Sve vesti
Foto iz članka: BiznisNa MEPS 2026 predstavljena analiza: izvoz Srbije preko 30 milijardi evra, ali samo 27 odsto proizvoda konkurentno
Šta navode mediji
Na konferenciji MEPS 2026 u Beogradu, na panelu „Srbija i svet: ko investira, a ko trguje?“, predstavljena je analiza trgovinskog položaja Srbije i njenih izvoznih potencijala.
Ovo navodi jedan izvor
Biznis, 4. nov, 15:50 (otvara se u novom prozoru)
Drugog dana konferencije „Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – MEPS 2026: Potencijali za veće učešće u globalnoj ekonomiji“, koja se održava u Beogradu, u okviru panela „Srbija i svet: ko investira, a ko trguje?“ predstavljena je analiza trgovinskog položaja Srbije, njenih izvoznih potencijala, ali i prepreka sa kojima se domaća privreda suočava na međunarodnim tržištima.
Dr Radovan Kastratović iz NALED-a ocenio je da globalna ekonomija prolazi kroz slabljenje globalizacije, jačanje protekcionizma i fragmentaciju trgovinskih tokova, dok neizvesnost u trgovinskoj politici dostiže istorijski visok nivo.
Ovo navodi jedan izvor
Dr Radovan Kastratović iz NALED-a ukazao je na to da se globalna ekonomija nalazi u periodu velikih promena koje karakterišu slabljenje globalizacije, jačanje protekcionizma i sve izraženija fragmentacija trgovinskih tokova. Države se sve više okreću regionalnoj saradnji i merama industrijske politike, dok neizvesnost u međunarodnoj trgovinskoj politici dostiže istorijski visok nivo.
Kastratović je naveo da vrednost srpskog izvoza premašuje 30 milijardi evra, da najveći deo robe ide na tržište Evropske unije i da je oko 99 odsto izvoza pokriveno sporazumima o slobodnoj trgovini.
Ovo navodi jedan izvor
U takvim okolnostima Srbija, prema njegovim rečima, ipak ostvaruje značajne izvozne rezultate. Vrednost izvoza premašuje 30 milijardi evra, a najveći deo robe plasira se na tržište Evropske unije. Posebno je važno što je oko 99 odsto srpskog izvoza pokriveno sporazumima o slobodnoj trgovini koje naša zemlja ima sa ključnim trgovinskim partnerima.
Složenost izvozne strukture Srbije dostigla je približno 30. mesto u svetu, među oko 160 do 170 posmatranih zemalja.
Ovo navodi jedan izvor
Istovremeno, raste i složenost izvozne strukture Srbije, koja je prema ovom pokazatelju dostigla približno 30. mesto u svetu, među oko 160 do 170 posmatranih zemalja.
Kastratović je naveo da efektivna carinska stopa za srpski izvoz u SAD sada iznosi oko 17 odsto, što je odrazilo na smanjenje trgovinske razmene.
Ovo navodi jedan izvor
Kastratović je ukazao da se položaj domaćih izvoznika mora posmatrati kroz promene na pojedinačnim tržištima, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji. Kada je reč o američkom tržištu, jedan od najvećih poremećaja izazvalo je uvođenje carina. Iako su pojedine mere proglašene neustavnim, trgovinske barijere ostale su znatno više nego pre njihovog uvođenja. Efektivna carinska stopa za izvoz na ovo tržište sada iznosi oko 17 odsto, što se odrazilo i na smanjenje vrednosti trgovinske razmene.
Procene pokazuju da bi dodatni srpski izvoz u SAD mogao da dostigne između 600 i 700 miliona evra, posebno u farmaceutskoj industriji i proizvodnji delova za automobilsku industriju.
Ovo navodi jedan izvor
U strukturi srpskog izvoza u SAD preovlađuju elektronski i srodni proizvodi, ali postoji i značajan neiskorišćeni potencijal. Procene pokazuju da bi dodatni izvoz mogao da dostigne između 600 i 700 miliona evra. Posebne mogućnosti postoje u sektorima čiji proizvodi imaju visoku vrednost u odnosu na troškove transporta, poput farmaceutske industrije, ali i proizvodnje delova za automobilsku industriju.
Evropska unija zaključuje nove trgovinske sporazume sa partnerima poput Indije i Australije, čime srpski izvoznici dobijaju dodatnu konkurenciju na evropskom tržištu.
Ovo navodi jedan izvor
Ni situacija na tržištu Evropske unije nije jednostavna. Evropska unija zaključuje nove trgovinske sporazume sa partnerima poput Indije i Australije, čime se srpski izvoznici suočavaju sa dodatnom konkurencijom. Kompanije iz ovih zemalja dobijaju povoljniji pristup evropskom tržištu, što može oslabiti dosadašnju poziciju domaćih proizvođača.
Kastratović je kao primer evropskih promena naveo smanjenje kvota za uvoz čelika i povećanje carina sa 25 na 50 odsto, što pogađa srpske izvoznike čelika.
Ovo navodi jedan izvor
Dodatni pritisak dolazi od promena evropske trgovinske politike i regulative. Kao primer Kastratović je naveo smanjenje kvota za uvoz čelika i povećanje carina sa 25 na 50 odsto, što direktno pogađa srpske izvoznike iz ove industrije. Sve veći značaj imaju i novi ekološki standardi, regulativa o ambalaži i druge mere koje utiču na uslove poslovanja i konkurentnost proizvođača.
Tokom posmatranog perioda uvedeno je više stotina novih necarinskih mera koje otežavaju izvoz srpske robe, a Kastratović je naglasio da se radi o trajnim promenama standarda i tehničkim zahtevima.
Ovo navodi jedan izvor
Iako se carinske barijere na pojedinim tržištima postepeno smanjuju zahvaljujući trgovinskim sporazumima, istovremeno raste broj necarinskih prepreka. Tokom posmatranog perioda uvedeno je više stotina novih mera koje otežavaju izvoz srpske robe. Kastratović je naglasio da više nije reč samo o privremenim ograničenjima, već o trajnim promenama standarda, tehničkim zahtevima i merama industrijske politike kojima države štite domaću proizvodnju.
Istraživanje komparativnih prednosti pokazalo je da svega 27 odsto analiziranih proizvoda ima izraženu konkurentsku prednost i da učestvuju sa oko 3,4 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza.
Ovo navodi jedan izvor
Poseban deo analize bio je posvećen položaju Srbije u globalnim lancima vrednosti. Utvrđeno je da je naša zemlja povećala stepen uključenosti u međunarodne proizvodne tokove, ali i da se struktura te uključenosti vremenom menjala. Istraživanje komparativnih prednosti pokazalo je da svega 27 odsto analiziranih proizvoda ima izraženu konkurentsku prednost, a oni učestvuju sa oko 3,4 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza.
Sektori sa izraženijom srpskom izvoznom konkurentnošću su automobilska i elektronska industrija, metalurgija i pojedine grane prerađivačke industrije, dok mnogi proizvodi stoje na granici konkurentnosti.
Ovo navodi jedan izvor
Među sektorima u kojima Srbija ima izraženiju izvoznu konkurentnost izdvojeni su automobilska i elektronska industrija, metalurgija i pojedine grane prerađivačke industrije. Međutim, veliki broj proizvoda nalazi se na granici konkurentnosti, što znači da bi i manje promene u pristupu tržištima ili dodatni regulatorni zahtevi mogli da dovedu do gubitka tržišnog udela.
Analiza je pokazala veliku koncentraciju izvoza na pojedinim tržištima: u Švajcarsku i Japan uglavnom plemeniti metali, na kineskom tržištu rudarski sektor, uz značajnu koncentraciju i u trgovini sa Turskom.
Ovo navodi jedan izvor
Analiza je pokazala i da, uprkos relativno dobroj diversifikaciji proizvoda koje Srbija izvozi, postoji problem velike koncentracije izvoza na pojedinim tržištima. Tako je izvoz u Švajcarsku i Japan u velikoj meri oslonjen na plemenite metale i proizvode od njih, dok na tržištu Kine dominira rudarski sektor. Značajna koncentracija prisutna je i u trgovini sa Turskom.
Istraživanje Instituta ekonomskih nauka obuhvatilo je 29 kompanija i 50 sektora, sa fokusom na domaće dobavljače u automobilskom sektoru i efekte njihovog uključivanja u proizvodne lance.
Ovo navodi jedan izvor
U tom kontekstu predstavio je i istraživanje Instituta ekonomskih nauka, koje se bavi položajem domaćih kompanija u proizvodnim lancima, sa posebnim osvrtom na automobilsku industriju i efekte njihovog uključivanja u ove tokove. Istraživanje je usmereno na dva ključna pitanja. Prvo je da li su domaće kompanije koje posluju kao dobavljači u automobilskom sektoru ostvarile bolje poslovne rezultate zahvaljujući učešću u tim proizvodnim lancima. Drugo, znatno složenije pitanje, jeste da li njihovo uključivanje proizvodi pozitivne efekte i na druge kompanije i privredne sektore, odnosno da li se koristi od stranih investicija i razvoja automobilskog sektora prenose na ostatak domaće privrede. Zdravković je objasnio da se takvi efekti mogu posmatrati kroz više kanala, odnosno kroz mogućnost da domaće kompanije, zahvaljujući saradnji sa velikim proizvođačima, unaprede svoje poslovanje, povećaju produktivnost i usvoje nove tehnologije. Međutim, posebno je važno utvrditi da li se takva poboljšanja zadržavaju samo unutar kompanija koje neposredno učestvuju u proizvodnim lancima ili se šire i na njihove dobavljače i druge privredne subjekte. Pročitajte još: U istraživanju je obuhvaćeno 29 kompanija i 50 sektora, uz analizu višegodišnjeg perioda i velikog broja poslovnih pokazatelja. Istraživači su, kako je naveo, pratili poslovanje kompanija i njihove veze sa dobavljačima, koristeći podatke iz input-output tabela i zvanične statistike.
Kastratović je kao jedan od najvećih problema istakao nedovoljnu informisanost privrednika, naročito malih i srednjih preduzeća, o promenama trgovinske politike, i predložio jedinstveni sistem za razmenu informacija o uslovima na stranim tržištima.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o preporukama, Kastratović je istakao da je jedan od najvećih problema nedovoljna informisanost privrednika o promenama trgovinske politike i regulatornih uslova u zemljama u koje izvoze. To je naročito izraženo kod malih i srednjih preduzeća, koja često nemaju dovoljno kapaciteta da samostalno prate sve promene. Kao jedno od mogućih rešenja predloženo je uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje i razmenu informacija o uslovima poslovanja na stranim tržištima. Takav mehanizam omogućio bi pravovremeno obaveštavanje kompanija o novim carinskim, tehničkim i drugim ograničenjima, kako bi mogle na vreme da prilagode proizvodnju i izvoznu strategiju.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
