Према наводима Радара, директор БИА Владимир Орлић упутио је Вишем суду у Београду захтев за примену мера тајног надзора против главне и одговорне уреднице Весне Малишић и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића.… Цео текст
Према наводима Радара, директор БИА Владимир Орлић упутио је Вишем суду у Београду захтев за примену мера тајног надзора против главне и одговорне уреднице Весне Малишић и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића. Суд је, како наводи редакција, ове мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године, а потом их продужавао 15. јула и 9. септембра.
Међу одобреним мерама било је и снимање комуникација у пословним просторијама где се налази редакција Радара. Таква мера омогућава надзор комуникације и других чланова редакције, као и њихових саговорника и извора, чиме последице прислушкивања превазилазе круг особа против којих су мере формално одређене.
Радар је објавио и да је Орлић користио дискреционо право да за поједине чланове редакције одреди десетодневну физичку пратњу. Према истим наводима, директор БИА је 22. октобра, на дан изласка последњег броја Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду да се све мере прекину.
НУНС сматра да ови наводи указују на озбиљну злоупотребу безбедносних служби према новинарима који се баве темама од јавног интереса.
Захтевамо да надлежно тужилаштво без одлагања испита све околности овог случаја, а да надлежни органи спроведу контролу рада БИА. Неопходно је утврдити на основу којих конкретних чињеница су мере тражене и одобраване, како су образложене њихова неопходност и сразмерност, који су подаци прикупљени, ко им је приступао и да ли су коришћени изван сврхе због које је надзор одобрен. Предмет испитивања мора бити и одговорност за судско одобравање и продужавање мера.
Судско одобрење само по себи не отклања могућност злоупотребе нити ослобађа одговорности оне који мере предлажу, одобравају и спроводе. Јавност мора добити одговоре.
Остаје отворено питање на основу којих конкретних доказа је суд одобрио примену мера надзора због наведеног кривичног дела и шта је указивало на постојање основа сумње да је извршено кривично дело?
Подсећамо да су независне форензичке анализе већ документовале случајеве дигиталног надзора новинара у Србији. Амнестy Интернатионал је објавио да су две новинарке БИРН-а биле мете покушаја напада шпијунским софтвером Пегазус, а документовани су и случајеви новинара из Димитровграда Славише Миланова и Љубомира Стефановића.
Тајни надзор новинара угрожава и све грађане који им достављају информације о корупцији, злоупотребама и другим питањима од јавног интереса. Сазнање да службе могу да прате разговоре у редакцији застрашује изворе и отежава истраживачки рад.
Подсећамо да пракса Европског суда за људска права захтева да надзор буде заснован на закону, неопходан и сразмеран легитимном циљу, уз делотворне гаранције против злоупотреба и посебну заштиту поверљивог новинарског материјала и извора. Резолуција Савета УН за људска права о безбедности новинара из 2025. године изричито осуђује произвољан или незаконит надзор новинара и медијских радника.
И Европски акт о слободи медија (ЕМФА), као важан европски стандард, предвиђа строга ограничења надзора над комуникацијама и употребе инвазивног шпијунског софтвера против новинара и особа повезаних са њима. Изузеци захтевају испуњавање строгих услова, независно одобрење и проверу да ли се циљ може постићи блажим мерама.
НУНС захтева прекид сваке праксе незаконитог и произвољног надзора новинара и пуну одговорност за злоупотребе. Безбедносне службе не смеју се користити за контролу редакција, откривање новинарских извора и застрашивање оних који извештавају у јавном интересу.
