Rezultati PISA 2025 objavljeni su 8. septembra, a Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) i Ministarstvo prosvete nisu ih javno predstavili niti su objavili sažetak za Srbiju, prvi put otkako… Ceo tekst
Rezultati PISA 2025 objavljeni su 8. septembra, a Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) i Ministarstvo prosvete nisu ih javno predstavili niti su objavili sažetak za Srbiju, prvi put otkako Srbija učestvuje u istraživanju.
Nacionalni izveštaj, objavljen skoro dva meseca kasnije, prema oceni Dragice Pavlović Babić za Danas, uglavnom je skraćen i preveden OECD-ov izveštaj bez analize.
Petnaestogodišnjaci iz Srbije imaju 429 poena iz nauke, 415 iz čitanja i 417 iz matematike, a ispod osnovnog nivoa je 43, 48 i 53 odsto učenika.
Prosečno postignuće je, prema Pavlović Babić, čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka, a većina učenika nalazi se na prvom i drugom nivou, koji čine minimalne zahteve.
Kada je OECD 8. septembra objavio rezultate ciklusa PISA 2025, ZVKOV i Ministarstvo prosvete nisu javno komentarisali rezultate niti su objavili sažetak za Srbiju. Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnja nacionalna koordinatorka istraživanja, kaže da je to prvi put otkako Srbija učestvuje da su rezultati izostali iz javnog predstavljanja u danu kada se saopštavaju globalno, ali da je to ne čudi.
Nacionalni izveštaj je u međuvremenu završen, ali je, kako piše u tekstu, umesto prikaza postignuća učenika objavljen preveden međunarodni izveštaj, bez navedenih autora i sa nečitkim tabelama prekopiranim iz OECD-ove publikacije. Pavlović Babić ocenjuje da je izveštaj „potpuno bezličan i u kojem Srbiju morate da tražite lupom“, da je 95 odsto teksta prevod i da „tu nema autorskog teksta“.
Prema njenim rečima, izveštaju nedostaje analitički deo: grafikoni sa Srbijom i odabranim zemljama služe samo kao ilustracija, bez objašnjenja zašto su baš te zemlje izabrane, a Srbija je ponegde označena crvenom tračicom da bi se brže pronašla. Ne objašnjava se ni gde je Srbija u odnosu na region, koliko su rezultati pali kod nas, a koliko u drugim zemljama, da li se razlika povećava i šta u obrazovnom sistemu objašnjava promenu, niti zašto je toliki procenat učenika ispod praga funkcionalne pismenosti.
Pavlović Babić kaže da analitičkih kapaciteta u Zavodu „nema uopšte“ i da je čak i saopštavanje nacionalnih podataka „oskudno i sporadično“. Ulaže se mnogo u istraživanje od kojeg se, kaže, ne dobija korist jer nema preporuke ni implikacija.
Učenici u Srbiji imaju 429 poena iz prirodnih nauka (prosek OECD-a 482), 415 iz čitanja (461) i 417 iz matematike (463). Ispod osnovnog nivoa funkcionalne pismenosti je 43 odsto učenika u nauci, 48 u čitanju i 53 u matematici, a rezultati su niži nego 2022. i 2018.
Pavlović Babić ističe da je prosečno postignuće takvo da su učenici čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka: „Jedva smo prešli 400 poena. To je jako malo.“ Opisi prvog i drugog nivoa, gde se nalazi većina učenika, predstavljaju minimalne zahteve, a deca se muče čak i sa njima: „To je greh prema toj deci.“
Ranije su međunarodna istraživanja sprovodile nezavisne istraživačke organizacije, pa je poslove oko PISA radio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Odlukom prosvetne vlasti sva međunarodna istraživanja stavljena su pod ZVKOV, a deo istraživačke zajednice tada je izrazio bojazan od negativnih posledica, koje je tadašnji direktor Branislav Ranđelović 2021. odbacio uz tvrdnju da Zavod ima kapacitete.
U izveštaju PISA 2025 ne piše ko su autori, što je ranije bila praksa, a ZVKOV nije odgovorio Danasu zašto je najveći deo izveštaja prevod, zašto rezultati nisu javno predstavljeni, čija je to bila odluka i koliko je učešće u ciklusu koštalo državu. Testirano je 7.041 učenika iz 178 škola.
Profesor Aleksandar Baucal ocenio je da je Srbija „iz alarma prešla u crvenu zonu“, a prosečan pad od oko 22 poena, prema OECD-ovoj skali, odgovara otprilike jednoj godini učenja. Srbija je bolje prošla po pravednosti obrazovanja od proseka OECD-a. Rezultati su ranije objavljivani u prvoj nedelji decembra.
Rezultati pokazuju da više od polovine petnaestogodišnjaka ne ume da reši osnovne zadatke iz matematike, a institucije su se, skoro dva meseca, ponašale kao da rezultata nema. Nacionalni izveštaj služi da škole i donosioci odluka razumeju šta znače podaci i kakve reforme treba da slede, pa izostanak analize znači da država ima rezultate, ali ne i odgovor šta da radi.
Pavlović Babić podseća da posao ne završava objavljivanjem izveštaja, već tada počinje, i očekuje od nove prosvetne vlasti da alat koji dobija iskoristi za unapređenje sistema.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
