Иако се славе обележавају током читаве године, новембар се убедљиво издваја као месец са највише слава у целој години Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у току поста или на уобичајене посне дане… Цео текст
Иако се славе обележавају током читаве године, новембар се убедљиво издваја као месец са највише слава у целој години
Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у току поста или на уобичајене посне дане - среду и петак
Ни у једном другом месецу током године светитељи заштитници не окупљају толико породица као у новембру. Као убедљиви рекордер по броју слава, новембар представља увертиру за зимску сезону празновања, у којој уз јануар чини два главна месеца када је празновање и породично окупљање у питању.
Крсна слава је јединствени обичај српског народа који је настао када је Свети Сава увео хришћанство, чиме су породице уместо старих родовских божанстава за своје заштитнике преузеле хришћанске светитеље.
Иако се славе обележавају током читаве године, новембар се убедљиво издваја као месец са највише слава у целој години.
Празничну сезону у отвара Свети Прохор Пчињски 1. дана у месецу, а затим убрзо следе велике и честе славе, међу којима су неке и посне:
1. новембар: Свети Прохор Пчињски
8. новембар: Митровдан
11. новембар: Свети Аврамије (посна)
14. новембар: Свети Козма и Дамјан - Врачеви
16. новембар: Ђурђиц
21. новембар: Аранђеловдан
24. новембар: Мратиндан
25. новембар: Свети Јован Милостиви (посна)
27. новембар: Свети Филип (посна)
26. новембар: Свети Јован Златоусти
29. новембар: Свети Матеј (посна)
Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у току поста или на уобичајене посне дане - среду и петак.
У склопу новембарских духовних обичаја обележавају се и Митровске задушнице (7. новембра), дан посвећен молитвеном сећању на преминуле.
Децембар можда нема тако дуг низ појединачних слава као новембар, али у себи носи неке од највећих и најмасовнијих празника у српском народу. Православни празници које прослављамо у децембру су сви у току божићног поста, па су самим тим и сви посни:
4. децембар: Ваведење Пресвете Богородице
9. децембар: Свети Алимпије (и Свети Ђорђе)
13. децембар: Свети Андреј
19. децембар: Свети Никола - Никољдан
Јануар је месец са најинтензивнијим празновањем, у ком се спајају Нова година, Божић и низ крсних слава. У листу крсних слава у јануару убрајамо:
2. јануар: Свети Игњатије Богоносац
9. јануар: Свети Стефан
14. јануар: Свети Василије
20. јануар: Свети Јован Крститељ
27. јануар: Свети Сава
29. јануар: Часне вериге Светог Петра
Са доласком фебруара зимска празнична сезона полако улази у своју завршницу и прави прелаз ка пролећу:
14. фебруар: Свети Трифун
15. фебруар: Сретење Господње
16. фебруар: Свети Симеон
Без обзира на величину трпезе, у самом средишту прославе налазе се суштински симболи: славски колач, жито, вино, свећа и молитва посвећена светитељу заштитнику.
У многим крајевима се сачувао и обичај да се слава празнује 3 дана: вече уочи славе, дан славе и други дан. Ова пракса вуче корене из практичних и историјских разлога, када су гости из удаљених места долазили дан раније или се слава прослављала у тајности током ноћи за време османске владавине и комунистичког режима.
Крсна слава тако остаје један од најважнијих обичаја који чува породичну традицију, окупља генерације и преноси се са колена на колено. Иако се датуми и начин припреме славске трпезе разликују у зависности од црквеног календара и периода поста, суштина остаје иста - обележавање светитеља заштитника породице, уз молитву, поштовање предака и окупљање најближих.
