Шта наводе медији
На поновљеним гласањима на 53 бирачка места, одржаним у недељу, листа СНС освојила је више гласова (4.769) од Студентске листе (4.638), према прелиминарним резултатима објављеним у понедељак.
Ово наводи један извор
Радар, 6. нов, 00:03 (отвара се у новом прозору)
У еуфорији која је у Србији завладала последњих дана, након пада режима Александра Вучића, било је оних који су се понадали истом рецепту, али са максималним убрзањем – односно, да ће већ на поновљеним гласањима на 53 бирачка места, одржаним у недељу, напредњаци бити збрисани још уверљивије него недељу дана раније. До темеља, ако је могуће. То се није десило. Према прелиминарним резултатима објављеним у понедељак, листа СНС освојила је више гласова (4.769) од Студентске листе (4.638). Промењен је и првобитно очекивани однос снага у парламенту: један мандат припао је мањинској листи коју је предводио Усаме Зукорлић, студенти су изгубили једно посланичко место (са 141 пали на 140), а напредњаци су остали на истом (103).
Након поновљених гласања промењен је однос снага у парламенту: један мандат припао је мањинској листи коју је предводио Усаме Зукорлић, студенти су изгубили једно посланичко место (са 141 на 140), а напредњаци су остали на 103 мандата.
Ово наводи један извор
То се није десило. Према прелиминарним резултатима објављеним у понедељак, листа СНС освојила је више гласова (4.769) од Студентске листе (4.638). Промењен је и првобитно очекивани однос снага у парламенту: један мандат припао је мањинској листи коју је предводио Усаме Зукорлић, студенти су изгубили једно посланичко место (са 141 пали на 140), а напредњаци су остали на истом (103).
Члан РИК Давид Крстић проценио је да ће коначни резултати избора бити објављени најкасније почетком наредне недеље, након чега почињу рокови за доделу посланичких мандата.
Ово наводи један извор
Процедуре траже време: према процени члана РИК Давида Крстића, коначни резултати избора очекују се најкасније почетком наредне недеље, након чега почињу да теку рокови за доделу посланичких мандата. То значи да би конститутивна седница новог сазива могла да буде одржана најкасније до 10. децембра (30 дана од проглашења коначних резултата). Вероватно нешто раније, ако је веровати обећању Ане Брнабић, актуелне председнице Скупштине, о сазивању у „најкраћем могућем року“.
Конститутивна седница новог сазива Скупштине могла би бити одржана најкасније до 10. децембра, 30 дана од проглашења коначних резултата, а можда и раније, ако се оствари обећање председнице Скупштине Ане Брнабић о сазивању у најкраћем могућем року.
Ово наводи један извор
Процедуре траже време: према процени члана РИК Давида Крстића, коначни резултати избора очекују се најкасније почетком наредне недеље, након чега почињу да теку рокови за доделу посланичких мандата. То значи да би конститутивна седница новог сазива могла да буде одржана најкасније до 10. децембра (30 дана од проглашења коначних резултата). Вероватно нешто раније, ако је веровати обећању Ане Брнабић, актуелне председнице Скупштине, о сазивању у „најкраћем могућем року“.
Председнички избори у Србији морају се одржати до 27. децембра.
Ово наводи један извор
Осокољен огромним убрзањем догађаја, део јавности очекује и брзу промену власти на локалном нивоу, укључујући „златну коку београдску“ – можда и у пакету са председничким, који се морају одржати до 27. децембра. И то не због некадашње напредњачке мантре о неопходном усаглашавању власти на републичком и локалном нивоу ради бољег функционисања, већ због губитка легитимитета на који указују резултати гласања 25. октобра.
Део јавности очекује брзу промену власти на локалном нивоу, укључујући Београд, због губитка легитимитета који указују резултати гласања 25. октобра.
Ово наводи један извор
Осокољен огромним убрзањем догађаја, део јавности очекује и брзу промену власти на локалном нивоу, укључујући „златну коку београдску“ – можда и у пакету са председничким, који се морају одржати до 27. децембра. И то не због некадашње напредњачке мантре о неопходном усаглашавању власти на републичком и локалном нивоу ради бољег функционисања, већ због губитка легитимитета на који указују резултати гласања 25. октобра.
Александар Шапић је саопштио да неће поднети оставку на функцију градоначелника Београда, иако је Студентска листа у Београду освојила 62,94 посто гласова, а напредњачка 31,65 посто.
Ово наводи један извор
Оставки, међутим, нема ни у најавама. Одмах по саопштавању резултата парламентарних избора, рецимо, Александар Шапић је саопштио је да неће поднети оставку на функцију градоначелника Београда, иако је Студентска листа у главном граду освојила готово двоструко више гласова (62,94 посто) од напредњачке (31,65).
Влада Србије у техничком мандату одобрила је 29. октобра Граду Београду додатних 5,98 милијарди динара из текуће буџетске резерве, чиме је укупан износ средстава које је Београд добио по том основу од почетка године достигао 7,23 милијарде динара, односно 61,5 милиона евра, јавио је ФоНет; у документу који је потписао Ђуро Мацут није прецизирано на које ће намене новац бити потрошен.
Ово наводи један извор
Јасно је и колико је јак интерес који стоји иза такве одлуке: Влада Србије у техничком мандату одобрила је 29. октобра Граду Београду додатних 5,98 милијарди динара из текуће буџетске резерве, чиме је укупан износ средстава које је престоница по том основу добила од почетка године достигао 7,23 милијарде динара, односно 61,5 милиона евра, јавио је ФоНет. У документу који је потписао Ђуро Мацут није прецизирано на које ће конкретне намене новац бити потрошен.
Студентски покрет је у писаном одговору навео да је одлазећи режим изгубио у 26 од 29 градова, да је Студентска листа однела убедљиву победу готово свуда, да је спреман за демократски обрачун са властима на локалним изборима и да у свакој општини постоји студентски општински тим који ће припремити локалне изборе уз помоћ студената и грађана.
Ово наводи један извор
Студентски покрет је увек спреман за демократски обрачун са властима на локалним изборима.Тренутно правимо најбољу могућу стратегију како то да изведемо „Прошао је рок за одржавање ванредних локалних избора заједно са председничким, јер за расписивање ванредних локалних избора прво мора да дође до оставке председника општине или градоначелника, затим да прође 30 дана без избора новог, и тек онда могу да се распишу избори са трајањем кампање минимално 30 дана. То нас већ уводи у следећу годину“, објашњава Александар Ивковић, уредник портала Савремена политика. Оставки, међутим, нема ни у најавама. Одмах по саопштавању резултата парламентарних избора, рецимо, Александар Шапић је саопштио је да неће поднети оставку на функцију градоначелника Београда, иако је Студентска листа у главном граду освојила готово двоструко више гласова (62,94 посто) од напредњачке (31,65). Јасно је и колико је јак интерес који стоји иза такве одлуке: Влада Србије у техничком мандату одобрила је 29. октобра Граду Београду додатних 5,98 милијарди динара из текуће буџетске резерве, чиме је укупан износ средстава које је престоница по том основу добила од почетка године достигао 7,23 милијарде динара, односно 61,5 милиона евра, јавио је ФоНет. У документу који је потписао Ђуро Мацут није прецизирано на које ће конкретне намене новац бити потрошен. Неки примери из прошлости показују где уме да заврши новац свих грађана: током 2026. године, рецимо, из београдског буџета напредњачком главном пропагандном гласилу Информер,према подацима АПР, уплаћено је 900.000.000 динара, на основу решења о расподели средстава по расписаном конкурсу за суфинансирање пројеката и производње медијских садржаја. Слично је и у другим градовима и општинама, нарочито тамо где је фирма иза које стоје издавачи таблоида Ало и Информер током два месеца 2026. покуповала постојеће локалне медије. У Ужицу је, на пример, то ТВ 5 која је, према речима Владана Синђића, одборника ЗЛФ, добила 4,5 милиона динара из градског буџета. Неки, ипак, верују да има основа за наду да ће појачана пажња јавности и охрабреност људи из система омогућити бољу контролу трошења новца нетом пребаченог на београдски рачун, али и евентуалних других сума, које би према актуелним спекулацијама, у наредним данима могле бити из државне касе „испумпане“ у друге локалне касе. Као одборник сам упутио мејл свим градским секретарима и директорима јавних предузећа, са захтевом да обуставе сва плаћања осим зарада запослених и неопходних трошкова за редовно функционисање града, каже Стефан Симић, одборник ПСГ у Београду „Плашим се да ће власт преостало време искористити да додатно очерупа ионако празну градску касу. Зато сам као одборник упутио мејл свим градским секретарима и директорима јавних предузећа, са захтевом да обуставе сва плаћања осим зарада запослених и неопходних трошкова за редовно функционисање града. Градски новац припада грађанима Београда, а не било којој политичкој странци“, каже Стефан Симић, одборник ПСГ у Скупштини Београда, који већ дуго води кампању за градоначелника. А шта кажу у Студентском покрету – има ли у њиховим актуелним плановима поглавља о локалним избора и шта у њему пише? „Грађани су својим гласовима на парламентарним изборима доказали да локалне власти на великом броју општина немају легитимитет. Одлазећи режим је изгубио у 26 од 29 градова, као и у неколико општина где су у марту били локални избори. Студентска листа је однела убедљиву победу готово свуда“, стоји у писаном одговору на наше питање. И још: „Студентски покрет је увек спреман за демократски обрачун са властима на локалним изборима, али тренутно правимо најбољу могућу стратегију како то да изведемо. У свакој општини постоји студентски општински тим који ће спремити те локалне изборе уз помоћ свих студената и грађана широм Србије.“
Седница ужичке скупштине о разрешењу градоначелнице, започета 16. октобра, прекинута је због недостатка кворума, а у понедељак још није било вести о заказивању наставка; без одржавања те седнице немогуће је заказати нову, што, према објашњењу Владана Синђића, угрожава функционисање бројних јавних предузећа, па и школа.
Ово наводи један извор
Неки захтеви за расписивање локалних избора већ постоје: одборничка група ЗЛФ у ужичкој скупштини затражила је ванредне изборе у том граду, наводећи да су резултати парламентарних избора показали да градска власт коалиције око СНС нема легитимитет. Уз рекордни одзив од 78,36 посто грађана, наиме, Студентска листа је у Ужицу освојила 61,37 посто, а коалиција око СНС 33,79 посто гласова. Ипак, у понедељак још није било вести о заказивању наставка седнице на чијем дневном реду би требало да буде одлучивање о разрешењу градоначелнице, започете још 16. октобра, али прекинуте због недостатка кворума. Тако, ипак, неће моћи унедоглед, јер је без одржавања те седнице, немогуће заказати нову, што град доводи у врло тешку позицију: према објашњењу Синђића, угрожено је функционисање бројних јавних предузећа, па чак и школа.
На изборима 25. октобра Студентска листа је освојила 63,05 посто гласова у Новом Саду (СНС 31,74), 58 посто у Крагујевцу (СНС 35,41), 61,51 посто у Чачку (СНС 33,6) и 61,19 посто у Ваљеву (СНС 32,88).
Ово наводи један извор
Јер, овде поменути Београд и Ужице нису једини градови у којима се воља грађана исказана на изборима 25. октобра драстично разликује од стања у локалном парламенту. У Новом Саду, рецимо, СЛ је освојила 63,05, а листа око СНС 31,74 посто гласова, у Крагујевцу, СЛ води са 58 посто наспрам 35,41 посто за СНС. У Чачку СЛ је добила 61,51, а СНС 33,6 посто, у Ваљеву СЛ 61,19, а СНС 32,88 посто…Има ли бољег подстрека за прелетање?
Навод, непотврђеноСтефан Симић, одборник ПСГ у Скупштини Београда, упутио је мејл свим градским секретарима и директорима јавних предузећа са захтевом да обуставе сва плаћања осим зарада запослених и неопходних трошкова за редовно функционисање града, плашећи се да ће власт преостало време искористити да додатно испразни градску касу.
Овај навод преносе
Као одборник сам упутио мејл свим градским секретарима и директорима јавних предузећа, са захтевом да обуставе сва плаћања осим зарада запослених и неопходних трошкова за редовно функционисање града, каже Стефан Симић, одборник ПСГ у Београду „Плашим се да ће власт преостало време искористити да додатно очерупа ионако празну градску касу. Зато сам као одборник упутио мејл свим градским секретарима и директорима јавних предузећа, са захтевом да обуставе сва плаћања осим зарада запослених и неопходних трошкова за редовно функционисање града. Градски новац припада грађанима Београда, а не било којој политичкој странци“, каже Стефан Симић, одборник ПСГ у Скупштини Београда, који већ дуго води кампању за градоначелника.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
