Када је, на савезним изборима 24. септембра 2000, Слободан Милошевић изгубио власт, био је то почетак стрмоглавог пада партије коју је предводио: на републичким изборима 23. децембра, социјалисти су успели да освоје… Цео текст
Када је, на савезним изборима 24. септембра 2000, Слободан Милошевић изгубио власт, био је то почетак стрмоглавог пада партије коју је предводио: на републичким изборима 23. децембра, социјалисти су успели да освоје свега трећину гласова који су им припали три месеца раније – пола милиона уместо ранијих милион и по.
У еуфорији која је у Србији завладала последњих дана, након пада режима Александра Вучића, било је оних који су се понадали истом рецепту, али са максималним убрзањем – односно, да ће већ на поновљеним гласањима на 53 бирачка места, одржаним у недељу, напредњаци бити збрисани још уверљивије него недељу дана раније. До темеља, ако је могуће.
То се није десило. Према прелиминарним резултатима објављеним у понедељак, листа СНС освојила је више гласова (4.769) од Студентске листе (4.638). Промењен је и првобитно очекивани однос снага у парламенту: један мандат припао је мањинској листи коју је предводио Усаме Зукорлић, студенти су изгубили једно посланичко место (са 141 пали на 140), а напредњаци су остали на истом (103).
Све је то, међутим, далеко од могућег поткрепљења за актуелни спин о „брзом повратку СНС“, из простог разлога што процес преузимања власти на републичком нивоу још није ни почео, упркос утиску створеном буђењем тужилаштва из хибернације. Другим речима – одлазак је још у току, копрцање траје, а „велика“ хапшења, која би могла утицати на политичку будућност изборног губитника, тек се очекују.
Процедуре траже време: према процени члана РИК Давида Крстића, коначни резултати избора очекују се најкасније почетком наредне недеље, након чега почињу да теку рокови за доделу посланичких мандата. То значи да би конститутивна седница новог сазива могла да буде одржана најкасније до 10. децембра (30 дана од проглашења коначних резултата). Вероватно нешто раније, ако је веровати обећању Ане Брнабић, актуелне председнице Скупштине, о сазивању у „најкраћем могућем року“.
Осокољен огромним убрзањем догађаја, део јавности очекује и брзу промену власти на локалном нивоу, укључујући „златну коку београдску“ – можда и у пакету са председничким, који се морају одржати до 27. децембра. И то не због некадашње напредњачке мантре о неопходном усаглашавању власти на републичком и локалном нивоу ради бољег функционисања, већ због губитка легитимитета на који указују резултати гласања 25. октобра.
Студентски покрет је увек спреман за демократски обрачун са властима на локалним изборима.Тренутно правимо најбољу могућу стратегију како то да изведемо
„Прошао је рок за одржавање ванредних локалних избора заједно са председничким, јер за расписивање ванредних локалних избора прво мора да дође до оставке председника општине или градоначелника, затим да прође 30 дана без избора новог, и тек онда могу да се распишу избори са трајањем кампање минимално 30 дана. То нас већ уводи у следећу годину“, објашњава Александар Ивковић, уредник портала Савремена политика.
Оставки, међутим, нема ни у најавама. Одмах по саопштавању резултата парламентарних избора, рецимо, Александар Шапић је саопштио је да неће поднети оставку на функцију градоначелника Београда, иако је Студентска листа у главном граду освојила готово двоструко више гласова (62,94 посто) од напредњачке (31,65).
Јасно је и колико је јак интерес који стоји иза такве одлуке: Влада Србије у техничком мандату одобрила је 29. октобра Граду Београду додатних 5,98 милијарди динара из текуће буџетске резерве, чиме је укупан износ средстава које је престоница по том основу добила од почетка године достигао 7,23 милијарде динара, односно 61,5 милиона евра, јавио је ФоНет. У документу који је потписао Ђуро Мацут није прецизирано на које ће конкретне намене новац бити потрошен.
Неки примери из прошлости показују где уме да заврши новац свих грађана: током 2026. године, рецимо, из београдског буџета напредњачком главном пропагандном гласилу Информер,према подацима АПР, уплаћено је 900.000.000 динара, на основу решења о расподели средстава по расписаном конкурсу за суфинансирање пројеката и производње медијских садржаја. Слично је и у другим градовима и општинама, нарочито тамо где је фирма иза које стоје издавачи таблоида Ало и Информер током два месеца 2026. покуповала постојеће локалне медије. У Ужицу је, на пример, то ТВ 5 која је, према речима Владана Синђића, одборника ЗЛФ, добила 4,5 милиона динара из градског буџета.
Неки, ипак, верују да има основа за наду да ће појачана пажња јавности и охрабреност људи из система омогућити бољу контролу трошења новца нетом пребаченог на београдски рачун, али и евентуалних других сума, које би према актуелним спекулацијама, у наредним данима могле бити из државне касе „испумпане“ у друге локалне касе.
Као одборник сам упутио мејл свим градским секретарима и директорима јавних предузећа, са захтевом да обуставе сва плаћања осим зарада запослених и неопходних трошкова за редовно функционисање града, каже Стефан Симић, одборник ПСГ у Београду
„Плашим се да ће власт преостало време искористити да додатно очерупа ионако празну градску касу. Зато сам као одборник упутио мејл свим градским секретарима и директорима јавних предузећа, са захтевом да обуставе сва плаћања осим зарада запослених и неопходних трошкова за редовно функционисање града. Градски новац припада грађанима Београда, а не било којој политичкој странци“, каже Стефан Симић, одборник ПСГ у Скупштини Београда, који већ дуго води кампању за градоначелника.
А шта кажу у Студентском покрету – има ли у њиховим актуелним плановима поглавља о локалним избора и шта у њему пише?
„Грађани су својим гласовима на парламентарним изборима доказали да локалне власти на великом броју општина немају легитимитет. Одлазећи режим је изгубио у 26 од 29 градова, као и у неколико општина где су у марту били локални избори. Студентска листа је однела убедљиву победу готово свуда“, стоји у писаном одговору на наше питање. И још: „Студентски покрет је увек спреман за демократски обрачун са властима на локалним изборима, али тренутно правимо најбољу могућу стратегију како то да изведемо. У свакој општини постоји студентски општински тим који ће спремити те локалне изборе уз помоћ свих студената и грађана широм Србије.“
Неки захтеви за расписивање локалних избора већ постоје: одборничка група ЗЛФ у ужичкој скупштини затражила је ванредне изборе у том граду, наводећи да су резултати парламентарних избора показали да градска власт коалиције око СНС нема легитимитет. Уз рекордни одзив од 78,36 посто грађана, наиме, Студентска листа је у Ужицу освојила 61,37 посто, а коалиција око СНС 33,79 посто гласова. Ипак, у понедељак још није било вести о заказивању наставка седнице на чијем дневном реду би требало да буде одлучивање о разрешењу градоначелнице, започете још 16. октобра, али прекинуте због недостатка кворума.
Тако, ипак, неће моћи унедоглед, јер је без одржавања те седнице, немогуће заказати нову, што град доводи у врло тешку позицију: према објашњењу Синђића, угрожено је функционисање бројних јавних предузећа, па чак и школа.
Шта се уопште може очекивати кад се седница закаже, у ситуацији кад је за СНС очување позиција на локалу од огромног значаја? Синђић каже да је у току покушај убеђивања колебљивих коалиционих партнера СНС, попут СПС или СДПС, да подрже захтев за разрешење и тако омогуће расписивање избора. Каже и да има чак и напредњака који најављују подршку, али није склон да у те речи верује док се не испоље у пракси. Потези које ће морати да повуку ужички напредњаци и њихови коалициони партнери, чини се, неће бити занимљиви само за њихове суграђане.
Јер, овде поменути Београд и Ужице нису једини градови у којима се воља грађана исказана на изборима 25. октобра драстично разликује од стања у локалном парламенту. У Новом Саду, рецимо, СЛ је освојила 63,05, а листа око СНС 31,74 посто гласова, у Крагујевцу, СЛ води са 58 посто наспрам 35,41 посто за СНС. У Чачку СЛ је добила 61,51, а СНС 33,6 посто, у Ваљеву СЛ 61,19, а СНС 32,88 посто…Има ли бољег подстрека за прелетање?
„Биће занимљиво посматрати развој ситуације у неким местима где СНС нема самосталну већину већ зависи од мањих коалиционих партнера, а таквих је, нарочито након локалних избора 2024, 2025. и 2026, доста по Србији. Можда је тамо чак и прикладније решење да се, на основу преласка мањих партнера на другу страну, успоставе привремене локалне власти до одржавања ванредних избора него да се парламент распусти. Али, тешко је прогнозирати да ли ће и где до тога доћи“, каже Ивковић.
Сигурно је да не тражимо прекомпоновање, него изборе, каже Владан Синђић, одборник ЗЛФ у Ужицу
Неки то изричито не желе, попут Ужичана: „Сигурно је да не тражимо прекомпоновање, него изборе“, каже Синђић. Значи ли то да већ постоји и план како на изборе изаћи? Није, каже, било тих разговора. Верује и да би најбоље било да се направи заједничка листа опозиције и студената и подсећа да је свих 29 одборника опозиције, из различитих одборничких група, било јединствено током последње две и по године, у бројним акцијама које су прилично расклиматале локалну власт.
„У овом тренутку највећу политичку снагу и легитимитет има Студентска листа, која је освојила више од 2,3 милиона гласова грађана Србије“, каже, с друге стране, Стефан Симић: „У Београду су освојили близу 700.000 гласова. Готово двоструко више од СНС. Странке нису у фокусу. Студентској листи сада је потребна подршка читавог друштва како би промене за које су грађани гласали биле спроведене до краја. И борићу се за те промене свим срцем!“
А можда локални избори дозвољавају другачији приступ, прилагођен специфичностима на терену?
„У овом тренутку делује да Студентски покрет неће директно учествовати на локалним изборима кад год они буду, тј. да има ресурса и амбиција за тако нешто“, каже Ивковић. „Када се избори одрже, мислим да ћемо имати сличну ситуацију као и 2025. и 2026 – локалне актере који не проистичу директно из Студентског покрета, али које ће он подржати на изборима.“
Ивковић подсећа да су се у многим градовима већ искристалисали локални опозициони лидери кроз борбу која је и дужа од постојања Студентског покрета, „тако да је ту ситуација донекле и повољнија него на националном нивоу у смислу идентитета оних који преузимају власт, ако се крене тим путем“. У том смислу, додаје, тајминг локалних избора не би требало да буде превелики проблем за студенте јер се они, бар како сад изгледа, неће директно тиме ни бавити.
Као политиколог, Ивковић, иначе, верује да није добро за Србију да има локалне изборе у таласима и „талашчићима“ као до сада, већ да би требало тежити да се вратимо у ситуацију када се сви локални избори одржавају у истом дану, раздвојено од националних избора. „За тако нешто би морао да се донесе лекс специјалис, али сада је свакако још увек рана фаза за тако нешто“, каже.
Локални избори би представљали прилику актерима који су прескочили ове изборе да се врате, с тим што, уколико ти избори буду одржани у блиској будућности, вероватније је да ће најуспешније проћи оне групације које ће имати „благослов“ студената, каже Александар Ивковић
Према његовом мишљењу, локални избори би представљали прилику актерима који су прескочили ове изборе да се врате, с тим што, уколико ти избори буду одржани у блиској будућности, вероватније је да ће најуспешније проћи оне групације које ће имати „благослов“ студената, највероватније у форми група грађана, а не оне који би изашли на изборе у својим страначким обележјима.
„Тако да би вероватно морали да прођу кроз фазу адаптације тренутним околностима пре него што се поново консолидују као странке, у тренутку када буде време за поновно оживљавање страначког живота, а то време ће свакако доћи“, каже Ивковић.
Биће то важан испит и за напредњаке, с тим што је од борбе за повратак у њиховом случају вероватнија борба за очување најтврђег страначког језгра. Представа са бојкотом тешко је замислива – неког смисла има само у случају председничких избора, за које кандидата нису имали ни пре октобарског дебакла. Након тог пораза, губитнички исход у децембру им је готово загарантован.
