Европски и светски медији и даље анализирају убедљиву победу Студентске листе на парламентарним изборима у Србији, али и разматрају да ли би модел студентског покрета могао да буде примењен у другим државама,… Цео текст
Европски и светски медији и даље анализирају убедљиву победу Студентске листе на парламентарним изборима у Србији, али и разматрају да ли би модел студентског покрета могао да буде примењен у другим државама, суоченим са сличним или другачијим политичким проблемима и лидерима. Програмски директор Демостата Зоран Пановић оценио је да је власт Александра Вучића и пре пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду била у озбиљном проблему легитимитета, на шта је, како је навео, указивало истраживање Демостата из октобра 2024. године – два месеца пре пада надстрешнице. Према том истраживању, грађани Србије већински нису имали поверење у институције, док је поверење у власт било веома ниско, нарочито када је реч о функционерима Српске напредне странке на локалном нивоу.
Пановић је за Инсајдер рекао да је пад надстрешнице покренуо нову политичку динамику у Србији, али да иза таквих догађаја увек стоје дубљи, структурни проблеми.
„Већ тада се видело да је режим у озбиљном легитимацијском проблему. Онда се десило оно што Вучић зове 'црни лабуд', и управо је то покренуло трагедију. Нажалост, трагедија је поново дала политичку динамику у Србији, али иза тих 'црних лабудова' увек стоји структурни проблем. То су само поводи“, рекао је Пановић.
Говорећи о студентском покрету, оценио је да је реч о асиметричном политичком сукобу, јер се власт припремала за конвенционални сукоб са опозицијом, какав је обележавао претходне политичке периоде, док су студенти представљали другачији, генерацијски изазов.
„Вучић се очигледно добро припремао за један конвенционални сукоб, који личи на сукобе из Милошевићевог периода, па чак и на сукобе власти и опозиције, односно на сукобе њега и опозиције пре појаве студентског протеста, када су са стране опозиције мање-више биле конвенционалне политичке опције које су доста личиле или су вукле своје корене из пропалих партија ДОС-а. Значи, то је био један асиметричан сукоб и Вучић је чак на неке претње одговарао буквално фортификацијски. Фортификацијски покушај одбране режима било је прављење тог шаторског насеља, на пример, у Пионирском парку“, рекао је Пановић.
Пановић сматра да су и поступци власти током протеста допринели томе да се у политички живот укључе људи који се раније можда не би бавили политиком и који нису били познати широј јавности.
„Вучић је можда са својим неким, заиста помало ирационалним потезима - сетите се пребијања студената испред ФДУ-а - они су можда увукли у политику неке људе који се можда никад не би бавили политиком, и за које јавност, сем неке стручне јавности, није ни чула можда“, навео је Пановић.
Говорећи о питању лидерства у студентском покрету, Пановић је оценио да не треба инсистирати на томе да покрет нема лидере, али је упозорио на опасност од стварања култа личности.
„Врло је опасно када се у једном друштву прави култ личности, а то је у Србији било изражено и током ових 14 година. Али није свако лидерство култ личности. Лидерство је добра ствар у политици ако је здраво“, рекао је.
Осврћући се на поређења актуелних политичких прилика са 5. октобром 2000. године, Пановић је рекао да постоје сличности, али и значајне разлике. Као једно од кључних питања издвојио је снагу структура које је назвао „дубоком државом“ и њихов могући утицај на политичке промене.
Подсетио је на догађаје који су уследили након 5. октобра, попут побуне у затворима и прекида фудбалске утакмице, оцењујући да су показали колико су структуре из претходног режима биле снажне. Тај период, како је навео, на крају је обележио и атентат на премијера Зорана Ђинђића.
„Сада ћемо видети какво је стање са Вучићевом дубоком државом и за шта она има снаге или нема“, рекао је Пановић.
На питање да ли нова власт има капацитет да јој се одупре, он каже да се нада да има. Он је оценио и да је 5. октобар у режимској пропаганди накнадно представљан као „обојена револуција“, иако тај појам, како је објаснио, није одговарао тадашњим околностима у Србији.
Према његовим речима, 5. октобар био је покушај да се у Србији заврше процеси демократске транзиције који су у другим деловима источне Европе почели раније, али их је режим Слободана Милошевића зауставио.
Директор Демостата Зоран Пановић оценио је и да се Србија се тренутно налази у периоду политичког међупростора, односно интерегнума, у којем сви калкулишу, а као једно од кључних питања издаваја да ли људи који су радили у институцијама током претходног режима сада могу да покажу интегритет.
„Суштина Вучићеве власти била је управо у томе да се блокирају институције, да се сведу на пуку фасаду, а да се од једне велике партије, Српске напредне странке, направи вертикални канал социјалне промоције. Ништа ниси могао да урадиш без партије“, рекао је Пановић.
Према његовим речима, тим каналом су се десетине хиљада људи афирмисале, добиле положаје, функције и привилегије.
Пановић је оценио да је власт Александра Вучића променила социјалну структуру друштва, стварајући, с једне стране, богаташку „суперкласу“, а с друге померајући део становништва из сиромаштва у нижу средњу класу.
Због тога је, како је навео, режим био много виталнији од Милошевићевог. Додао је да протести нису били првенствено мотивисани социјалним незадовољством.
„Овај протест није примарно био социјално индукован. Он је пре свега био протест против корупције, бахатости, примитивизма, једне узурпације свега и свачега“, рекао је Пановић.
Говорећи о очекивањима од промена, Пановић је оценио да грађани не траже претерано много, већ елементарну правду и враћање поверења у институције.
„Ако сад кажемо да треба направити разлику између криминалаца и полицајаца, па није то сад нека толика наука. Једноставно, људи су жељни неке елементарне правде. То може да се уради брзо, да се поврати поверење у одређене институције. То није нека несавладива ствар“, рекао је.
Пановић је оценио и да су избори, према његовом мишљењу, разградили два мита – да је Србији потребна техничка влада која би шест месеци припремала услове за нове изборе, као и да парламентарне, председничке и локалне изборе треба одржавати одвојено.
Када је реч о формирању нове владе, Пановић сматра да би она, уколико има капацитета, могла да одради пун мандат и током њега спроведе системске реформе.
„Толико је убедљива подршка коју је добила Студентска листа да ова нова влада, ако може, ако има капацитета, комотно може да влада пуни мандат и да за време тог мандата спроведе те системске реформе које намерава“, рекао је.
