Prema navodima Radara, direktor BIA Vladimir Orlić uputio je Višem sudu u Beogradu zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv glavne i odgovorne urednice Vesne Mališić i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića.… Ceo tekst
Prema navodima Radara, direktor BIA Vladimir Orlić uputio je Višem sudu u Beogradu zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv glavne i odgovorne urednice Vesne Mališić i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića. Sud je, kako navodi redakcija, ove mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine, a potom ih produžavao 15. jula i 9. septembra.
Među odobrenim merama bilo je i snimanje komunikacija u poslovnim prostorijama gde se nalazi redakcija Radara. Takva mera omogućava nadzor komunikacije i drugih članova redakcije, kao i njihovih sagovornika i izvora, čime posledice prisluškivanja prevazilaze krug osoba protiv kojih su mere formalno određene.
Radar je objavio i da je Orlić koristio diskreciono pravo da za pojedine članove redakcije odredi desetodnevnu fizičku pratnju. Prema istim navodima, direktor BIA je 22. oktobra, na dan izlaska poslednjeg broja Radara pred izbore, podneo predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu da se sve mere prekinu.
NUNS smatra da ovi navodi ukazuju na ozbiljnu zloupotrebu bezbednosnih službi prema novinarima koji se bave temama od javnog interesa.
Zahtevamo da nadležno tužilaštvo bez odlaganja ispita sve okolnosti ovog slučaja, a da nadležni organi sprovedu kontrolu rada BIA. Neophodno je utvrditi na osnovu kojih konkretnih činjenica su mere tražene i odobravane, kako su obrazložene njihova neophodnost i srazmernost, koji su podaci prikupljeni, ko im je pristupao i da li su korišćeni izvan svrhe zbog koje je nadzor odobren. Predmet ispitivanja mora biti i odgovornost za sudsko odobravanje i produžavanje mera.
Sudsko odobrenje samo po sebi ne otklanja mogućnost zloupotrebe niti oslobađa odgovornosti one koji mere predlažu, odobravaju i sprovode. Javnost mora dobiti odgovore.
Ostaje otvoreno pitanje na osnovu kojih konkretnih dokaza je sud odobrio primenu mera nadzora zbog navedenog krivičnog dela i šta je ukazivalo na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo?
Podsećamo da su nezavisne forenzičke analize već dokumentovale slučajeve digitalnog nadzora novinara u Srbiji. Amnesty International je objavio da su dve novinarke BIRN-a bile mete pokušaja napada špijunskim softverom Pegazus, a dokumentovani su i slučajevi novinara iz Dimitrovgrada Slaviše Milanova i Ljubomira Stefanovića.
Tajni nadzor novinara ugrožava i sve građane koji im dostavljaju informacije o korupciji, zloupotrebama i drugim pitanjima od javnog interesa. Saznanje da službe mogu da prate razgovore u redakciji zastrašuje izvore i otežava istraživački rad.
Podsećamo da praksa Evropskog suda za ljudska prava zahteva da nadzor bude zasnovan na zakonu, neophodan i srazmeran legitimnom cilju, uz delotvorne garancije protiv zloupotreba i posebnu zaštitu poverljivog novinarskog materijala i izvora. Rezolucija Saveta UN za ljudska prava o bezbednosti novinara iz 2025. godine izričito osuđuje proizvoljan ili nezakonit nadzor novinara i medijskih radnika.
I Evropski akt o slobodi medija (EMFA), kao važan evropski standard, predviđa stroga ograničenja nadzora nad komunikacijama i upotrebe invazivnog špijunskog softvera protiv novinara i osoba povezanih sa njima. Izuzeci zahtevaju ispunjavanje strogih uslova, nezavisno odobrenje i proveru da li se cilj može postići blažim merama.
NUNS zahteva prekid svake prakse nezakonitog i proizvoljnog nadzora novinara i punu odgovornost za zloupotrebe. Bezbednosne službe ne smeju se koristiti za kontrolu redakcija, otkrivanje novinarskih izvora i zastrašivanje onih koji izveštavaju u javnom interesu.