Резултати ПИСА 2025 објављени су 8. септембра, а Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) и Министарство просвете нису их јавно представили нити су објавили сажетак за Србију, први пут откако… Цео текст
Резултати ПИСА 2025 објављени су 8. септембра, а Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) и Министарство просвете нису их јавно представили нити су објавили сажетак за Србију, први пут откако Србија учествује у истраживању.
Национални извештај, објављен скоро два месеца касније, према оцени Драгице Павловић Бабић за Данас, углавном је скраћен и преведен ОЕЦД-ов извештај без анализе.
Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, а испод основног нивоа је 43, 48 и 53 одсто ученика.
Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве.
Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди.
Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“.
Према њеним речима, извештају недостаје аналитички део: графикони са Србијом и одабраним земљама служе само као илустрација, без објашњења зашто су баш те земље изабране, а Србија је понегде означена црвеном трачицом да би се брже пронашла. Не објашњава се ни где је Србија у односу на регион, колико су резултати пали код нас, а колико у другим земљама, да ли се разлика повећава и шта у образовном систему објашњава промену, нити зашто је толики проценат ученика испод прага функционалне писмености.
Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је чак и саопштавање националних података „оскудно и спорадично“. Улаже се много у истраживање од којег се, каже, не добија корист јер нема препоруке ни импликација.
Ученици у Србији имају 429 поена из природних наука (просек ОЕЦД-а 482), 415 из читања (461) и 417 из математике (463). Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018.
Павловић Бабић истиче да је просечно постигнуће такво да су ученици читаву стандардну девијацију испод међународног просека: „Једва смо прешли 400 поена. То је јако мало.“ Описи првог и другог нивоа, где се налази већина ученика, представљају минималне захтеве, а деца се муче чак и са њима: „То је грех према тој деци.“
Раније су међународна истраживања спроводиле независне истраживачке организације, па је послове око ПИСА радио Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. Одлуком просветне власти сва међународна истраживања стављена су под ЗВКОВ, а део истраживачке заједнице тада је изразио бојазан од негативних последица, које је тадашњи директор Бранислав Ранђеловић 2021. одбацио уз тврдњу да Завод има капацитете.
У извештају ПИСА 2025 не пише ко су аутори, што је раније била пракса, а ЗВКОВ није одговорио Данасу зашто је највећи део извештаја превод, зашто резултати нису јавно представљени, чија је то била одлука и колико је учешће у циклусу коштало државу. Тестирано је 7.041 ученика из 178 школа.
Професор Александар Бауцал оценио је да је Србија „из аларма прешла у црвену зону“, а просечан пад од око 22 поена, према ОЕЦД-овој скали, одговара отприлике једној години учења. Србија је боље прошла по праведности образовања од просека ОЕЦД-а. Резултати су раније објављивани у првој недељи децембра.
Резултати показују да више од половине петнаестогодишњака не уме да реши основне задатке из математике, а институције су се, скоро два месеца, понашале као да резултата нема. Национални извештај служи да школе и доносиоци одлука разумеју шта значе подаци и какве реформе треба да следе, па изостанак анализе значи да држава има резултате, али не и одговор шта да ради.
Павловић Бабић подсећа да посао не завршава објављивањем извештаја, већ тада почиње, и очекује од нове просветне власти да алат који добија искористи за унапређење система.
Право новинарство кошта, а ми нећемо да нас купе тајкуни и корпорације. Подржите нас једнократном или месечном донацијом. Време за то је сада!
