Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

БезбедностПрви објавио Dnevni list Danas, 3. нов, 18:01

Новој власти у Србији потребне су сасвим нове службе безбедности

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Дневни лист Данас

Шта наводе медији

  1. Текст је мишљење (рубрика Дијалог) аутора који је консултант из области геополитике и безбедности, а ставови аутора не одражавају нужно уређивачку политику Данаса.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Аутор је консултант из области геополитике и безбедности Текст је првобитно објављен на енглеском језику: „Сербиа’с Неw Говернмент Неедс Неw Сецуритy Сервицес„, ЦЕПА (Еуропе’с Едге), 28. октобар 2026. Ставови аутора у рубрици Дијалог не одражавају нужно уређивачку политику Данаса.
  2. Текст је првобитно објављен на енглеском језику под насловом „Сербиа’с Неw Говернмент Неедс Неw Сецуритy Сервицес“ на ЦЕПА (Еуропе’с Едге) 28. октобра 2026.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Текст је првобитно објављен на енглеском језику: „Сербиа’с Неw Говернмент Неедс Неw Сецуритy Сервицес„, ЦЕПА (Еуропе’с Едге), 28. октобар 2026.
  3. Према тексту, Вучићеве владе више нема, а лидери ЕУ ће се питати како да приступе новој власти у Србији.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Вучићеве владе више нема – отерали су је усхићени бирачи – па ће се лидери ЕУ питати како да приступе новој власти у Србији.
  4. Аутор тврди да ће први озбиљан тест нове владе бити безбедносни сектор, а не расподела министарстава.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Изборна победа мења власт и даје снажан политички мандат, али неће аутоматски променити службе у срцу државе. Држава се суштински не мења док се не промене људи, правила и полазне претпоставке на којима почивају рад обавештајних служби и војске. Зато ће први озбиљан тест нове владе бити безбедносни сектор, а не расподела министарстава.
  5. Стратегија одбране из 2019, донета док је Александар Вулин био министар одбране, разликује сарадњу са НАТО-ом као „интерес“ од сарадње са ОДКБ као „опредељење“; Србија није чланица ОДКБ, али Народна скупштина од 2013. има статус посматрача у њеној Парламентарној скупштини.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Србија има писану доктрину која званично потврђује њену двосмислену безбедносну политику. Стратегија одбране из 2019, донета док је Александар Вулин био министар одбране, прави кључну разлику између две речи. Сарадња са НАТО-ом је „интерес“, наводи се у њој, док је сарадња са Организацијом договора о колективној безбедности (ОДКБ), војним савезом под руским вођством, „опредељење“. Србија није чланица ОДКБ, али Народна скупштина од 2013. има статус посматрача у Парламентарној скупштини те организације. Интерес се процењује од случаја до случаја. Опредељење се не преиспитује.
  6. Стратегија одбране и Стратегија националне безбедности из 2019. и даље су формални оквир српске безбедносне политике, према аутору.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)То није реторичка омашка. Стратегија одбране и Стратегија националне безбедности из 2019. и даље су формални оквир српске безбедносне политике, а ова хијерархија одражава се у њиховим стратешким опредељењима. Нова власт зато не треба само да промени потпис на тим документима. Треба да промени приступ на којем почивају: безбедност не сме да буде подређена политичким интересима, већ мора да се заснива на професионалној способности, законитости и демократској контроли. Из те претпоставке проистиче и погрешно разликовање претњи: критика власти, независни медији и универзитети нису хибридна претња, али јесте мрежа, страна или домаћа, која корупцијом, криминалом и дезинформацијама слаби државу.
  7. Стратегија националне безбедности наводи очување и заштиту српског народа „где год он живи“, што аутор супротставља Уставу који штити права држављана у иностранству.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Стратегија националне безбедности међу националним интересима наводи и очување постојања и заштиту српског народа „где год он живи“. Устав је прецизнији: штити права и интересе држављана у иностранству и развија односе са Србима који тамо живе. Стратегија тај размак брише и етничку припадност претвара у предмет државне заштите, и то у региону са незавршеном историјом сукоба.
  8. Аутор тражи проверу интегритета руководилаца и кључних оперативаца у полицији, Војски Србије, БИА, ВБА и ВОА, уз нулту толеранцију на везе са криминалним срединама.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Промена мора да почне од кадрова. Полиција, Војска Србије, Безбедносно-информативна агенција (БИА), Војнобезбедносна агенција (ВБА) и Војнообавештајна агенција (ВОА) не смеју бити продужетак партијских штабова, пословних интереса или криминалних структура. Потребна је хитна и темељна провера интегритета и професионалне подобности руководилаца и кључних оперативаца, укључујући стручне квалификације, имовину, сукоб интереса и везе са криминалним срединама, уз нулту толеранцију за такве везе и јасно раздвајање политичког од стручног руководства.
  9. Европска унија је 2024. потписала партнерства у области безбедности и одбране са Северном Македонијом и Албанијом, док Србија, иако кандидат, такав споразум нема.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Европска унија је 2024. потписала партнерства у области безбедности и одбране са Северном Македонијом и Албанијом. Србија, иако кандидат за чланство, такав споразум нема.
  10. Инструмент САФЕ вредан је до 150 милијарди евра (167 милијарди долара) и део је пакета Реадинесс 2030, раније познатог као РеАрм Еуропе; кредити су резервисани за државе чланице ЕУ.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Земље са партнерством могу да учествују у заједничким одбрамбеним набавкама у оквиру САФЕ, инструмента вредног до 150 милијарди евра (167 милијарди долара) и најконкретнијег дела пакета Реадинесс 2030, раније познатог као РеАрм Еуропе. Србија не може сама да тражи САФЕ зајам, јер су ти кредити резервисани за државе чланице ЕУ. Али партнерство отвара врата заједничким набавкама и европским ланцима снабдевања – од муниције и дронова до комуникационе, кибернетичке и противваздухопловне опреме.
  11. Србија се није придружила санкцијама Русији, а Студентска листа, победник избора, најавила је да их неће уводити и, како је рекла, неће тражити чланство у НАТО-у.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Брисел то неће понудити безусловно. Таква партнерства подразумевају ближе усклађивање са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Србија у том погледу заостаје, пре свега зато што се није придружила санкцијама Русији. Студентска листа, која је победила на изборима, најавила је да их неће уводити. То није препрека понуди, него њен смисао. Партнерство је механизам којим нова власт може да претвори политички мандат у стратешки избор, а Брисел да га веже за проверљиве кораке. То није идеолошко питање: не ради се о чланству у НАТО-у (које Студентска листа, како је рекла, неће тражити) ни о аутоматском уласку у ЕУ, него о томе да ли Србија жели професионалну, модерну и способну војску или војску која служи политичкој симболици.
  12. Аутор тврди да Брисел и Вашингтон не смеју да одговарају одвојено: ЕУ може понудити партнерство и заједничке набавке, а САД и НАТО сарадњу кроз Партнерство за мир и присуство на Косову кроз КФОР.

    Ово наводи један извор

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Зато Брисел и Вашингтон не смеју да одговарају одвојено. ЕУ може понудити партнерство и приступ заједничким набавкама, а Сједињене Државе и НАТО оперативну сарадњу кроз Партнерство за мир и присуство на Косову кроз КФОР. Ако понуде нису усклађене, нова власт ће их читати као надметање, а управо је то Београду деценијама омогућавало да избегне избор. Ако, међутим, наступе усклађено и кроз низ међусобно повезаних, проверљивих корака, политика балансирања више неће функционисати.
  13. Навод, непотврђеноАутор наводи да је Србија пречесто искусила политизовано и насилно понашање делова безбедносног апарата, укључујући убиство премијера Зорана Ђинђића 2003. од стране завереника из Јединице за специјалне операције и организованог криминала.

    Овај навод преносе

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Ово је важан тренутак. Србија је пречесто искусила политизовано и насилно понашање појединих делова свог безбедносног апарата – пре свега убиство модернизаторског премијера Зорана Ђинђића 2003. године, које су извршили завереници из Јединице за специјалне операције државне безбедности и организованог криминала, као и коришћење шпијунског софтвера против новинара и активиста последњих година, за које је Амнести интернешнал рекао да је створило „дигитални затвор“. Биланс је додатно погоршан уличним насиљем: провладини хулигани нападали су мирне демонстранте, док је полиција пречесто само посматрала.
  14. Навод, непотврђеноАутор наводи коришћење шпијунског софтвера против новинара и активиста последњих година, за које је Амнести интернешнал рекао да је створило „дигитални затвор“.

    Овај навод преносе

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Ово је важан тренутак. Србија је пречесто искусила политизовано и насилно понашање појединих делова свог безбедносног апарата – пре свега убиство модернизаторског премијера Зорана Ђинђића 2003. године, које су извршили завереници из Јединице за специјалне операције државне безбедности и организованог криминала, као и коришћење шпијунског софтвера против новинара и активиста последњих година, за које је Амнести интернешнал рекао да је створило „дигитални затвор“. Биланс је додатно погоршан уличним насиљем: провладини хулигани нападали су мирне демонстранте, док је полиција пречесто само посматрала.
  15. Навод, непотврђеноАутор тврди да су провладини хулигани нападали мирне демонстранте, док је полиција пречесто само посматрала.

    Овај навод преносе

    • Данас, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Ово је важан тренутак. Србија је пречесто искусила политизовано и насилно понашање појединих делова свог безбедносног апарата – пре свега убиство модернизаторског премијера Зорана Ђинђића 2003. године, које су извршили завереници из Јединице за специјалне операције државне безбедности и организованог криминала, као и коришћење шпијунског софтвера против новинара и активиста последњих година, за које је Амнести интернешнал рекао да је створило „дигитални затвор“. Биланс је додатно погоршан уличним насиљем: провладини хулигани нападали су мирне демонстранте, док је полиција пречесто само посматрала.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Особе и институције (12)

Хронологија

Особе и институције у овој вести

  • Европска унија
  • Народна скупштина
  • Александар Вулин
  • Војска Србије
  • НАТО
  • Зоран Ђинђић
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Европска унијаЕвропска унијаАлександар ВулинАлександар ВулинЈединица за специјалне операцијеЈединица за специјалн…Зоран ЂинђићЗоран ЂинђићНародна скупштинаНародна скупштинаОрганизација договора о колективној безбедностиОрганизација договора…Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

12

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

12 од 12 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

1медиј
1текст
  • Dnevni list Danas

Вести

  • Избори971
  • Друштво696
  • Спољна политика537
  • Економија480
  • Правосуђе400
  • Медији342
  • Безбедност202
  • Политика145
  • Косово51

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3824 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете