ДруштвоПрви објавио Vreme, 5. нов, 11:15

Национални извештај ПИСА 2025 објављен без анализе два месеца након резултата које власт није представила

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

Резултати ПИСА 2025 објављени су 8. септембра, а ЗВКОВ и Министарство просвете нису их јавно представили нити објавили сажетак за Србију, први пут откако Србија учествује у истраживању.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Резултати ПИСА 2025 објављени су 8. септембра, а Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) и Министарство просвете нису их јавно представили нити су објавили сажетак за Србију, први пут откако Србија учествује у истраживању. Национални извештај, објављен скоро два месеца касније, према оцени Драгице Павловић Бабић за Данас, углавном је скраћен и преведен ОЕЦД-ов извештај без анализе. Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, а испод основног нивоа је 43, 48 и 53 одсто ученика. Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди.
Национални извештај објављен је скоро два месеца касније и, према оцени Драгице Павловић Бабић, углавном је скраћен и преведен ОЕЦД-ов извештај без анализе.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Национални извештај, објављен скоро два месеца касније, према оцени Драгице Павловић Бабић за Данас, углавном је скраћен и преведен ОЕЦД-ов извештај без анализе. Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, а испод основног нивоа је 43, 48 и 53 одсто ученика. Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди. Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“.
Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, док је ОЕЦД просек 482, 461 и 463.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, а испод основног нивоа је 43, 48 и 53 одсто ученика. Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди. Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“. Према њеним речима, извештају недостаје аналитички део: графикони са Србијом и одабраним земљама служе само као илустрација, без објашњења зашто су баш те земље изабране, а Србија је понегде означена црвеном трачицом да би се брже пронашла. Не објашњава се ни где је Србија у односу на регион, колико су резултати пали код нас, а колико у другим земљама, да ли се разлика повећава и шта у образовном систему објашњава промену, нити зашто је толики проценат ученика испод прага функционалне писмености. Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је чак и саопштавање националних података „оскудно и спорадично“. Улаже се много у истраживање од којег се, каже, не добија корист јер нема препоруке ни импликација. Ученици у Србији имају 429 поена из природних наука (просек ОЕЦД-а 482), 415 из читања (461) и 417 из математике (463). Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018.
Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Ученици у Србији имају 429 поена из природних наука (просек ОЕЦД-а 482), 415 из читања (461) и 417 из математике (463). Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018.
Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који представљају минималне захтеве.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди. Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“. Према њеним речима, извештају недостаје аналитички део: графикони са Србијом и одабраним земљама служе само као илустрација, без објашњења зашто су баш те земље изабране, а Србија је понегде означена црвеном трачицом да би се брже пронашла. Не објашњава се ни где је Србија у односу на регион, колико су резултати пали код нас, а колико у другим земљама, да ли се разлика повећава и шта у образовном систему објашњава промену, нити зашто је толики проценат ученика испод прага функционалне писмености. Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је чак и саопштавање националних података „оскудно и спорадично“. Улаже се много у истраживање од којег се, каже, не добија корист јер нема препоруке ни импликација. Ученици у Србији имају 429 поена из природних наука (просек ОЕЦД-а 482), 415 из читања (461) и 417 из математике (463). Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018. Павловић Бабић истиче да је просечно постигнуће такво да су ученици читаву стандардну девијацију испод међународног просека: „Једва смо прешли 400 поена. То је јако мало.“ Описи првог и другог нивоа, где се налази већина ученика, представљају минималне захтеве, а деца се муче чак и са њима: „То је грех према тој деци.“
Павловић Бабић оцењује да је национални извештај „потпуно безличан“, да је 95 одсто текста превод и да нема ауторског текста.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“.
Извештају недостаје аналитички део: графикони служе само као илустрација, не објашњава се положај Србије у односу на регион ни разлози пада резултата.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Према њеним речима, извештају недостаје аналитички део: графикони са Србијом и одабраним земљама служе само као илустрација, без објашњења зашто су баш те земље изабране, а Србија је понегде означена црвеном трачицом да би се брже пронашла. Не објашњава се ни где је Србија у односу на регион, колико су резултати пали код нас, а колико у другим земљама, да ли се разлика повећава и шта у образовном систему објашњава промену, нити зашто је толики проценат ученика испод прага функционалне писмености.
Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је саопштавање националних података „оскудно и спорадично“.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је чак и саопштавање националних података „оскудно и спорадично“. Улаже се много у истраживање од којег се, каже, не добија корист јер нема препоруке ни импликација.
Одлуком просветне власти сва међународна истраживања стављена су под ЗВКОВ, а део истраживачке заједнице тада је изразио бојазан од негативних последица, које је тадашњи директор Бранислав Ранђеловић 2021. одбацио.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Раније су међународна истраживања спроводиле независне истраживачке организације, па је послове око ПИСА радио Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. Одлуком просветне власти сва међународна истраживања стављена су под ЗВКОВ, а део истраживачке заједнице тада је изразио бојазан од негативних последица, које је тадашњи директор Бранислав Ранђеловић 2021. одбацио уз тврдњу да Завод има капацитете.
У извештају ПИСА 2025 не пише ко су аутори, а ЗВКОВ није одговорио Данасу зашто резултати нису јавно представљени, чија је то била одлука и колико је учешће коштало државу.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)У извештају ПИСА 2025 не пише ко су аутори, што је раније била пракса, а ЗВКОВ није одговорио Данасу зашто је највећи део извештаја превод, зашто резултати нису јавно представљени, чија је то била одлука и колико је учешће у циклусу коштало државу. Тестирано је 7.041 ученика из 178 школа.
Тестирано је 7.041 ученика из 178 школа.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)У извештају ПИСА 2025 не пише ко су аутори, што је раније била пракса, а ЗВКОВ није одговорио Данасу зашто је највећи део извештаја превод, зашто резултати нису јавно представљени, чија је то била одлука и колико је учешће у циклусу коштало државу. Тестирано је 7.041 ученика из 178 школа.
Професор Александар Бауцал оценио је да је Србија „из аларма прешла у црвену зону“, а просечан пад од око 22 поена одговара отприлике једној години учења.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Професор Александар Бауцал оценио је да је Србија „из аларма прешла у црвену зону“, а просечан пад од око 22 поена, према ОЕЦД-овој скали, одговара отприлике једној години учења. Србија је боље прошла по праведности образовања од просека ОЕЦД-а. Резултати су раније објављивани у првој недељи децембра.
Резултати показују да више од половине петнаестогодишњака не уме да реши основне задатке из математике, а изостанак анализе значи да држава има резултате, али не и одговор шта да ради.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Резултати показују да више од половине петнаестогодишњака не уме да реши основне задатке из математике, а институције су се, скоро два месеца, понашале као да резултата нема. Национални извештај служи да школе и доносиоци одлука разумеју шта значе подаци и какве реформе треба да следе, па изостанак анализе значи да држава има резултате, али не и одговор шта да ради.
Павловић Бабић очекује од нове просветне власти да алат који добија искористи за унапређење система.
Ово наводи један извор
- Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Павловић Бабић подсећа да посао не завршава објављивањем извештаја, већ тада почиње, и очекује од нове просветне власти да алат који добија искористи за унапређење система.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Правосуђе4. нов, 20:38

Приведено девет особа, међу њима командант САЈ Игор Жмирић, због сумње за мучење у гаражи Владе Србије

6 медијаИнсајдер, Интермагазин, 021 …

Шта наводе медији

Резултати ПИСА 2025 објављени су 8. септембра, а ЗВКОВ и Министарство просвете нису их јавно представили нити објавили сажетак за Србију, први пут откако Србија учествује у истраживању.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Резултати ПИСА 2025 објављени су 8. септембра, а Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) и Министарство просвете нису их јавно представили нити су објавили сажетак за Србију, први пут откако Србија учествује у истраживању. Национални извештај, објављен скоро два месеца касније, према оцени Драгице Павловић Бабић за Данас, углавном је скраћен и преведен ОЕЦД-ов извештај без анализе. Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, а испод основног нивоа је 43, 48 и 53 одсто ученика. Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди.

Национални извештај објављен је скоро два месеца касније и, према оцени Драгице Павловић Бабић, углавном је скраћен и преведен ОЕЦД-ов извештај без анализе.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Национални извештај, објављен скоро два месеца касније, према оцени Драгице Павловић Бабић за Данас, углавном је скраћен и преведен ОЕЦД-ов извештај без анализе. Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, а испод основног нивоа је 43, 48 и 53 одсто ученика. Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди. Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“.

Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, док је ОЕЦД просек 482, 461 и 463.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Петнаестогодишњаци из Србије имају 429 поена из науке, 415 из читања и 417 из математике, а испод основног нивоа је 43, 48 и 53 одсто ученика. Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди. Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“. Према њеним речима, извештају недостаје аналитички део: графикони са Србијом и одабраним земљама служе само као илустрација, без објашњења зашто су баш те земље изабране, а Србија је понегде означена црвеном трачицом да би се брже пронашла. Не објашњава се ни где је Србија у односу на регион, колико су резултати пали код нас, а колико у другим земљама, да ли се разлика повећава и шта у образовном систему објашњава промену, нити зашто је толики проценат ученика испод прага функционалне писмености. Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је чак и саопштавање националних података „оскудно и спорадично“. Улаже се много у истраживање од којег се, каже, не добија корист јер нема препоруке ни импликација. Ученици у Србији имају 429 поена из природних наука (просек ОЕЦД-а 482), 415 из читања (461) и 417 из математике (463). Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018.

Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Ученици у Србији имају 429 поена из природних наука (просек ОЕЦД-а 482), 415 из читања (461) и 417 из математике (463). Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018.

Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који представљају минималне захтеве.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Просечно постигнуће је, према Павловић Бабић, читаву стандардну девијацију испод међународног просека, а већина ученика налази се на првом и другом нивоу, који чине минималне захтеве. Када је ОЕЦД 8. септембра објавио резултате циклуса ПИСА 2025, ЗВКОВ и Министарство просвете нису јавно коментарисали резултате нити су објавили сажетак за Србију. Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и дугогодишња национална координаторка истраживања, каже да је то први пут откако Србија учествује да су резултати изостали из јавног представљања у дану када се саопштавају глобално, али да је то не чуди. Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“. Према њеним речима, извештају недостаје аналитички део: графикони са Србијом и одабраним земљама служе само као илустрација, без објашњења зашто су баш те земље изабране, а Србија је понегде означена црвеном трачицом да би се брже пронашла. Не објашњава се ни где је Србија у односу на регион, колико су резултати пали код нас, а колико у другим земљама, да ли се разлика повећава и шта у образовном систему објашњава промену, нити зашто је толики проценат ученика испод прага функционалне писмености. Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је чак и саопштавање националних података „оскудно и спорадично“. Улаже се много у истраживање од којег се, каже, не добија корист јер нема препоруке ни импликација. Ученици у Србији имају 429 поена из природних наука (просек ОЕЦД-а 482), 415 из читања (461) и 417 из математике (463). Испод основног нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 48 у читању и 53 у математици, а резултати су нижи него 2022. и 2018. Павловић Бабић истиче да је просечно постигнуће такво да су ученици читаву стандардну девијацију испод међународног просека: „Једва смо прешли 400 поена. То је јако мало.“ Описи првог и другог нивоа, где се налази већина ученика, представљају минималне захтеве, а деца се муче чак и са њима: „То је грех према тој деци.“

Павловић Бабић оцењује да је национални извештај „потпуно безличан“, да је 95 одсто текста превод и да нема ауторског текста.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Национални извештај је у међувремену завршен, али је, како пише у тексту, уместо приказа постигнућа ученика објављен преведен међународни извештај, без наведених аутора и са нечитким табелама прекопираним из ОЕЦД-ове публикације. Павловић Бабић оцењује да је извештај „потпуно безличан и у којем Србију морате да тражите лупом“, да је 95 одсто текста превод и да „ту нема ауторског текста“.

Извештају недостаје аналитички део: графикони служе само као илустрација, не објашњава се положај Србије у односу на регион ни разлози пада резултата.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Према њеним речима, извештају недостаје аналитички део: графикони са Србијом и одабраним земљама служе само као илустрација, без објашњења зашто су баш те земље изабране, а Србија је понегде означена црвеном трачицом да би се брже пронашла. Не објашњава се ни где је Србија у односу на регион, колико су резултати пали код нас, а колико у другим земљама, да ли се разлика повећава и шта у образовном систему објашњава промену, нити зашто је толики проценат ученика испод прага функционалне писмености.

Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је саопштавање националних података „оскудно и спорадично“.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Павловић Бабић каже да аналитичких капацитета у Заводу „нема уопште“ и да је чак и саопштавање националних података „оскудно и спорадично“. Улаже се много у истраживање од којег се, каже, не добија корист јер нема препоруке ни импликација.

Одлуком просветне власти сва међународна истраживања стављена су под ЗВКОВ, а део истраживачке заједнице тада је изразио бојазан од негативних последица, које је тадашњи директор Бранислав Ранђеловић 2021. одбацио.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Раније су међународна истраживања спроводиле независне истраживачке организације, па је послове око ПИСА радио Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. Одлуком просветне власти сва међународна истраживања стављена су под ЗВКОВ, а део истраживачке заједнице тада је изразио бојазан од негативних последица, које је тадашњи директор Бранислав Ранђеловић 2021. одбацио уз тврдњу да Завод има капацитете.

У извештају ПИСА 2025 не пише ко су аутори, а ЗВКОВ није одговорио Данасу зашто резултати нису јавно представљени, чија је то била одлука и колико је учешће коштало државу.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)У извештају ПИСА 2025 не пише ко су аутори, што је раније била пракса, а ЗВКОВ није одговорио Данасу зашто је највећи део извештаја превод, зашто резултати нису јавно представљени, чија је то била одлука и колико је учешће у циклусу коштало државу. Тестирано је 7.041 ученика из 178 школа.

Тестирано је 7.041 ученика из 178 школа.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)У извештају ПИСА 2025 не пише ко су аутори, што је раније била пракса, а ЗВКОВ није одговорио Данасу зашто је највећи део извештаја превод, зашто резултати нису јавно представљени, чија је то била одлука и колико је учешће у циклусу коштало државу. Тестирано је 7.041 ученика из 178 школа.

Професор Александар Бауцал оценио је да је Србија „из аларма прешла у црвену зону“, а просечан пад од око 22 поена одговара отприлике једној години учења.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Професор Александар Бауцал оценио је да је Србија „из аларма прешла у црвену зону“, а просечан пад од око 22 поена, према ОЕЦД-овој скали, одговара отприлике једној години учења. Србија је боље прошла по праведности образовања од просека ОЕЦД-а. Резултати су раније објављивани у првој недељи децембра.

Резултати показују да више од половине петнаестогодишњака не уме да реши основне задатке из математике, а изостанак анализе значи да држава има резултате, али не и одговор шта да ради.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Резултати показују да више од половине петнаестогодишњака не уме да реши основне задатке из математике, а институције су се, скоро два месеца, понашале као да резултата нема. Национални извештај служи да школе и доносиоци одлука разумеју шта значе подаци и какве реформе треба да следе, па изостанак анализе значи да држава има резултате, али не и одговор шта да ради.

Павловић Бабић очекује од нове просветне власти да алат који добија искористи за унапређење система.

Ово наводи један извор

Време, 5. нов, 11:15 (отвара се у новом прозору)Павловић Бабић подсећа да посао не завршава објављивањем извештаја, већ тада почиње, и очекује од нове просветне власти да алат који добија искористи за унапређење система.