Новембар је месец са највише слава у целој години, иако се славе обележавају током читаве године.
Ово наводи један извор
Иако се славе обележавају током читаве године, новембар се убедљиво издваја као месец са највише слава у целој години
Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у току поста или на уобичајене посне дане - среду и петак
Ни у једном другом месецу током године светитељи заштитници не окупљају толико породица као у новембру. Као убедљиви рекордер по броју слава, новембар представља увертиру за зимску сезону празновања, у којој уз јануар чини два главна месеца када је празновање и породично окупљање у питању.
Крсна слава је јединствени обичај српског народа који је настао када је Свети Сава увео хришћанство, чиме су породице уместо старих родовских божанстава за своје заштитнике преузеле хришћанске светитеље.
Иако се славе обележавају током читаве године, новембар се убедљиво издваја као месец са највише слава у целој години.
Новембар као рекордер по броју слава представља увертиру за зимску сезону празновања и, уз јануар, један од два главна месеца породичног окупљања.
Ово наводи један извор
Ни у једном другом месецу током године светитељи заштитници не окупљају толико породица као у новембру. Као убедљиви рекордер по броју слава, новембар представља увертиру за зимску сезону празновања, у којој уз јануар чини два главна месеца када је празновање и породично окупљање у питању.
Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у току поста или на посне дане среду и петак.
Ово наводи један извор
Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у току поста или на уобичајене посне дане - среду и петак
Ни у једном другом месецу током године светитељи заштитници не окупљају толико породица као у новембру. Као убедљиви рекордер по броју слава, новембар представља увертиру за зимску сезону празновања, у којој уз јануар чини два главна месеца када је празновање и породично окупљање у питању.
Крсна слава је јединствени обичај српског народа који је настао када је Свети Сава увео хришћанство, чиме су породице уместо старих родовских божанстава за своје заштитнике преузеле хришћанске светитеље.
Иако се славе обележавају током читаве године, новембар се убедљиво издваја као месец са највише слава у целој години.
Празничну сезону у отвара Свети Прохор Пчињски 1. дана у месецу, а затим убрзо следе велике и честе славе, међу којима су неке и посне:
1. новембар: Свети Прохор Пчињски
8. новембар: Митровдан
11. новембар: Свети Аврамије (посна)
14. новембар: Свети Козма и Дамјан - Врачеви
16. новембар: Ђурђиц
21. новембар: Аранђеловдан
24. новембар: Мратиндан
25. новембар: Свети Јован Милостиви (посна)
27. новембар: Свети Филип (посна)
26. новембар: Свети Јован Златоусти
29. новембар: Свети Матеј (посна)
Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у току поста или на уобичајене посне дане - среду и петак.
Новембарске славе почињу Светим Прохором Пчињским 1. новембра.
Ово наводи један извор
Празничну сезону у отвара Свети Прохор Пчињски 1. дана у месецу, а затим убрзо следе велике и честе славе, међу којима су неке и посне:
1. новембар: Свети Прохор Пчињски
Митровдан се обележава 8. новембра.
Ово наводи један извор
8. новембар: Митровдан
Посне новембарске славе су Свети Аврамије 11. новембра, Свети Јован Милостиви 25. новембра, Свети Филип 27. новембра и Свети Матеј 29. новембра.
Ово наводи један извор
11. новембар: Свети Аврамије (посна)
14. новембар: Свети Козма и Дамјан - Врачеви
16. новембар: Ђурђиц
21. новембар: Аранђеловдан
24. новембар: Мратиндан
25. новембар: Свети Јован Милостиви (посна)
27. новембар: Свети Филип (посна)
26. новембар: Свети Јован Златоусти
29. новембар: Свети Матеј (посна)
Новембарске славе укључују и Свети Козму и Дамјана 14. новембра, Ђурђиц 16. новембра, Аранђеловдан 21. новембра, Мратиндан 24. новембра и Светог Јована Златоустог 26. новембра.
Ово наводи један извор
14. новембар: Свети Козма и Дамјан - Врачеви
16. новембар: Ђурђиц
21. новембар: Аранђеловдан
24. новембар: Мратиндан
25. новембар: Свети Јован Милостиви (посна)
27. новембар: Свети Филип (посна)
26. новембар: Свети Јован Златоусти
Митровске задушнице обележавају се 7. новембра као дан молитвеног сећања на преминуле.
Ово наводи један извор
У склопу новембарских духовних обичаја обележавају се и Митровске задушнице (7. новембра), дан посвећен молитвеном сећању на преминуле.
Децембарске православне славе су сви у току божићног поста, па су сви посне.
Ово наводи један извор
Децембар можда нема тако дуг низ појединачних слава као новембар, али у себи носи неке од највећих и најмасовнијих празника у српском народу. Православни празници које прослављамо у децембру су сви у току божићног поста, па су самим тим и сви посни:
Децембарске славе укључују Ваведење 4. децембра, Светог Алимпија 9. децембра, Светог Андреја 13. децембра и Никољдан 19. децембра.
Ово наводи један извор
4. децембар: Ваведење Пресвете Богородице
9. децембар: Свети Алимпије (и Свети Ђорђе)
13. децембар: Свети Андреј
19. децембар: Свети Никола - Никољдан
Јануар је месец са најинтензивнијим празновањем, у ком се спајају Нова година, Божић и низ крсних слава.
Ово наводи један извор
Јануар је месец са најинтензивнијим празновањем, у ком се спајају Нова година, Божић и низ крсних слава. У листу крсних слава у јануару убрајамо:
Јануарске крсне славе укључују Светог Игњатија 2. јануара, Светог Стефана 9. јануара, Светог Василија 14. јануара, Светог Јована Крститеља 20. јануара, Светог Саву 27. јануара и Часне вериге Светог Петра 29. јануара.
Ово наводи један извор
2. јануар: Свети Игњатије Богоносац
9. јануар: Свети Стефан
14. јануар: Свети Василије
20. јануар: Свети Јован Крститељ
27. јануар: Свети Сава
29. јануар: Часне вериге Светог Петра
Фебруарске славе укључују Светог Трифуна 14. фебруара, Сретење Господње 15. фебруара и Светог Симеона 16. фебруара, чиме зимска празнична сезона улази у завршницу.
Ово наводи један извор
Са доласком фебруара зимска празнична сезона полако улази у своју завршницу и прави прелаз ка пролећу:
14. фебруар: Свети Трифун
15. фебруар: Сретење Господње
16. фебруар: Свети Симеон
Крсна слава је обичај који је настао када је Свети Сава увео хришћанство, чиме су породице уместо старих родовских божанстава преузеле хришћанске светитеље за заштитнике.
Ово наводи један извор
Крсна слава је јединствени обичај српског народа који је настао када је Свети Сава увео хришћанство, чиме су породице уместо старих родовских божанстава за своје заштитнике преузеле хришћанске светитеље.
У средишту славе су славски колач, жито, вино, свећа и молитва светитељу заштитнику, а у многим крајевима слава се празнује три дана.
Ово наводи један извор
Без обзира на величину трпезе, у самом средишту прославе налазе се суштински симболи: славски колач, жито, вино, свећа и молитва посвећена светитељу заштитнику.
У многим крајевима се сачувао и обичај да се слава празнује 3 дана: вече уочи славе, дан славе и други дан. Ова пракса вуче корене из практичних и историјских разлога, када су гости из удаљених места долазили дан раније или се слава прослављала у тајности током ноћи за време османске владавине и комунистичког режима.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.