Све вести
Фото из чланка: ИнсајдерПановић: Вучић се припремао за сукоб са опозицијом, а студенти су били генерацијски изазов
Шта наводе медији
Програмски директор Демостата Зоран Пановић оценио је да је власт Александра Вучића и пре пада надстрешнице у Новом Саду била у озбиљном проблему легитимитета, на шта је указивало истраживање Демостата из октобра 2024. године.
Ово наводи један извор
Инсајдер, 4. нов, 11:11 (отвара се у новом прозору)
Европски и светски медији и даље анализирају убедљиву победу Студентске листе на парламентарним изборима у Србији, али и разматрају да ли би модел студентског покрета могао да буде примењен у другим државама, суоченим са сличним или другачијим политичким проблемима и лидерима. Програмски директор Демостата Зоран Пановић оценио је да је власт Александра Вучића и пре пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду била у озбиљном проблему легитимитета, на шта је, како је навео, указивало истраживање Демостата из октобра 2024. године – два месеца пре пада надстрешнице. Према том истраживању, грађани Србије већински нису имали поверење у институције, док је поверење у власт било веома ниско, нарочито када је реч о функционерима Српске напредне странке на локалном нивоу.
Према истраживању Демостата из октобра 2024, грађани Србије већински нису имали поверење у институције, а поверење у власт било је веома ниско, нарочито према функционерима СНС на локалном нивоу.
Ово наводи један извор
Европски и светски медији и даље анализирају убедљиву победу Студентске листе на парламентарним изборима у Србији, али и разматрају да ли би модел студентског покрета могао да буде примењен у другим државама, суоченим са сличним или другачијим политичким проблемима и лидерима. Програмски директор Демостата Зоран Пановић оценио је да је власт Александра Вучића и пре пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду била у озбиљном проблему легитимитета, на шта је, како је навео, указивало истраживање Демостата из октобра 2024. године – два месеца пре пада надстрешнице. Према том истраживању, грађани Србије већински нису имали поверење у институције, док је поверење у власт било веома ниско, нарочито када је реч о функционерима Српске напредне странке на локалном нивоу.
Пановић је рекао да је пад надстрешнице покренуо нову политичку динамику у Србији, али да иза таквих догађаја увек стоје дубљи структурни проблеми.
Ово наводи један извор
Пановић је за Инсајдер рекао да је пад надстрешнице покренуо нову политичку динамику у Србији, али да иза таквих догађаја увек стоје дубљи, структурни проблеми.
Пановић је навео да је оно што Вучић назива 'црни лабуд' покренуло трагедију и нову политичку динамику, али да иза 'црних лабудова' увек стоје структурни проблеми, односно поводи.
Ово наводи један извор
„Већ тада се видело да је режим у озбиљном легитимацијском проблему. Онда се десило оно што Вучић зове 'црни лабуд', и управо је то покренуло трагедију. Нажалост, трагедија је поново дала политичку динамику у Србији, али иза тих 'црних лабудова' увек стоји структурни проблем. То су само поводи“, рекао је Пановић.
Пановић оцењује да је сукоб власти и студената био асиметричан, јер се власт припремала за конвенционални сукоб са опозицијом какав је обележавао раније периоде, док су студенти били другачији, генерацијски изазов.
Ово наводи један извор
Говорећи о студентском покрету, оценио је да је реч о асиметричном политичком сукобу, јер се власт припремала за конвенционални сукоб са опозицијом, какав је обележавао претходне политичке периоде, док су студенти представљали другачији, генерацијски изазов.
Пановић је рекао да је Вучић одговарао на претње 'фортификацијски', наводећи као пример прављење шаторског насеља у Пионирском парку.
Ово наводи један извор
„Вучић се очигледно добро припремао за један конвенционални сукоб, који личи на сукобе из Милошевићевог периода, па чак и на сукобе власти и опозиције, односно на сукобе њега и опозиције пре појаве студентског протеста, када су са стране опозиције мање-више биле конвенционалне политичке опције које су доста личиле или су вукле своје корене из пропалих партија ДОС-а. Значи, то је био један асиметричан сукоб и Вучић је чак на неке претње одговарао буквално фортификацијски. Фортификацијски покушај одбране режима било је прављење тог шаторског насеља, на пример, у Пионирском парку“, рекао је Пановић.
Пановић сматра да су поступци власти током протеста, укључујући и пребијање студената испред ФДУ-а, у политику увукли људе који се раније можда не би бавили политиком и нису били познати јавности.
Ово наводи један извор
Пановић сматра да су и поступци власти током протеста допринели томе да се у политички живот укључе људи који се раније можда не би бавили политиком и који нису били познати широј јавности. „Вучић је можда са својим неким, заиста помало ирационалним потезима - сетите се пребијања студената испред ФДУ-а - они су можда увукли у политику неке људе који се можда никад не би бавили политиком, и за које јавност, сем неке стручне јавности, није ни чула можда“, навео је Пановић.
Пановић је оценио да код студентског покрета не треба инсистирати на томе да нема лидере, али је упозорио на опасност од стварања култа личности.
Ово наводи један извор
Говорећи о питању лидерства у студентском покрету, Пановић је оценио да не треба инсистирати на томе да покрет нема лидере, али је упозорио на опасност од стварања култа личности.
Пановић је рекао да је култ личности у Србији био изражен током претходних 14 година, али да није свако лидерство култ личности.
Ово наводи један извор
„Врло је опасно када се у једном друштву прави култ личности, а то је у Србији било изражено и током ових 14 година. Али није свако лидерство култ личности. Лидерство је добра ствар у политици ако је здраво“, рекао је.
Пановић је као кључно питање при поређењу са 5. октобром 2000. издвојио снагу структура које је назвао 'дубоком државом' и њихов могући утицај на политичке промене.
Ово наводи један извор
Осврћући се на поређења актуелних политичких прилика са 5. октобром 2000. године, Пановић је рекао да постоје сличности, али и значајне разлике. Као једно од кључних питања издвојио је снагу структура које је назвао „дубоком државом“ и њихов могући утицај на политичке промене.
Пановић је подсетио да су догађаји након 5. октобра, попут побуне у затворима и прекида фудбалске утакмице, показали снагу структура претходног режима, а период је обележио и атентат на Зорана Ђинђића.
Ово наводи један извор
Подсетио је на догађаје који су уследили након 5. октобра, попут побуне у затворима и прекида фудбалске утакмице, оцењујући да су показали колико су структуре из претходног режима биле снажне. Тај период, како је навео, на крају је обележио и атентат на премијера Зорана Ђинђића.
Пановић је оценио да је Србија тренутно у периоду политичког међупростора, односно интерегнума, и да је кључно питање да ли људи из институција претходног режима могу да покажу интегритет.
Ово наводи један извор
Директор Демостата Зоран Пановић оценио је и да се Србија се тренутно налази у периоду политичког међупростора, односно интерегнума, у којем сви калкулишу, а као једно од кључних питања издаваја да ли људи који су радили у институцијама током претходног режима сада могу да покажу интегритет.
Пановић је оценио да је власт Александра Вучића променила социјалну структуру друштва, стварајући богаташку 'суперкласу' и део становништва померајући из сиромаштва у нижу средњу класу, због чега је режим био виталнији од Милошевићевог.
Ово наводи један извор
Пановић је оценио да је власт Александра Вучића променила социјалну структуру друштва, стварајући, с једне стране, богаташку „суперкласу“, а с друге померајући део становништва из сиромаштва у нижу средњу класу. Због тога је, како је навео, режим био много виталнији од Милошевићевог. Додао је да протести нису били првенствено мотивисани социјалним незадовољством.
Пановић је рекао да протест није примарно био социјално индукован, већ пре свега протест против корупције, бахатости, примитивизма и узурпације, и да грађани траже елементарну правду и враћање поверења у институције.
Ово наводи један извор
„Овај протест није примарно био социјално индукован. Он је пре свега био протест против корупције, бахатости, примитивизма, једне узурпације свега и свачега“, рекао је Пановић. Говорећи о очекивањима од промена, Пановић је оценио да грађани не траже претерано много, већ елементарну правду и враћање поверења у институције. „Ако сад кажемо да треба направити разлику између криминалаца и полицајаца, па није то сад нека толика наука. Једноставно, људи су жељни неке елементарне правде. То може да се уради брзо, да се поврати поверење у одређене институције. То није нека несавладива ствар“, рекао је.
Навод, непотврђеноПановић тврди да је суштина Вучићеве власти била блокирање институција и претварање СНС у вертикални канал социјалне промоције кроз који су се десетине хиљада људи афирмисале и добиле положаје и привилегије.
Овај навод преносе
„Суштина Вучићеве власти била је управо у томе да се блокирају институције, да се сведу на пуку фасаду, а да се од једне велике партије, Српске напредне странке, направи вертикални канал социјалне промоције. Ништа ниси могао да урадиш без партије“, рекао је Пановић. Према његовим речима, тим каналом су се десетине хиљада људи афирмисале, добиле положаје, функције и привилегије.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
