koji u svom trijumfalizmu misle o sebi kao o pobednicima.
Autor navodi da je kosovskim Srbima, koje opisuje kao ponovo najveće gubitnike vanrednih parlamentarnih izbora, nije bilo u situaciji da biraju, nego da učestvuju.
Ovo navodi jedan izvor
Ili postoji, ili ne postoji. Što bi rekli Srbi. Ne baš punopravni građani Srbije, a ni Kosova. Takozvanog ili ne-takozvanog. (To dobro znaju ili bar slute kosovski Srbi, ponovo najveći gubitnici vanrednih parlamentarnih izbora. Na kojima nisu birali, jer nisu bili u situaciji da biraju, nego da učestvuju. Jer da je važno učestvovati. Možda na Olimpijskim igrama. U kosovskim igrama, učešće je uvek gubitnička pozicija. Pitajte Albance između osamdest prve i devedeset devete. Za posle, pitajte Srbe.)
Autor piše da je slobodnom građanstvu, koje je unutarnju slobodu uspelo istočiti u zajedničko jezero opšteg oslobođenja, osećanja pomešana i da se pitaju zašto je trebalo toliko vremena i mučenja.
Ovo navodi jedan izvor
Preletačima je uvek lepo. Prvoborcima pak nikad nije lepo: uvek im fali još koji orden. Slobodnom građanstvu, osećanja su pomešana Nema pobednika, a nismo svi gubitnici. Kako sad to? Oh, vrlo prosto. Sloboda se, suprotno oveštaloj frazi, ne osvaja. Nje ili ima, ili nema u čoveku, tzv. pojedincu. Ose ka, o seska. Što bi rekli Albanci. Punopravni građani Srbije. Ili postoji, ili ne postoji. Što bi rekli Srbi. Ne baš punopravni građani Srbije, a ni Kosova. Takozvanog ili ne-takozvanog. (To dobro znaju ili bar slute kosovski Srbi, ponovo najveći gubitnici vanrednih parlamentarnih izbora. Na kojima nisu birali, jer nisu bili u situaciji da biraju, nego da učestvuju. Jer da je važno učestvovati. Možda na Olimpijskim igrama. U kosovskim igrama, učešće je uvek gubitnička pozicija. Pitajte Albance između osamdest prve i devedeset devete. Za posle, pitajte Srbe.) Šta je nama, dakle, sloboda? Pa, sad – kako kojim nama. Preletačima je uvek lepo. Prvoborcima pak nikad nije lepo: uvek im fali još koji orden. Slobodnom građanstvu, onom koje je potoke, brzake i reke unutarnje slobode konačno uspelo istočiti u zajedničko jezero – prirodno, ne veštačko – opšteg oslobođenja, osećanja su pomešana. Pitaju se zašto je, k vragu, trebalo toliko vremena i mučenja, i kad smo tačno skrenuli ka Albakerkiju. Strepe, poput potpisnika – njemu je, recimo, ovo treći totalitarni poredak koji ispraća za svojih šezdeset godina života, pa se nešto nada da je i poslednji. Ali, gde je nade, tu je i strepnje. Otud strah od nade, uostalom.
Autor, potpisnik teksta, navodi da mu je ovo treći totalitarni poredak koji ispraća za svojih šezdeset godina života.
Ovo navodi jedan izvor
Preletačima je uvek lepo. Prvoborcima pak nikad nije lepo: uvek im fali još koji orden. Slobodnom građanstvu, onom koje je potoke, brzake i reke unutarnje slobode konačno uspelo istočiti u zajedničko jezero – prirodno, ne veštačko – opšteg oslobođenja, osećanja su pomešana. Pitaju se zašto je, k vragu, trebalo toliko vremena i mučenja, i kad smo tačno skrenuli ka Albakerkiju. Strepe, poput potpisnika – njemu je, recimo, ovo treći totalitarni poredak koji ispraća za svojih šezdeset godina života, pa se nešto nada da je i poslednji. Ali, gde je nade, tu je i strepnje. Otud strah od nade, uostalom.
Autor iznosi mišljenje da je politika suviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena političarima.
Ovo navodi jedan izvor
Ako je ova neideološka forma emancipacije suštinska, onda će se nešto znati za koju godinu. Potpisnik, recimo, mišljaše, te tako i pisaše i govoraše, kako je politika suviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena političarima. Nemam sumnju u čestitost velike većine (dakle, ne svih!) ljudi koji su rešili da se akaju oko politike, iako to svojevremeno nisu nameravali baveći se svojim strukama. Nemam sumnju ni u njihovu sposobnost da se toj igri nauče: politika je nešto između pokera, remija, briškule i preferansa. Blefovi, aduti, nikad betl na refetl. Ko je uspeo savladati neke od ozbiljnih nauka iz kojih ti novi upravljači dolaze, savladaće i ovo. Teško je, uostalom, biti veći mediokritet od ovih koji su u odlasku.
Autor tvrdi da nema sumnje u čestitost velike većine, ali ne svih, ljudi koji su rešili da se bave politikom, iako to prvobitno nisu nameravali.
Ovo navodi jedan izvor
Ako je ova neideološka forma emancipacije suštinska, onda će se nešto znati za koju godinu. Potpisnik, recimo, mišljaše, te tako i pisaše i govoraše, kako je politika suviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena političarima. Nemam sumnju u čestitost velike većine (dakle, ne svih!) ljudi koji su rešili da se akaju oko politike, iako to svojevremeno nisu nameravali baveći se svojim strukama. Nemam sumnju ni u njihovu sposobnost da se toj igri nauče: politika je nešto između pokera, remija, briškule i preferansa. Blefovi, aduti, nikad betl na refetl. Ko je uspeo savladati neke od ozbiljnih nauka iz kojih ti novi upravljači dolaze, savladaće i ovo. Teško je, uostalom, biti veći mediokritet od ovih koji su u odlasku.
Autor piše da postoji prostora za oprezno spokojstvo, dok će strepnje i sumnje uvek biti.
Ovo navodi jedan izvor
Ima, dakle, prostora za oprezno spokojstvo, a strepnje i sumnje će uvek biti.
Autor zaključuje da nije loše biti slobodan i da se nada da Statije nije sasvim u pravu, odnosno da svi ne ištu samo pravednog vođu, nego i gutljaj po gutljaj slobode.
Ovo navodi jedan izvor
Jer – nije loše biti slobodan. I nadati se da Statije nije sasvim u pravu, da ne ištu svi samo pravednog vođu, nego i gutljaj po gutljaj slobode.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
