Sve vesti
Foto iz članka: VremeNacionalni izveštaj PISA 2025 objavljen bez analize dva meseca nakon rezultata koje vlast nije predstavila
Šta navode mediji
Rezultati PISA 2025 objavljeni su 8. septembra, a ZVKOV i Ministarstvo prosvete nisu ih javno predstavili niti objavili sažetak za Srbiju, prvi put otkako Srbija učestvuje u istraživanju.
Ovo navodi jedan izvor
Vreme, 5. nov, 11:15 (otvara se u novom prozoru)
Rezultati PISA 2025 objavljeni su 8. septembra, a Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) i Ministarstvo prosvete nisu ih javno predstavili niti su objavili sažetak za Srbiju, prvi put otkako Srbija učestvuje u istraživanju. Nacionalni izveštaj, objavljen skoro dva meseca kasnije, prema oceni Dragice Pavlović Babić za Danas, uglavnom je skraćen i preveden OECD-ov izveštaj bez analize. Petnaestogodišnjaci iz Srbije imaju 429 poena iz nauke, 415 iz čitanja i 417 iz matematike, a ispod osnovnog nivoa je 43, 48 i 53 odsto učenika. Prosečno postignuće je, prema Pavlović Babić, čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka, a većina učenika nalazi se na prvom i drugom nivou, koji čine minimalne zahteve. Kada je OECD 8. septembra objavio rezultate ciklusa PISA 2025, ZVKOV i Ministarstvo prosvete nisu javno komentarisali rezultate niti su objavili sažetak za Srbiju. Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnja nacionalna koordinatorka istraživanja, kaže da je to prvi put otkako Srbija učestvuje da su rezultati izostali iz javnog predstavljanja u danu kada se saopštavaju globalno, ali da je to ne čudi.
Nacionalni izveštaj objavljen je skoro dva meseca kasnije i, prema oceni Dragice Pavlović Babić, uglavnom je skraćen i preveden OECD-ov izveštaj bez analize.
Ovo navodi jedan izvor
Nacionalni izveštaj, objavljen skoro dva meseca kasnije, prema oceni Dragice Pavlović Babić za Danas, uglavnom je skraćen i preveden OECD-ov izveštaj bez analize. Petnaestogodišnjaci iz Srbije imaju 429 poena iz nauke, 415 iz čitanja i 417 iz matematike, a ispod osnovnog nivoa je 43, 48 i 53 odsto učenika. Prosečno postignuće je, prema Pavlović Babić, čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka, a većina učenika nalazi se na prvom i drugom nivou, koji čine minimalne zahteve. Kada je OECD 8. septembra objavio rezultate ciklusa PISA 2025, ZVKOV i Ministarstvo prosvete nisu javno komentarisali rezultate niti su objavili sažetak za Srbiju. Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnja nacionalna koordinatorka istraživanja, kaže da je to prvi put otkako Srbija učestvuje da su rezultati izostali iz javnog predstavljanja u danu kada se saopštavaju globalno, ali da je to ne čudi. Nacionalni izveštaj je u međuvremenu završen, ali je, kako piše u tekstu, umesto prikaza postignuća učenika objavljen preveden međunarodni izveštaj, bez navedenih autora i sa nečitkim tabelama prekopiranim iz OECD-ove publikacije. Pavlović Babić ocenjuje da je izveštaj „potpuno bezličan i u kojem Srbiju morate da tražite lupom“, da je 95 odsto teksta prevod i da „tu nema autorskog teksta“.
Petnaestogodišnjaci iz Srbije imaju 429 poena iz nauke, 415 iz čitanja i 417 iz matematike, dok je OECD prosek 482, 461 i 463.
Ovo navodi jedan izvor
Petnaestogodišnjaci iz Srbije imaju 429 poena iz nauke, 415 iz čitanja i 417 iz matematike, a ispod osnovnog nivoa je 43, 48 i 53 odsto učenika. Prosečno postignuće je, prema Pavlović Babić, čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka, a većina učenika nalazi se na prvom i drugom nivou, koji čine minimalne zahteve. Kada je OECD 8. septembra objavio rezultate ciklusa PISA 2025, ZVKOV i Ministarstvo prosvete nisu javno komentarisali rezultate niti su objavili sažetak za Srbiju. Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnja nacionalna koordinatorka istraživanja, kaže da je to prvi put otkako Srbija učestvuje da su rezultati izostali iz javnog predstavljanja u danu kada se saopštavaju globalno, ali da je to ne čudi. Nacionalni izveštaj je u međuvremenu završen, ali je, kako piše u tekstu, umesto prikaza postignuća učenika objavljen preveden međunarodni izveštaj, bez navedenih autora i sa nečitkim tabelama prekopiranim iz OECD-ove publikacije. Pavlović Babić ocenjuje da je izveštaj „potpuno bezličan i u kojem Srbiju morate da tražite lupom“, da je 95 odsto teksta prevod i da „tu nema autorskog teksta“. Prema njenim rečima, izveštaju nedostaje analitički deo: grafikoni sa Srbijom i odabranim zemljama služe samo kao ilustracija, bez objašnjenja zašto su baš te zemlje izabrane, a Srbija je ponegde označena crvenom tračicom da bi se brže pronašla. Ne objašnjava se ni gde je Srbija u odnosu na region, koliko su rezultati pali kod nas, a koliko u drugim zemljama, da li se razlika povećava i šta u obrazovnom sistemu objašnjava promenu, niti zašto je toliki procenat učenika ispod praga funkcionalne pismenosti. Pavlović Babić kaže da analitičkih kapaciteta u Zavodu „nema uopšte“ i da je čak i saopštavanje nacionalnih podataka „oskudno i sporadično“. Ulaže se mnogo u istraživanje od kojeg se, kaže, ne dobija korist jer nema preporuke ni implikacija. Učenici u Srbiji imaju 429 poena iz prirodnih nauka (prosek OECD-a 482), 415 iz čitanja (461) i 417 iz matematike (463). Ispod osnovnog nivoa funkcionalne pismenosti je 43 odsto učenika u nauci, 48 u čitanju i 53 u matematici, a rezultati su niži nego 2022. i 2018.
Ispod osnovnog nivoa funkcionalne pismenosti je 43 odsto učenika u nauci, 48 u čitanju i 53 u matematici, a rezultati su niži nego 2022. i 2018.
Ovo navodi jedan izvor
Učenici u Srbiji imaju 429 poena iz prirodnih nauka (prosek OECD-a 482), 415 iz čitanja (461) i 417 iz matematike (463). Ispod osnovnog nivoa funkcionalne pismenosti je 43 odsto učenika u nauci, 48 u čitanju i 53 u matematici, a rezultati su niži nego 2022. i 2018.
Prosečno postignuće je, prema Pavlović Babić, čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka, a većina učenika nalazi se na prvom i drugom nivou, koji predstavljaju minimalne zahteve.
Ovo navodi jedan izvor
Prosečno postignuće je, prema Pavlović Babić, čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka, a većina učenika nalazi se na prvom i drugom nivou, koji čine minimalne zahteve. Kada je OECD 8. septembra objavio rezultate ciklusa PISA 2025, ZVKOV i Ministarstvo prosvete nisu javno komentarisali rezultate niti su objavili sažetak za Srbiju. Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnja nacionalna koordinatorka istraživanja, kaže da je to prvi put otkako Srbija učestvuje da su rezultati izostali iz javnog predstavljanja u danu kada se saopštavaju globalno, ali da je to ne čudi. Nacionalni izveštaj je u međuvremenu završen, ali je, kako piše u tekstu, umesto prikaza postignuća učenika objavljen preveden međunarodni izveštaj, bez navedenih autora i sa nečitkim tabelama prekopiranim iz OECD-ove publikacije. Pavlović Babić ocenjuje da je izveštaj „potpuno bezličan i u kojem Srbiju morate da tražite lupom“, da je 95 odsto teksta prevod i da „tu nema autorskog teksta“. Prema njenim rečima, izveštaju nedostaje analitički deo: grafikoni sa Srbijom i odabranim zemljama služe samo kao ilustracija, bez objašnjenja zašto su baš te zemlje izabrane, a Srbija je ponegde označena crvenom tračicom da bi se brže pronašla. Ne objašnjava se ni gde je Srbija u odnosu na region, koliko su rezultati pali kod nas, a koliko u drugim zemljama, da li se razlika povećava i šta u obrazovnom sistemu objašnjava promenu, niti zašto je toliki procenat učenika ispod praga funkcionalne pismenosti. Pavlović Babić kaže da analitičkih kapaciteta u Zavodu „nema uopšte“ i da je čak i saopštavanje nacionalnih podataka „oskudno i sporadično“. Ulaže se mnogo u istraživanje od kojeg se, kaže, ne dobija korist jer nema preporuke ni implikacija. Učenici u Srbiji imaju 429 poena iz prirodnih nauka (prosek OECD-a 482), 415 iz čitanja (461) i 417 iz matematike (463). Ispod osnovnog nivoa funkcionalne pismenosti je 43 odsto učenika u nauci, 48 u čitanju i 53 u matematici, a rezultati su niži nego 2022. i 2018. Pavlović Babić ističe da je prosečno postignuće takvo da su učenici čitavu standardnu devijaciju ispod međunarodnog proseka: „Jedva smo prešli 400 poena. To je jako malo.“ Opisi prvog i drugog nivoa, gde se nalazi većina učenika, predstavljaju minimalne zahteve, a deca se muče čak i sa njima: „To je greh prema toj deci.“
Pavlović Babić ocenjuje da je nacionalni izveštaj „potpuno bezličan“, da je 95 odsto teksta prevod i da nema autorskog teksta.
Ovo navodi jedan izvor
Nacionalni izveštaj je u međuvremenu završen, ali je, kako piše u tekstu, umesto prikaza postignuća učenika objavljen preveden međunarodni izveštaj, bez navedenih autora i sa nečitkim tabelama prekopiranim iz OECD-ove publikacije. Pavlović Babić ocenjuje da je izveštaj „potpuno bezličan i u kojem Srbiju morate da tražite lupom“, da je 95 odsto teksta prevod i da „tu nema autorskog teksta“.
Izveštaju nedostaje analitički deo: grafikoni služe samo kao ilustracija, ne objašnjava se položaj Srbije u odnosu na region ni razlozi pada rezultata.
Ovo navodi jedan izvor
Prema njenim rečima, izveštaju nedostaje analitički deo: grafikoni sa Srbijom i odabranim zemljama služe samo kao ilustracija, bez objašnjenja zašto su baš te zemlje izabrane, a Srbija je ponegde označena crvenom tračicom da bi se brže pronašla. Ne objašnjava se ni gde je Srbija u odnosu na region, koliko su rezultati pali kod nas, a koliko u drugim zemljama, da li se razlika povećava i šta u obrazovnom sistemu objašnjava promenu, niti zašto je toliki procenat učenika ispod praga funkcionalne pismenosti.
Pavlović Babić kaže da analitičkih kapaciteta u Zavodu „nema uopšte“ i da je saopštavanje nacionalnih podataka „oskudno i sporadično“.
Ovo navodi jedan izvor
Pavlović Babić kaže da analitičkih kapaciteta u Zavodu „nema uopšte“ i da je čak i saopštavanje nacionalnih podataka „oskudno i sporadično“. Ulaže se mnogo u istraživanje od kojeg se, kaže, ne dobija korist jer nema preporuke ni implikacija.
Odlukom prosvetne vlasti sva međunarodna istraživanja stavljena su pod ZVKOV, a deo istraživačke zajednice tada je izrazio bojazan od negativnih posledica, koje je tadašnji direktor Branislav Ranđelović 2021. odbacio.
Ovo navodi jedan izvor
Ranije su međunarodna istraživanja sprovodile nezavisne istraživačke organizacije, pa je poslove oko PISA radio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Odlukom prosvetne vlasti sva međunarodna istraživanja stavljena su pod ZVKOV, a deo istraživačke zajednice tada je izrazio bojazan od negativnih posledica, koje je tadašnji direktor Branislav Ranđelović 2021. odbacio uz tvrdnju da Zavod ima kapacitete.
U izveštaju PISA 2025 ne piše ko su autori, a ZVKOV nije odgovorio Danasu zašto rezultati nisu javno predstavljeni, čija je to bila odluka i koliko je učešće koštalo državu.
Ovo navodi jedan izvor
U izveštaju PISA 2025 ne piše ko su autori, što je ranije bila praksa, a ZVKOV nije odgovorio Danasu zašto je najveći deo izveštaja prevod, zašto rezultati nisu javno predstavljeni, čija je to bila odluka i koliko je učešće u ciklusu koštalo državu. Testirano je 7.041 učenika iz 178 škola.
Testirano je 7.041 učenika iz 178 škola.
Ovo navodi jedan izvor
U izveštaju PISA 2025 ne piše ko su autori, što je ranije bila praksa, a ZVKOV nije odgovorio Danasu zašto je najveći deo izveštaja prevod, zašto rezultati nisu javno predstavljeni, čija je to bila odluka i koliko je učešće u ciklusu koštalo državu. Testirano je 7.041 učenika iz 178 škola.
Profesor Aleksandar Baucal ocenio je da je Srbija „iz alarma prešla u crvenu zonu“, a prosečan pad od oko 22 poena odgovara otprilike jednoj godini učenja.
Ovo navodi jedan izvor
Profesor Aleksandar Baucal ocenio je da je Srbija „iz alarma prešla u crvenu zonu“, a prosečan pad od oko 22 poena, prema OECD-ovoj skali, odgovara otprilike jednoj godini učenja. Srbija je bolje prošla po pravednosti obrazovanja od proseka OECD-a. Rezultati su ranije objavljivani u prvoj nedelji decembra.
Rezultati pokazuju da više od polovine petnaestogodišnjaka ne ume da reši osnovne zadatke iz matematike, a izostanak analize znači da država ima rezultate, ali ne i odgovor šta da radi.
Ovo navodi jedan izvor
Rezultati pokazuju da više od polovine petnaestogodišnjaka ne ume da reši osnovne zadatke iz matematike, a institucije su se, skoro dva meseca, ponašale kao da rezultata nema. Nacionalni izveštaj služi da škole i donosioci odluka razumeju šta znače podaci i kakve reforme treba da slede, pa izostanak analize znači da država ima rezultate, ali ne i odgovor šta da radi.
Pavlović Babić očekuje od nove prosvetne vlasti da alat koji dobija iskoristi za unapređenje sistema.
Ovo navodi jedan izvor
Pavlović Babić podseća da posao ne završava objavljivanjem izveštaja, već tada počinje, i očekuje od nove prosvetne vlasti da alat koji dobija iskoristi za unapređenje sistema.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
