Све вести
Фото из чланка: БизнисНа МЕПС 2026 представљена анализа: извоз Србије преко 30 милијарди евра, али само 27 одсто производа конкурентно
Шта наводе медији
На конференцији МЕПС 2026 у Београду, на панелу „Србија и свет: ко инвестира, а ко тргује?“, представљена је анализа трговинског положаја Србије и њених извозних потенцијала.
Ово наводи један извор
Бизнис, 4. нов, 15:50 (отвара се у новом прозору)
Другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026: Потенцијали за веће учешће у глобалној економији“, која се одржава у Београду, у оквиру панела „Србија и свет: ко инвестира, а ко тргује?“ представљена је анализа трговинског положаја Србије, њених извозних потенцијала, али и препрека са којима се домаћа привреда суочава на међународним тржиштима.
Др Радован Кастратовић из НАЛЕД-а оценио је да глобална економија пролази кроз слабљење глобализације, јачање протекционизма и фрагментацију трговинских токова, док неизвесност у трговинској политици достиже историјски висок ниво.
Ово наводи један извор
Др Радован Кастратовић из НАЛЕД-а указао је на то да се глобална економија налази у периоду великих промена које карактеришу слабљење глобализације, јачање протекционизма и све израженија фрагментација трговинских токова. Државе се све више окрећу регионалној сарадњи и мерама индустријске политике, док неизвесност у међународној трговинској политици достиже историјски висок ниво.
Кастратовић је навео да вредност српског извоза премашује 30 милијарди евра, да највећи део робе иде на тржиште Европске уније и да је око 99 одсто извоза покривено споразумима о слободној трговини.
Ово наводи један извор
У таквим околностима Србија, према његовим речима, ипак остварује значајне извозне резултате. Вредност извоза премашује 30 милијарди евра, а највећи део робе пласира се на тржиште Европске уније. Посебно је важно што је око 99 одсто српског извоза покривено споразумима о слободној трговини које наша земља има са кључним трговинским партнерима.
Сложеност извозне структуре Србије достигла је приближно 30. место у свету, међу око 160 до 170 посматраних земаља.
Ово наводи један извор
Истовремено, расте и сложеност извозне структуре Србије, која је према овом показатељу достигла приближно 30. место у свету, међу око 160 до 170 посматраних земаља.
Кастратовић је навео да ефективна царинска стопа за српски извоз у САД сада износи око 17 одсто, што је одразило на смањење трговинске размене.
Ово наводи један извор
Кастратовић је указао да се положај домаћих извозника мора посматрати кроз промене на појединачним тржиштима, а посебно у Сједињеним Америчким Државама и Европској унији. Када је реч о америчком тржишту, један од највећих поремећаја изазвало је увођење царина. Иако су поједине мере проглашене неуставним, трговинске баријере остале су знатно више него пре њиховог увођења. Ефективна царинска стопа за извоз на ово тржиште сада износи око 17 одсто, што се одразило и на смањење вредности трговинске размене.
Процене показују да би додатни српски извоз у САД могао да достигне између 600 и 700 милиона евра, посебно у фармацеутској индустрији и производњи делова за аутомобилску индустрију.
Ово наводи један извор
У структури српског извоза у САД преовлађују електронски и сродни производи, али постоји и значајан неискоришћени потенцијал. Процене показују да би додатни извоз могао да достигне између 600 и 700 милиона евра. Посебне могућности постоје у секторима чији производи имају високу вредност у односу на трошкове транспорта, попут фармацеутске индустрије, али и производње делова за аутомобилску индустрију.
Европска унија закључује нове трговинске споразуме са партнерима попут Индије и Аустралије, чиме српски извозници добијају додатну конкуренцију на европском тржишту.
Ово наводи један извор
Ни ситуација на тржишту Европске уније није једноставна. Европска унија закључује нове трговинске споразуме са партнерима попут Индије и Аустралије, чиме се српски извозници суочавају са додатном конкуренцијом. Компаније из ових земаља добијају повољнији приступ европском тржишту, што може ослабити досадашњу позицију домаћих произвођача.
Кастратовић је као пример европских промена навео смањење квота за увоз челика и повећање царина са 25 на 50 одсто, што погађа српске извознике челика.
Ово наводи један извор
Додатни притисак долази од промена европске трговинске политике и регулативе. Као пример Кастратовић је навео смањење квота за увоз челика и повећање царина са 25 на 50 одсто, што директно погађа српске извознике из ове индустрије. Све већи значај имају и нови еколошки стандарди, регулатива о амбалажи и друге мере које утичу на услове пословања и конкурентност произвођача.
Током посматраног периода уведено је више стотина нових нецаринских мера које отежавају извоз српске робе, а Кастратовић је нагласио да се ради о трајним променама стандарда и техничким захтевима.
Ово наводи један извор
Иако се царинске баријере на појединим тржиштима постепено смањују захваљујући трговинским споразумима, истовремено расте број нецаринских препрека. Током посматраног периода уведено је више стотина нових мера које отежавају извоз српске робе. Кастратовић је нагласио да више није реч само о привременим ограничењима, већ о трајним променама стандарда, техничким захтевима и мерама индустријске политике којима државе штите домаћу производњу.
Истраживање компаративних предности показало је да свега 27 одсто анализираних производа има изражену конкурентску предност и да учествују са око 3,4 одсто у укупној вредности извоза.
Ово наводи један извор
Посебан део анализе био је посвећен положају Србије у глобалним ланцима вредности. Утврђено је да је наша земља повећала степен укључености у међународне производне токове, али и да се структура те укључености временом мењала. Истраживање компаративних предности показало је да свега 27 одсто анализираних производа има изражену конкурентску предност, а они учествују са око 3,4 одсто у укупној вредности извоза.
Сектори са израженијом српском извозном конкурентношћу су аутомобилска и електронска индустрија, металургија и поједине гране прерађивачке индустрије, док многи производи стоје на граници конкурентности.
Ово наводи један извор
Међу секторима у којима Србија има израженију извозну конкурентност издвојени су аутомобилска и електронска индустрија, металургија и поједине гране прерађивачке индустрије. Међутим, велики број производа налази се на граници конкурентности, што значи да би и мање промене у приступу тржиштима или додатни регулаторни захтеви могли да доведу до губитка тржишног удела.
Анализа је показала велику концентрацију извоза на појединим тржиштима: у Швајцарску и Јапан углавном племенити метали, на кинеском тржишту рударски сектор, уз значајну концентрацију и у трговини са Турском.
Ово наводи један извор
Анализа је показала и да, упркос релативно доброј диверсификацији производа које Србија извози, постоји проблем велике концентрације извоза на појединим тржиштима. Тако је извоз у Швајцарску и Јапан у великој мери ослоњен на племените метале и производе од њих, док на тржишту Кине доминира рударски сектор. Значајна концентрација присутна је и у трговини са Турском.
Истраживање Института економских наука обухватило је 29 компанија и 50 сектора, са фокусом на домаће добављаче у аутомобилском сектору и ефекте њиховог укључивања у производне ланце.
Ово наводи један извор
У том контексту представио је и истраживање Института економских наука, које се бави положајем домаћих компанија у производним ланцима, са посебним освртом на аутомобилску индустрију и ефекте њиховог укључивања у ове токове. Истраживање је усмерено на два кључна питања. Прво је да ли су домаће компаније које послују као добављачи у аутомобилском сектору оствариле боље пословне резултате захваљујући учешћу у тим производним ланцима. Друго, знатно сложеније питање, јесте да ли њихово укључивање производи позитивне ефекте и на друге компаније и привредне секторе, односно да ли се користи од страних инвестиција и развоја аутомобилског сектора преносе на остатак домаће привреде. Здравковић је објаснио да се такви ефекти могу посматрати кроз више канала, односно кроз могућност да домаће компаније, захваљујући сарадњи са великим произвођачима, унапреде своје пословање, повећају продуктивност и усвоје нове технологије. Међутим, посебно је важно утврдити да ли се таква побољшања задржавају само унутар компанија које непосредно учествују у производним ланцима или се шире и на њихове добављаче и друге привредне субјекте. Прочитајте још: У истраживању је обухваћено 29 компанија и 50 сектора, уз анализу вишегодишњег периода и великог броја пословних показатеља. Истраживачи су, како је навео, пратили пословање компанија и њихове везе са добављачима, користећи податке из инпут-оутпут табела и званичне статистике.
Кастратовић је као један од највећих проблема истакао недовољну информисаност привредника, нарочито малих и средњих предузећа, о променама трговинске политике, и предложио јединствени систем за размену информација о условима на страним тржиштима.
Ово наводи један извор
Говорећи о препорукама, Кастратовић је истакао да је један од највећих проблема недовољна информисаност привредника о променама трговинске политике и регулаторних услова у земљама у које извозе. То је нарочито изражено код малих и средњих предузећа, која често немају довољно капацитета да самостално прате све промене. Као једно од могућих решења предложено је успостављање јединственог система за прикупљање и размену информација о условима пословања на страним тржиштима. Такав механизам омогућио би правовремено обавештавање компанија о новим царинским, техничким и другим ограничењима, како би могле на време да прилагоде производњу и извозну стратегију.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
