Kada je, na saveznim izborima 24. septembra 2000, Slobodan Milošević izgubio vlast, bio je to početak strmoglavog pada partije koju je predvodio: na republičkim izborima 23. decembra, socijalisti su uspeli da osvoje… Ceo tekst
Kada je, na saveznim izborima 24. septembra 2000, Slobodan Milošević izgubio vlast, bio je to početak strmoglavog pada partije koju je predvodio: na republičkim izborima 23. decembra, socijalisti su uspeli da osvoje svega trećinu glasova koji su im pripali tri meseca ranije – pola miliona umesto ranijih milion i po.
U euforiji koja je u Srbiji zavladala poslednjih dana, nakon pada režima Aleksandra Vučića, bilo je onih koji su se ponadali istom receptu, ali sa maksimalnim ubrzanjem – odnosno, da će već na ponovljenim glasanjima na 53 biračka mesta, održanim u nedelju, naprednjaci biti zbrisani još uverljivije nego nedelju dana ranije. Do temelja, ako je moguće.
To se nije desilo. Prema preliminarnim rezultatima objavljenim u ponedeljak, lista SNS osvojila je više glasova (4.769) od Studentske liste (4.638). Promenjen je i prvobitno očekivani odnos snaga u parlamentu: jedan mandat pripao je manjinskoj listi koju je predvodio Usame Zukorlić, studenti su izgubili jedno poslaničko mesto (sa 141 pali na 140), a naprednjaci su ostali na istom (103).
Sve je to, međutim, daleko od mogućeg potkrepljenja za aktuelni spin o „brzom povratku SNS“, iz prostog razloga što proces preuzimanja vlasti na republičkom nivou još nije ni počeo, uprkos utisku stvorenom buđenjem tužilaštva iz hibernacije. Drugim rečima – odlazak je još u toku, koprcanje traje, a „velika“ hapšenja, koja bi mogla uticati na političku budućnost izbornog gubitnika, tek se očekuju.
Procedure traže vreme: prema proceni člana RIK Davida Krstića, konačni rezultati izbora očekuju se najkasnije početkom naredne nedelje, nakon čega počinju da teku rokovi za dodelu poslaničkih mandata. To znači da bi konstitutivna sednica novog saziva mogla da bude održana najkasnije do 10. decembra (30 dana od proglašenja konačnih rezultata). Verovatno nešto ranije, ako je verovati obećanju Ane Brnabić, aktuelne predsednice Skupštine, o sazivanju u „najkraćem mogućem roku“.
Osokoljen ogromnim ubrzanjem događaja, deo javnosti očekuje i brzu promenu vlasti na lokalnom nivou, uključujući „zlatnu koku beogradsku“ – možda i u paketu sa predsedničkim, koji se moraju održati do 27. decembra. I to ne zbog nekadašnje naprednjačke mantre o neophodnom usaglašavanju vlasti na republičkom i lokalnom nivou radi boljeg funkcionisanja, već zbog gubitka legitimiteta na koji ukazuju rezultati glasanja 25. oktobra.
Studentski pokret je uvek spreman za demokratski obračun sa vlastima na lokalnim izborima.Trenutno pravimo najbolju moguću strategiju kako to da izvedemo
„Prošao je rok za održavanje vanrednih lokalnih izbora zajedno sa predsedničkim, jer za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora prvo mora da dođe do ostavke predsednika opštine ili gradonačelnika, zatim da prođe 30 dana bez izbora novog, i tek onda mogu da se raspišu izbori sa trajanjem kampanje minimalno 30 dana. To nas već uvodi u sledeću godinu“, objašnjava Aleksandar Ivković, urednik portala Savremena politika.
Ostavki, međutim, nema ni u najavama. Odmah po saopštavanju rezultata parlamentarnih izbora, recimo, Aleksandar Šapić je saopštio je da neće podneti ostavku na funkciju gradonačelnika Beograda, iako je Studentska lista u glavnom gradu osvojila gotovo dvostruko više glasova (62,94 posto) od naprednjačke (31,65).
Jasno je i koliko je jak interes koji stoji iza takve odluke: Vlada Srbije u tehničkom mandatu odobrila je 29. oktobra Gradu Beogradu dodatnih 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve, čime je ukupan iznos sredstava koje je prestonica po tom osnovu dobila od početka godine dostigao 7,23 milijarde dinara, odnosno 61,5 miliona evra, javio je FoNet. U dokumentu koji je potpisao Đuro Macut nije precizirano na koje će konkretne namene novac biti potrošen.
Neki primeri iz prošlosti pokazuju gde ume da završi novac svih građana: tokom 2026. godine, recimo, iz beogradskog budžeta naprednjačkom glavnom propagandnom glasilu Informer,prema podacima APR, uplaćeno je 900.000.000 dinara, na osnovu rešenja o raspodeli sredstava po raspisanom konkursu za sufinansiranje projekata i proizvodnje medijskih sadržaja. Slično je i u drugim gradovima i opštinama, naročito tamo gde je firma iza koje stoje izdavači tabloida Alo i Informer tokom dva meseca 2026. pokupovala postojeće lokalne medije. U Užicu je, na primer, to TV 5 koja je, prema rečima Vladana Sinđića, odbornika ZLF, dobila 4,5 miliona dinara iz gradskog budžeta.
Neki, ipak, veruju da ima osnova za nadu da će pojačana pažnja javnosti i ohrabrenost ljudi iz sistema omogućiti bolju kontrolu trošenja novca netom prebačenog na beogradski račun, ali i eventualnih drugih suma, koje bi prema aktuelnim spekulacijama, u narednim danima mogle biti iz državne kase „ispumpane“ u druge lokalne kase.
Kao odbornik sam uputio mejl svim gradskim sekretarima i direktorima javnih preduzeća, sa zahtevom da obustave sva plaćanja osim zarada zaposlenih i neophodnih troškova za redovno funkcionisanje grada, kaže Stefan Simić, odbornik PSG u Beogradu
„Plašim se da će vlast preostalo vreme iskoristiti da dodatno očerupa ionako praznu gradsku kasu. Zato sam kao odbornik uputio mejl svim gradskim sekretarima i direktorima javnih preduzeća, sa zahtevom da obustave sva plaćanja osim zarada zaposlenih i neophodnih troškova za redovno funkcionisanje grada. Gradski novac pripada građanima Beograda, a ne bilo kojoj političkoj stranci“, kaže Stefan Simić, odbornik PSG u Skupštini Beograda, koji već dugo vodi kampanju za gradonačelnika.
A šta kažu u Studentskom pokretu – ima li u njihovim aktuelnim planovima poglavlja o lokalnim izbora i šta u njemu piše?
„Građani su svojim glasovima na parlamentarnim izborima dokazali da lokalne vlasti na velikom broju opština nemaju legitimitet. Odlazeći režim je izgubio u 26 od 29 gradova, kao i u nekoliko opština gde su u martu bili lokalni izbori. Studentska lista je odnela ubedljivu pobedu gotovo svuda“, stoji u pisanom odgovoru na naše pitanje. I još: „Studentski pokret je uvek spreman za demokratski obračun sa vlastima na lokalnim izborima, ali trenutno pravimo najbolju moguću strategiju kako to da izvedemo. U svakoj opštini postoji studentski opštinski tim koji će spremiti te lokalne izbore uz pomoć svih studenata i građana širom Srbije.“
Neki zahtevi za raspisivanje lokalnih izbora već postoje: odbornička grupa ZLF u užičkoj skupštini zatražila je vanredne izbore u tom gradu, navodeći da su rezultati parlamentarnih izbora pokazali da gradska vlast koalicije oko SNS nema legitimitet. Uz rekordni odziv od 78,36 posto građana, naime, Studentska lista je u Užicu osvojila 61,37 posto, a koalicija oko SNS 33,79 posto glasova. Ipak, u ponedeljak još nije bilo vesti o zakazivanju nastavka sednice na čijem dnevnom redu bi trebalo da bude odlučivanje o razrešenju gradonačelnice, započete još 16. oktobra, ali prekinute zbog nedostatka kvoruma.
Tako, ipak, neće moći unedogled, jer je bez održavanja te sednice, nemoguće zakazati novu, što grad dovodi u vrlo tešku poziciju: prema objašnjenju Sinđića, ugroženo je funkcionisanje brojnih javnih preduzeća, pa čak i škola.
Šta se uopšte može očekivati kad se sednica zakaže, u situaciji kad je za SNS očuvanje pozicija na lokalu od ogromnog značaja? Sinđić kaže da je u toku pokušaj ubeđivanja kolebljivih koalicionih partnera SNS, poput SPS ili SDPS, da podrže zahtev za razrešenje i tako omoguće raspisivanje izbora. Kaže i da ima čak i naprednjaka koji najavljuju podršku, ali nije sklon da u te reči veruje dok se ne ispolje u praksi. Potezi koje će morati da povuku užički naprednjaci i njihovi koalicioni partneri, čini se, neće biti zanimljivi samo za njihove sugrađane.
Jer, ovde pomenuti Beograd i Užice nisu jedini gradovi u kojima se volja građana iskazana na izborima 25. oktobra drastično razlikuje od stanja u lokalnom parlamentu. U Novom Sadu, recimo, SL je osvojila 63,05, a lista oko SNS 31,74 posto glasova, u Kragujevcu, SL vodi sa 58 posto naspram 35,41 posto za SNS. U Čačku SL je dobila 61,51, a SNS 33,6 posto, u Valjevu SL 61,19, a SNS 32,88 posto…Ima li boljeg podstreka za preletanje?
„Biće zanimljivo posmatrati razvoj situacije u nekim mestima gde SNS nema samostalnu većinu već zavisi od manjih koalicionih partnera, a takvih je, naročito nakon lokalnih izbora 2024, 2025. i 2026, dosta po Srbiji. Možda je tamo čak i prikladnije rešenje da se, na osnovu prelaska manjih partnera na drugu stranu, uspostave privremene lokalne vlasti do održavanja vanrednih izbora nego da se parlament raspusti. Ali, teško je prognozirati da li će i gde do toga doći“, kaže Ivković.
Sigurno je da ne tražimo prekomponovanje, nego izbore, kaže Vladan Sinđić, odbornik ZLF u Užicu
Neki to izričito ne žele, poput Užičana: „Sigurno je da ne tražimo prekomponovanje, nego izbore“, kaže Sinđić. Znači li to da već postoji i plan kako na izbore izaći? Nije, kaže, bilo tih razgovora. Veruje i da bi najbolje bilo da se napravi zajednička lista opozicije i studenata i podseća da je svih 29 odbornika opozicije, iz različitih odborničkih grupa, bilo jedinstveno tokom poslednje dve i po godine, u brojnim akcijama koje su prilično rasklimatale lokalnu vlast.
„U ovom trenutku najveću političku snagu i legitimitet ima Studentska lista, koja je osvojila više od 2,3 miliona glasova građana Srbije“, kaže, s druge strane, Stefan Simić: „U Beogradu su osvojili blizu 700.000 glasova. Gotovo dvostruko više od SNS. Stranke nisu u fokusu. Studentskoj listi sada je potrebna podrška čitavog društva kako bi promene za koje su građani glasali bile sprovedene do kraja. I boriću se za te promene svim srcem!“
A možda lokalni izbori dozvoljavaju drugačiji pristup, prilagođen specifičnostima na terenu?
„U ovom trenutku deluje da Studentski pokret neće direktno učestvovati na lokalnim izborima kad god oni budu, tj. da ima resursa i ambicija za tako nešto“, kaže Ivković. „Kada se izbori održe, mislim da ćemo imati sličnu situaciju kao i 2025. i 2026 – lokalne aktere koji ne proističu direktno iz Studentskog pokreta, ali koje će on podržati na izborima.“
Ivković podseća da su se u mnogim gradovima već iskristalisali lokalni opozicioni lideri kroz borbu koja je i duža od postojanja Studentskog pokreta, „tako da je tu situacija donekle i povoljnija nego na nacionalnom nivou u smislu identiteta onih koji preuzimaju vlast, ako se krene tim putem“. U tom smislu, dodaje, tajming lokalnih izbora ne bi trebalo da bude preveliki problem za studente jer se oni, bar kako sad izgleda, neće direktno time ni baviti.
Kao politikolog, Ivković, inače, veruje da nije dobro za Srbiju da ima lokalne izbore u talasima i „talaščićima“ kao do sada, već da bi trebalo težiti da se vratimo u situaciju kada se svi lokalni izbori održavaju u istom danu, razdvojeno od nacionalnih izbora. „Za tako nešto bi morao da se donese leks specijalis, ali sada je svakako još uvek rana faza za tako nešto“, kaže.
Lokalni izbori bi predstavljali priliku akterima koji su preskočili ove izbore da se vrate, s tim što, ukoliko ti izbori budu održani u bliskoj budućnosti, verovatnije je da će najuspešnije proći one grupacije koje će imati „blagoslov“ studenata, kaže Aleksandar Ivković
Prema njegovom mišljenju, lokalni izbori bi predstavljali priliku akterima koji su preskočili ove izbore da se vrate, s tim što, ukoliko ti izbori budu održani u bliskoj budućnosti, verovatnije je da će najuspešnije proći one grupacije koje će imati „blagoslov“ studenata, najverovatnije u formi grupa građana, a ne one koji bi izašli na izbore u svojim stranačkim obeležjima.
„Tako da bi verovatno morali da prođu kroz fazu adaptacije trenutnim okolnostima pre nego što se ponovo konsoliduju kao stranke, u trenutku kada bude vreme za ponovno oživljavanje stranačkog života, a to vreme će svakako doći“, kaže Ivković.
Biće to važan ispit i za naprednjake, s tim što je od borbe za povratak u njihovom slučaju verovatnija borba za očuvanje najtvrđeg stranačkog jezgra. Predstava sa bojkotom teško je zamisliva – nekog smisla ima samo u slučaju predsedničkih izbora, za koje kandidata nisu imali ni pre oktobarskog debakla. Nakon tog poraza, gubitnički ishod u decembru im je gotovo zagarantovan.
