Sve vesti
Foto iz članka: Dnevni list DanasNovoj vlasti u Srbiji potrebne su sasvim nove službe bezbednosti
Šta navode mediji
Tekst je mišljenje (rubrika Dijalog) autora koji je konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, a stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Ovo navodi jedan izvor
Danas, 3. nov, 18:01 (otvara se u novom prozoru)
Autor je konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Tekst je prvobitno objavljen na engleskom jeziku: „Serbia’s New Government Needs New Security Services„, CEPA (Europe’s Edge), 28. oktobar 2026. Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Tekst je prvobitno objavljen na engleskom jeziku pod naslovom „Serbia’s New Government Needs New Security Services“ na CEPA (Europe’s Edge) 28. oktobra 2026.
Ovo navodi jedan izvor
Tekst je prvobitno objavljen na engleskom jeziku: „Serbia’s New Government Needs New Security Services„, CEPA (Europe’s Edge), 28. oktobar 2026.
Prema tekstu, Vučićeve vlade više nema, a lideri EU će se pitati kako da pristupe novoj vlasti u Srbiji.
Ovo navodi jedan izvor
Vučićeve vlade više nema – oterali su je ushićeni birači – pa će se lideri EU pitati kako da pristupe novoj vlasti u Srbiji.
Autor tvrdi da će prvi ozbiljan test nove vlade biti bezbednosni sektor, a ne raspodela ministarstava.
Ovo navodi jedan izvor
Izborna pobeda menja vlast i daje snažan politički mandat, ali neće automatski promeniti službe u srcu države. Država se suštinski ne menja dok se ne promene ljudi, pravila i polazne pretpostavke na kojima počivaju rad obaveštajnih službi i vojske. Zato će prvi ozbiljan test nove vlade biti bezbednosni sektor, a ne raspodela ministarstava.
Strategija odbrane iz 2019, doneta dok je Aleksandar Vulin bio ministar odbrane, razlikuje saradnju sa NATO-om kao „interes“ od saradnje sa ODKB kao „opredeljenje“; Srbija nije članica ODKB, ali Narodna skupština od 2013. ima status posmatrača u njenoj Parlamentarnoj skupštini.
Ovo navodi jedan izvor
Srbija ima pisanu doktrinu koja zvanično potvrđuje njenu dvosmislenu bezbednosnu politiku. Strategija odbrane iz 2019, doneta dok je Aleksandar Vulin bio ministar odbrane, pravi ključnu razliku između dve reči. Saradnja sa NATO-om je „interes“, navodi se u njoj, dok je saradnja sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnim savezom pod ruskim vođstvom, „opredeljenje“. Srbija nije članica ODKB, ali Narodna skupština od 2013. ima status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini te organizacije. Interes se procenjuje od slučaja do slučaja. Opredeljenje se ne preispituje.
Strategija odbrane i Strategija nacionalne bezbednosti iz 2019. i dalje su formalni okvir srpske bezbednosne politike, prema autoru.
Ovo navodi jedan izvor
To nije retorička omaška. Strategija odbrane i Strategija nacionalne bezbednosti iz 2019. i dalje su formalni okvir srpske bezbednosne politike, a ova hijerarhija odražava se u njihovim strateškim opredeljenjima. Nova vlast zato ne treba samo da promeni potpis na tim dokumentima. Treba da promeni pristup na kojem počivaju: bezbednost ne sme da bude podređena političkim interesima, već mora da se zasniva na profesionalnoj sposobnosti, zakonitosti i demokratskoj kontroli. Iz te pretpostavke proističe i pogrešno razlikovanje pretnji: kritika vlasti, nezavisni mediji i univerziteti nisu hibridna pretnja, ali jeste mreža, strana ili domaća, koja korupcijom, kriminalom i dezinformacijama slabi državu.
Strategija nacionalne bezbednosti navodi očuvanje i zaštitu srpskog naroda „gde god on živi“, što autor suprotstavlja Ustavu koji štiti prava državljana u inostranstvu.
Ovo navodi jedan izvor
Strategija nacionalne bezbednosti među nacionalnim interesima navodi i očuvanje postojanja i zaštitu srpskog naroda „gde god on živi“. Ustav je precizniji: štiti prava i interese državljana u inostranstvu i razvija odnose sa Srbima koji tamo žive. Strategija taj razmak briše i etničku pripadnost pretvara u predmet državne zaštite, i to u regionu sa nezavršenom istorijom sukoba.
Autor traži proveru integriteta rukovodilaca i ključnih operativaca u policiji, Vojski Srbije, BIA, VBA i VOA, uz nultu toleranciju na veze sa kriminalnim sredinama.
Ovo navodi jedan izvor
Promena mora da počne od kadrova. Policija, Vojska Srbije, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA) ne smeju biti produžetak partijskih štabova, poslovnih interesa ili kriminalnih struktura. Potrebna je hitna i temeljna provera integriteta i profesionalne podobnosti rukovodilaca i ključnih operativaca, uključujući stručne kvalifikacije, imovinu, sukob interesa i veze sa kriminalnim sredinama, uz nultu toleranciju za takve veze i jasno razdvajanje političkog od stručnog rukovodstva.
Evropska unija je 2024. potpisala partnerstva u oblasti bezbednosti i odbrane sa Severnom Makedonijom i Albanijom, dok Srbija, iako kandidat, takav sporazum nema.
Ovo navodi jedan izvor
Evropska unija je 2024. potpisala partnerstva u oblasti bezbednosti i odbrane sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Srbija, iako kandidat za članstvo, takav sporazum nema.
Instrument SAFE vredan je do 150 milijardi evra (167 milijardi dolara) i deo je paketa Readiness 2030, ranije poznatog kao ReArm Europe; krediti su rezervisani za države članice EU.
Ovo navodi jedan izvor
Zemlje sa partnerstvom mogu da učestvuju u zajedničkim odbrambenim nabavkama u okviru SAFE, instrumenta vrednog do 150 milijardi evra (167 milijardi dolara) i najkonkretnijeg dela paketa Readiness 2030, ranije poznatog kao ReArm Europe. Srbija ne može sama da traži SAFE zajam, jer su ti krediti rezervisani za države članice EU. Ali partnerstvo otvara vrata zajedničkim nabavkama i evropskim lancima snabdevanja – od municije i dronova do komunikacione, kibernetičke i protivvazduhoplovne opreme.
Srbija se nije pridružila sankcijama Rusiji, a Studentska lista, pobednik izbora, najavila je da ih neće uvoditi i, kako je rekla, neće tražiti članstvo u NATO-u.
Ovo navodi jedan izvor
Brisel to neće ponuditi bezuslovno. Takva partnerstva podrazumevaju bliže usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija u tom pogledu zaostaje, pre svega zato što se nije pridružila sankcijama Rusiji. Studentska lista, koja je pobedila na izborima, najavila je da ih neće uvoditi. To nije prepreka ponudi, nego njen smisao. Partnerstvo je mehanizam kojim nova vlast može da pretvori politički mandat u strateški izbor, a Brisel da ga veže za proverljive korake. To nije ideološko pitanje: ne radi se o članstvu u NATO-u (koje Studentska lista, kako je rekla, neće tražiti) ni o automatskom ulasku u EU, nego o tome da li Srbija želi profesionalnu, modernu i sposobnu vojsku ili vojsku koja služi političkoj simbolici.
Autor tvrdi da Brisel i Vašington ne smeju da odgovaraju odvojeno: EU može ponuditi partnerstvo i zajedničke nabavke, a SAD i NATO saradnju kroz Partnerstvo za mir i prisustvo na Kosovu kroz KFOR.
Ovo navodi jedan izvor
Zato Brisel i Vašington ne smeju da odgovaraju odvojeno. EU može ponuditi partnerstvo i pristup zajedničkim nabavkama, a Sjedinjene Države i NATO operativnu saradnju kroz Partnerstvo za mir i prisustvo na Kosovu kroz KFOR. Ako ponude nisu usklađene, nova vlast će ih čitati kao nadmetanje, a upravo je to Beogradu decenijama omogućavalo da izbegne izbor. Ako, međutim, nastupe usklađeno i kroz niz međusobno povezanih, proverljivih koraka, politika balansiranja više neće funkcionisati.
Navod, nepotvrđenoAutor navodi da je Srbija prečesto iskusila politizovano i nasilno ponašanje delova bezbednosnog aparata, uključujući ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. od strane zaverenika iz Jedinice za specijalne operacije i organizovanog kriminala.
Ovaj navod prenose
Ovo je važan trenutak. Srbija je prečesto iskusila politizovano i nasilno ponašanje pojedinih delova svog bezbednosnog aparata – pre svega ubistvo modernizatorskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine, koje su izvršili zaverenici iz Jedinice za specijalne operacije državne bezbednosti i organizovanog kriminala, kao i korišćenje špijunskog softvera protiv novinara i aktivista poslednjih godina, za koje je Amnesti internešnal rekao da je stvorilo „digitalni zatvor“. Bilans je dodatno pogoršan uličnim nasiljem: provladini huligani napadali su mirne demonstrante, dok je policija prečesto samo posmatrala.
Navod, nepotvrđenoAutor navodi korišćenje špijunskog softvera protiv novinara i aktivista poslednjih godina, za koje je Amnesti internešnal rekao da je stvorilo „digitalni zatvor“.
Ovaj navod prenose
Ovo je važan trenutak. Srbija je prečesto iskusila politizovano i nasilno ponašanje pojedinih delova svog bezbednosnog aparata – pre svega ubistvo modernizatorskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine, koje su izvršili zaverenici iz Jedinice za specijalne operacije državne bezbednosti i organizovanog kriminala, kao i korišćenje špijunskog softvera protiv novinara i aktivista poslednjih godina, za koje je Amnesti internešnal rekao da je stvorilo „digitalni zatvor“. Bilans je dodatno pogoršan uličnim nasiljem: provladini huligani napadali su mirne demonstrante, dok je policija prečesto samo posmatrala.
Navod, nepotvrđenoAutor tvrdi da su provladini huligani napadali mirne demonstrante, dok je policija prečesto samo posmatrala.
Ovaj navod prenose
Ovo je važan trenutak. Srbija je prečesto iskusila politizovano i nasilno ponašanje pojedinih delova svog bezbednosnog aparata – pre svega ubistvo modernizatorskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine, koje su izvršili zaverenici iz Jedinice za specijalne operacije državne bezbednosti i organizovanog kriminala, kao i korišćenje špijunskog softvera protiv novinara i aktivista poslednjih godina, za koje je Amnesti internešnal rekao da je stvorilo „digitalni zatvor“. Bilans je dodatno pogoršan uličnim nasiljem: provladini huligani napadali su mirne demonstrante, dok je policija prečesto samo posmatrala.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
