Све вести
Фото из чланка: ПравдаМилиони из Црне Горе завршавали у Алта банци: Откривани детаљи 58 трансакција
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Народна банка Србије 30. октобра одузела је дозволу за рад Алта банци, а три дана касније ухапшен је власник те кредитне институције Давор Мацура.
Цео упоредни текст87 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 6 реченица, само Pravda
Од пада режима у Србији Алта банка није повукла депозит из једне црногорске банке у којој га има.
Истовремено, од 26. октобра, односно дан након парламентарних избора у суседној држави, до 31. октобра забележена је само једна трансакција већа од 50.000 евра из Алта банке Београд ка једној од црногорских банака.
Закључно са 31. октобром из Црне Горе је, преко девет банака, извршено 58 трансакција већих од 50.000 евра на рачуне у Алта банци.
„У десетомесечном периоду (од 1. јануара до 31. октобра 2026. године) реализовано је укупно 58 појединачних трансакција у износима већим од 50.000 евра.
Ове трансакције су реализоване из 9 од 11 црногорских банака“, казали су.
То су „Вијестима“ одговорили из Централне банке Црне Горе, напомињући да су детаљнији подаци о појединачним трансакцијама клијената кредитних институција заштићени законским одредбама о банкарској тајни и да нису у могућности да јавно саопштавају или потврђују детаље таквих трансакција, укључујући њихове износе и податке о учесницима.
Народна банка Србије 30. октобра одузела је дозволу за рад Алта банци, а три дана касније ухапшен је власник те кредитне институције Давор Мацура.
Још 81 реченица које преноси само по један медиј
Претходно, Мацура је 14. октобра враћен са подгоричког аеродрома и забрањено му је да улази у Црну Гору из разлога националне безбедности.
„Вијести“ су 21. октобра објавиле да су дугогодишње истраге пословних активности тог власника „Алта Паy Групе“, председника Управног одбора Алта банке и мреже с њим повезаних компанија, показале јасне обрасце који указују на сумњиве финансијске токове, политичку и криминалну повезаност и прикривене облике економског утицаја.
Дан касније обелодањено је да је, истог дана када су црногорске безбедносне службе ускратиле гостопримство Мацури, републикански конгресмен Џо Вилсон упутио државном секретару Марку Рубију захтев да Сједињене Америчке Државе уведу санкције њему и још тројици бизнисмена из Србије, блиских доскорашњој власти.
На листи предлога за санкционисање осим Мацуре су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим и Жељко Митровић са телевизије Пинк.
Алта пеј на 157 локација
Мацурина компанија „Алта Паy Гроуп“ у Црној Гори има 157 платних места, показују подаци са њиховог сајта.
То предузеће регистровано је крајем октобра 2019. године, али му је одобрење за пружање платних услуга издато у јануару 2024. године.
Савет Централне банке Црне Горе је тек 1. новембра, у недељу, донео одлуку о одузимању одобрења за пружање платних услуга тој платној институцији.
Саопштење да су то учинили објавили су у касним вечерњим сатима на Фејсбук страници.
Неколико сати пре тога „Вијести“ су ЦБЦГ-у послале питања о пословању и контроли Алта Паy групе и Мацурине банке.
Одговори су стигли јуче.
„Платна институција ‘Алта Паy Гроуп’ д. о. о.
Подгорица је обављала плаћања и преносе новца искључиво унутар Црне Горе.
Преко ње се новац није слао у иностранство нити примао из иностранства, па по том основу није било ни прилива ни одлива новца, ни из иностранства ни ка иностранству“, казали су, одговарајући на питање имају ли податак колико је трансакција обављено преко Алта Паy групе у Црној Гори, тј. колико је новца на овај начин ушло, а колико изашло из Црне Горе.
Упитани да ли су вршили надзор над том компанијом од почетка пословања у Црној Гори, од 2019. године, и уколико јесу, шта је утврђено, појаснили су шта је претходило издавању дозволе.
„Привредно друштво ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО основано је 28. октобра 2019. године и регистровано у Централном регистру привредних субјеката (ЦРПС) за делатност Консултантске делатности у вези са пословањем и осталим управљањем.
Регистрација друштва није подразумевала стицање статуса платне институције, нити право на пружање платних услуга, или било којих других услуга за које је неопходно претходно одобрење ЦБЦГ.
Захтев за издавање одобрења за стицање статуса платне институције поднет је 21. августа 2023. године, након чега је ЦБЦГ спровела свеобухватан поступак провере испуњености законских услова.
Провере су обухватиле: капитал, пословни модел, организациону и техничку оспособљеност, управљање ризицима, укључујући и ризик прања новца и финансирања тероризма, заштиту средстава корисника, као и углед и подобност оснивача и одговорних лица.
Провере су спроведене кроз сарадњу са надлежним домаћим и институцијама других држава од којих ЦБЦГ није добила податке који би указивали на повезаност оснивача, одговорних лица или друштва са активностима прања новца и финансирања тероризма, на основу чега, по оцени стручних служби ЦБЦГ-а, у моменту одлучивања није било сметњи за издавање одобрења.
Процес провере достављене документације и подобности оснивача које су спровеле стручне службе ЦБЦГ завршен је 27. новембра 2023. године.
На основу налаза наведеног процеса, Савет ЦБЦГ је 23. јануара 2024. године донео решење о издавању одобрења за пружање платних услуга“, пише у одговорима.
Казнили их са 10 одсто укупног прихода
Тврде и да је ЦБЦГ у периоду важења одобрења за пружање платних услуга вршила редовне посредне контроле у делу захтеваног нивоа регулаторног капитала, а извршила је и три непосредне контроле пословања „Алта Паy Гроуп“ ДОО Подгорица.
„ЦБЦГ је непосредним контролама проверавала различите области пословања платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица, укључујући начин извршавања плаћања, рад информационог система и примену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма.
Због утврђених неправилности, ЦБЦГ је наложила њихово отклањање, у складу са Законом о платном промету и Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма.
Током 2026. године ЦБЦГ је завршила контролу примене прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма у овој платној институцији.
На основу утврђених неправилности, наложила је мере предвиђене законом за њихово отклањање и изрекла максималну новчану казну коју закон предвиђа – 10 одсто укупног годишњег прихода платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица“, пише у одговорима.
Одговарајући шта ће бити са 157 платних места, из ЦБЦГ казали су да то нису представништва компаније.
„Пре свега, важно је прецизирати да ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица није имала 157 представништава у Црној Гори, већ је платне услуге својим корисницима пружала посредством мреже платних агената и њихових продајних објеката широм Црне Горе.
Одузимање одобрења ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица не значи затварање 157 продавница, киоска и других објеката у којима су грађани користили његове платне услуге.
Ти објекти настављају своју редовну делатност, али више не могу примати уплате и обављати преносе новца као агенти, у име ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица.
На истим локацијама платне услуге се могу реализовати преко другог овлашћеног пружаоца, ако су за то испуњени прописани услови.
Грађани рачуне и даље могу плаћати преко банака и других овлашћених пружалаца платних услуга.“
Новац нису склањали у Црну Гору
У периоду од 26. до 31. октобра 2026. године забележена је једна долазна трансакција већа од 50.000 евра, од стране клијента АЛТА банка а. д.
Београд у Србији ка једној од црногорских банака.
Уплату је извршило правно лице из Немачке по основу уговорених услуга, одговорили су из ЦБЦГ.
„Желимо да нагласимо да према подацима Централне банке Црне Горе, у данима непосредно након парламентарних избора у Србији, осим горе наведене трансакције није забележен ниједан значајнији прилив новчаних средстава АЛТА банка а. д.
Београд у банкарски систем Црне Горе“, пише у одговорима.
Нагласили су да у периоду од 26. до 31. октобра 2026. године АЛТА банка а. д.
Београд није повлачила депозите из црногорског банкарског система.
„На дан отварања стечајног поступка АЛТА банка а. д.
Београд, иста је имала депозит само у једној црногорској банци.“
Одговарајући на питање да ли су забележене значајније трансакције ка Алта банци из Црне Горе од 1. јануара 2026. године до 26. октобра 2026. године, казали су да их је било 58 већих од 50.000 евра.
„У десетомесечном периоду (од 1. јануара до 31. октобра 2026. године) реализовано је укупно 58 појединачних трансакција у износима већим од 50.000 евра.
Ове трансакције су реализоване из 9 од 11 црногорских банака“, казали су.
Мацуру проверавали тек након враћања са аеродрома
Тек дан након што су тајна и јавна полиција због сметњи по националну безбедност зауставиле Мацуру на подгоричком аеродрому и испратиле га из Црне Горе, ЦБЦГ је покренула поступак ради сагледавања релевантних околности и њиховог могућег утицаја на стабилно и сигурно управљање том платном институцијом.
„Дана 14. октобра 2026. године забрањен је улазак у Црну Гору тада квалификованом имаоцу платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица.
ЦБЦГ је, поступајући у оквиру својих законом утврђених надлежности, 15. октобра 2026. године по службеној дужности покренула поступак ради сагледавања релевантних околности и њиховог могућег утицаја на стабилно и сигурно управљање овом платном институцијом, о чему је јавност упозната.
У спроведеном поступку ЦБЦГ је прибавила и размотрила све релевантне информације и податке ради провере да ли ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица и даље испуњава законом прописане услове за пружање платних услуга.
На основу целокупне документације и утврђених чињеница, ЦБЦГ је утврдила да више нису испуњени услови у погледу подобности квалификованог имаоца учешћа, односно услови за пружање платних услуга.
Савет ЦБЦГ је зато 1. новембра 2026. године донео решење о одузимању одобрења за пружање платних услуга овој институцији“, казали су из ЦБЦГ јуче, одговарајући на питања послата 1. новембра.
Извор: Вјести, Нова С
Није јасно где је тачно овај новац и како је тужилаштво дошло до овог износа.
И Степановић се пита - где су те паре.
"Тих 380 милиона евра, то је шлепер новца.
То је морало да буде уходани канал да пређе границу, ако је изашло из земље.
Том новцу мора да се уђе у траг, неко зна где је то и то мора да се врати у ову земљу.
Алта банка никад и није била класична банка.
НБС мора да одговори под којим критеријумима је уопште издала дозволу за рад.
Да би добила дозволу, чак и менаџери морају да прођу контролу, да се види ко су, шта су, да ли имају искуства", објашњава уредница Нове економије.
Како каже, сувише кеша је та банка држала да би се, наводи, сматрала класичном банком.
Објашњава и шта значи кад банка већу суму новца држи у трезору.
"Ова банка је озбиљан новац давала сумњивим лицима, на сумњив начин, знајући да неће да се врати.
Ако је оволике суме новца држала у трезору, шта то значи - ви са једне стране покупите новац од депонената, грађана и компанија, и дате им мању камату.
Тај новац банка мора дати другима по вишој камати, зарадити разлику и покрити трошкове.
Ако узмете новац и треба да му дате камату, а држите га у кешу и никоме не пласирате - ја могу да посумњам да нисте ни планирали тај новац да враћате", истиче она.
НБС је морала да одговори, указује Степановић, да ли је контролисала ову банку или "није ни смела да завири".
Указује да и је фонд Виста Рица имао рачуне у Алта банци.
"У фонду прикупе новац, ту се избегне порез, онда се новац стави у Алта банку, тај кеш стоји тамо док се једног тренутка не изнесе из земље, нестане, па ови траже још да им се део надокнади из стечајне масе", наводи она каква би функција Виста Рица фонда могла да буде у овом случају.
Истраге истраживачких медија, попут недељника Радар, откриле су да су међу главним клијентима и уплатницима у овај фонд блиски сродници највиших државних функционера.
Као регистровани клијенти који су уплаћивали милионске износе наводе се Андреј Вучић, Предраг Мали, Игор Брнабић, као и контроверзни бизнисмени, али и власници фирми попут Милленниум Теам-а.
Већински власник фонда је Татјана Вукић, чланица Председништва СНС-а, док је мањински сувласник познати адвокат Војислав Недић, отац Новака Недића, бившег секретара Владе.
Опозициони политичари и независни аналитичари јавно су оптужили државни врх да користи фонд као званичну перионицу новца извученог кроз коруптивне државне послове.
Каже и да не мисли да су грађани много узнемирени због овог случаја.
"Ова банка учествује нешто испод четири одсто у укупном банкарском сектору.
Не мислим да су људи узнемирени, осим оних који су тамо држали новац, али до 50.000 евра ће бити враћено.
Не морају ни они да брину.
Улагачи већ знају зашто су улагали у Алта банку, тако да нека чекају стечај, па нек се наплате из стечајне масе", казала је наша саговорница, додајући да ће пензионери сада морати да отворе рачуне у другим банкама.
