Iako se slave obeležavaju tokom čitave godine, novembar se ubedljivo izdvaja kao mesec sa najviše slava u celoj godini Priprema slavske trpeze zavisi od toga da li praznik pada u toku posta ili na uobičajene posne dane… Ceo tekst
Iako se slave obeležavaju tokom čitave godine, novembar se ubedljivo izdvaja kao mesec sa najviše slava u celoj godini
Priprema slavske trpeze zavisi od toga da li praznik pada u toku posta ili na uobičajene posne dane - sredu i petak
Ni u jednom drugom mesecu tokom godine svetitelji zaštitnici ne okupljaju toliko porodica kao u novembru. Kao ubedljivi rekorder po broju slava, novembar predstavlja uvertiru za zimsku sezonu praznovanja, u kojoj uz januar čini dva glavna meseca kada je praznovanje i porodično okupljanje u pitanju.
Krsna slava je jedinstveni običaj srpskog naroda koji je nastao kada je Sveti Sava uveo hrišćanstvo, čime su porodice umesto starih rodovskih božanstava za svoje zaštitnike preuzele hrišćanske svetitelje.
Iako se slave obeležavaju tokom čitave godine, novembar se ubedljivo izdvaja kao mesec sa najviše slava u celoj godini.
Prazničnu sezonu u otvara Sveti Prohor Pčinjski 1. dana u mesecu, a zatim ubrzo slede velike i česte slave, među kojima su neke i posne:
1. novembar: Sveti Prohor Pčinjski
8. novembar: Mitrovdan
11. novembar: Sveti Avramije (posna)
14. novembar: Sveti Kozma i Damjan - Vračevi
16. novembar: Đurđic
21. novembar: Aranđelovdan
24. novembar: Mratindan
25. novembar: Sveti Jovan Milostivi (posna)
27. novembar: Sveti Filip (posna)
26. novembar: Sveti Jovan Zlatousti
29. novembar: Sveti Matej (posna)
Priprema slavske trpeze zavisi od toga da li praznik pada u toku posta ili na uobičajene posne dane - sredu i petak.
U sklopu novembarskih duhovnih običaja obeležavaju se i Mitrovske zadušnice (7. novembra), dan posvećen molitvenom sećanju na preminule.
Decembar možda nema tako dug niz pojedinačnih slava kao novembar, ali u sebi nosi neke od najvećih i najmasovnijih praznika u srpskom narodu. Pravoslavni praznici koje proslavljamo u decembru su svi u toku božićnog posta, pa su samim tim i svi posni:
4. decembar: Vavedenje Presvete Bogorodice
9. decembar: Sveti Alimpije (i Sveti Đorđe)
13. decembar: Sveti Andrej
19. decembar: Sveti Nikola - Nikoljdan
Januar je mesec sa najintenzivnijim praznovanjem, u kom se spajaju Nova godina, Božić i niz krsnih slava. U listu krsnih slava u januaru ubrajamo:
2. januar: Sveti Ignjatije Bogonosac
9. januar: Sveti Stefan
14. januar: Sveti Vasilije
20. januar: Sveti Jovan Krstitelj
27. januar: Sveti Sava
29. januar: Časne verige Svetog Petra
Sa dolaskom februara zimska praznična sezona polako ulazi u svoju završnicu i pravi prelaz ka proleću:
14. februar: Sveti Trifun
15. februar: Sretenje Gospodnje
16. februar: Sveti Simeon
Bez obzira na veličinu trpeze, u samom središtu proslave nalaze se suštinski simboli: slavski kolač, žito, vino, sveća i molitva posvećena svetitelju zaštitniku.
U mnogim krajevima se sačuvao i običaj da se slava praznuje 3 dana: veče uoči slave, dan slave i drugi dan. Ova praksa vuče korene iz praktičnih i istorijskih razloga, kada su gosti iz udaljenih mesta dolazili dan ranije ili se slava proslavljala u tajnosti tokom noći za vreme osmanske vladavine i komunističkog režima.
Krsna slava tako ostaje jedan od najvažnijih običaja koji čuva porodičnu tradiciju, okuplja generacije i prenosi se sa kolena na koleno. Iako se datumi i način pripreme slavske trpeze razlikuju u zavisnosti od crkvenog kalendara i perioda posta, suština ostaje ista - obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice, uz molitvu, poštovanje predaka i okupljanje najbližih.
