ЕкономијаНајранији текст Pravda, 4. нов, 13:30 · последњи 4. нов, 14:06

Милиони из Црне Горе завршавали у Алта банци: Откривани детаљи 58 трансакција

Шта наводе медији

НБС је дозволу одузела 30. октобра, а Мацура је ухапшен три дана касније.
Ово наводи један извор
- Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије 30. октобра одузела је дозволу за рад Алта банци, а три дана касније ухапшен је власник те кредитне институције Давор Мацура.
Економски аналитичар Маја Степановић оцењује да Алта банка никад није била класична банка и да је држала сувише кеша у трезору, те да НБС мора да одговори под којим критеријумима је издала дозволу.
Ово наводи један извор
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)"Тих 380 милиона евра, то је шлепер новца. То је морало да буде уходани канал да пређе границу, ако је изашло из земље. Том новцу мора да се уђе у траг, неко зна где је то и то мора да се врати у ову земљу. Алта банка никад и није била класична банка. НБС мора да одговори под којим критеријумима је уопште издала дозволу за рад. Да би добила дозволу, чак и менаџери морају да прођу контролу, да се види ко су, шта су, да ли имају искуства", објашњава уредница Нове економије. Како каже, сувише кеша је та банка држала да би се, наводи, сматрала класичном банком. Објашњава и шта значи кад банка већу суму новца држи у трезору.
Већински власник фонда Виста Рица је Татјана Вукић, чланица Председништва СНС-а, а мањински сувласник адвокат Војислав Недић.
Ово наводи један извор
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Већински власник фонда је Татјана Вукић, чланица Председништва СНС-а, док је мањински сувласник познати адвокат Војислав Недић, отац Новака Недића, бившег секретара Владе.
ЦБЦГ је саопштила да је у периоду од 26. до 31. октобра 2026. забележена само једна долазна трансакција већа од 50.000 евра од клијента Алта банке ка једној црногорској банци, коју је извршило правно лице из Немачке.
Ово наводи један извор
- Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Од пада режима у Србији Алта банка није повукла депозит из једне црногорске банке у којој га има. Истовремено, од 26. октобра, односно дан након парламентарних избора у суседној држави, до 31. октобра забележена је само једна трансакција већа од 50.000 евра из Алта банке Београд ка једној од црногорских банака. Закључно са 31. октобром из Црне Горе је, преко девет банака, извршено 58 трансакција већих од 50.000 евра на рачуне у Алта банци. „У десетомесечном периоду (од 1. јануара до 31. октобра 2026. године) реализовано је укупно 58 појединачних трансакција у износима већим од 50.000 евра. Ове трансакције су реализоване из 9 од 11 црногорских банака“, казали су. То су „Вијестима“ одговорили из Централне банке Црне Горе, напомињући да су детаљнији подаци о појединачним трансакцијама клијената кредитних институција заштићени законским одредбама о банкарској тајни и да нису у могућности да јавно саопштавају или потврђују детаље таквих трансакција, укључујући њихове износе и податке о учесницима. Народна банка Србије 30. октобра одузела је дозволу за рад Алта банци, а три дана касније ухапшен је власник те кредитне институције Давор Мацура. Претходно, Мацура је 14. октобра враћен са подгоричког аеродрома и забрањено му је да улази у Црну Гору из разлога националне безбедности. „Вијести“ су 21. октобра објавиле да су дугогодишње истраге пословних активности тог власника „Алта Паy Групе“, председника Управног одбора Алта банке и мреже с њим повезаних компанија, показале јасне обрасце који указују на сумњиве финансијске токове, политичку и криминалну повезаност и прикривене облике економског утицаја. Дан касније обелодањено је да је, истог дана када су црногорске безбедносне службе ускратиле гостопримство Мацури, републикански конгресмен Џо Вилсон упутио државном секретару Марку Рубију захтев да Сједињене Америчке Државе уведу санкције њему и још тројици бизнисмена из Србије, блиских доскорашњој власти. На листи предлога за санкционисање осим Мацуре су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим и Жељко Митровић са телевизије Пинк. Алта пеј на 157 локација Мацурина компанија „Алта Паy Гроуп“ у Црној Гори има 157 платних места, показују подаци са њиховог сајта. То предузеће регистровано је крајем октобра 2019. године, али му је одобрење за пружање платних услуга издато у јануару 2024. године. Савет Централне банке Црне Горе је тек 1. новембра, у недељу, донео одлуку о одузимању одобрења за пружање платних услуга тој платној институцији. Саопштење да су то учинили објавили су у касним вечерњим сатима на Фејсбук страници. Неколико сати пре тога „Вијести“ су ЦБЦГ-у послале питања о пословању и контроли Алта Паy групе и Мацурине банке. Одговори су стигли јуче. „Платна институција ‘Алта Паy Гроуп’ д. о. о. Подгорица је обављала плаћања и преносе новца искључиво унутар Црне Горе. Преко ње се новац није слао у иностранство нити примао из иностранства, па по том основу није било ни прилива ни одлива новца, ни из иностранства ни ка иностранству“, казали су, одговарајући на питање имају ли податак колико је трансакција обављено преко Алта Паy групе у Црној Гори, тј. колико је новца на овај начин ушло, а колико изашло из Црне Горе. Упитани да ли су вршили надзор над том компанијом од почетка пословања у Црној Гори, од 2019. године, и уколико јесу, шта је утврђено, појаснили су шта је претходило издавању дозволе. „Привредно друштво ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО основано је 28. октобра 2019. године и регистровано у Централном регистру привредних субјеката (ЦРПС) за делатност Консултантске делатности у вези са пословањем и осталим управљањем. Регистрација друштва није подразумевала стицање статуса платне институције, нити право на пружање платних услуга, или било којих других услуга за које је неопходно претходно одобрење ЦБЦГ. Захтев за издавање одобрења за стицање статуса платне институције поднет је 21. августа 2023. године, након чега је ЦБЦГ спровела свеобухватан поступак провере испуњености законских услова. Провере су обухватиле: капитал, пословни модел, организациону и техничку оспособљеност, управљање ризицима, укључујући и ризик прања новца и финансирања тероризма, заштиту средстава корисника, као и углед и подобност оснивача и одговорних лица. Провере су спроведене кроз сарадњу са надлежним домаћим и институцијама других држава од којих ЦБЦГ није добила податке који би указивали на повезаност оснивача, одговорних лица или друштва са активностима прања новца и финансирања тероризма, на основу чега, по оцени стручних служби ЦБЦГ-а, у моменту одлучивања није било сметњи за издавање одобрења. Процес провере достављене документације и подобности оснивача које су спровеле стручне службе ЦБЦГ завршен је 27. новембра 2023. године. На основу налаза наведеног процеса, Савет ЦБЦГ је 23. јануара 2024. године донео решење о издавању одобрења за пружање платних услуга“, пише у одговорима. Казнили их са 10 одсто укупног прихода Тврде и да је ЦБЦГ у периоду важења одобрења за пружање платних услуга вршила редовне посредне контроле у делу захтеваног нивоа регулаторног капитала, а извршила је и три непосредне контроле пословања „Алта Паy Гроуп“ ДОО Подгорица. „ЦБЦГ је непосредним контролама проверавала различите области пословања платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица, укључујући начин извршавања плаћања, рад информационог система и примену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Због утврђених неправилности, ЦБЦГ је наложила њихово отклањање, у складу са Законом о платном промету и Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Током 2026. године ЦБЦГ је завршила контролу примене прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма у овој платној институцији. На основу утврђених неправилности, наложила је мере предвиђене законом за њихово отклањање и изрекла максималну новчану казну коју закон предвиђа – 10 одсто укупног годишњег прихода платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица“, пише у одговорима. Одговарајући шта ће бити са 157 платних места, из ЦБЦГ казали су да то нису представништва компаније. „Пре свега, важно је прецизирати да ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица није имала 157 представништава у Црној Гори, већ је платне услуге својим корисницима пружала посредством мреже платних агената и њихових продајних објеката широм Црне Горе. Одузимање одобрења ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица не значи затварање 157 продавница, киоска и других објеката у којима су грађани користили његове платне услуге. Ти објекти настављају своју редовну делатност, али више не могу примати уплате и обављати преносе новца као агенти, у име ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица. На истим локацијама платне услуге се могу реализовати преко другог овлашћеног пружаоца, ако су за то испуњени прописани услови. Грађани рачуне и даље могу плаћати преко банака и других овлашћених пружалаца платних услуга.“ Новац нису склањали у Црну Гору У периоду од 26. до 31. октобра 2026. године забележена је једна долазна трансакција већа од 50.000 евра, од стране клијента АЛТА банка а. д. Београд у Србији ка једној од црногорских банака. Уплату је извршило правно лице из Немачке по основу уговорених услуга, одговорили су из ЦБЦГ.
ЦБЦГ је саопштила да Алта банка у периоду од 26. до 31. октобра 2026. није повлачила депозите из црногорског банкарског система и да је на дан отварања стечајног поступка имала депосит у само једној црногорској банци.
Ово наводи један извор
- Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Нагласили су да у периоду од 26. до 31. октобра 2026. године АЛТА банка а. д. Београд није повлачила депозите из црногорског банкарског система. „На дан отварања стечајног поступка АЛТА банка а. д. Београд, иста је имала депозит само у једној црногорској банци.“
Савет ЦБЦГ је 1. новембра 2026. одузео одобрење за пружање платних услуга компанији Алта Паy Гроуп ДОО Подгорица, након што је 14. октобра Мацури забрањен улазак у Црну Гору, а ЦБЦГ је 15. октобра покренула поступак провере; раније је због неправилности изречена казна од 10 одсто годишњег прихода.
Ово наводи један извор
- Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Савет Централне банке Црне Горе је тек 1. новембра, у недељу, донео одлуку о одузимању одобрења за пружање платних услуга тој платној институцији. Саопштење да су то учинили објавили су у касним вечерњим сатима на Фејсбук страници. Неколико сати пре тога „Вијести“ су ЦБЦГ-у послале питања о пословању и контроли Алта Паy групе и Мацурине банке. Одговори су стигли јуче. „Платна институција ‘Алта Паy Гроуп’ д. о. о. Подгорица је обављала плаћања и преносе новца искључиво унутар Црне Горе. Преко ње се новац није слао у иностранство нити примао из иностранства, па по том основу није било ни прилива ни одлива новца, ни из иностранства ни ка иностранству“, казали су, одговарајући на питање имају ли податак колико је трансакција обављено преко Алта Паy групе у Црној Гори, тј. колико је новца на овај начин ушло, а колико изашло из Црне Горе. Упитани да ли су вршили надзор над том компанијом од почетка пословања у Црној Гори, од 2019. године, и уколико јесу, шта је утврђено, појаснили су шта је претходило издавању дозволе. „Привредно друштво ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО основано је 28. октобра 2019. године и регистровано у Централном регистру привредних субјеката (ЦРПС) за делатност Консултантске делатности у вези са пословањем и осталим управљањем. Регистрација друштва није подразумевала стицање статуса платне институције, нити право на пружање платних услуга, или било којих других услуга за које је неопходно претходно одобрење ЦБЦГ. Захтев за издавање одобрења за стицање статуса платне институције поднет је 21. августа 2023. године, након чега је ЦБЦГ спровела свеобухватан поступак провере испуњености законских услова. Провере су обухватиле: капитал, пословни модел, организациону и техничку оспособљеност, управљање ризицима, укључујући и ризик прања новца и финансирања тероризма, заштиту средстава корисника, као и углед и подобност оснивача и одговорних лица. Провере су спроведене кроз сарадњу са надлежним домаћим и институцијама других држава од којих ЦБЦГ није добила податке који би указивали на повезаност оснивача, одговорних лица или друштва са активностима прања новца и финансирања тероризма, на основу чега, по оцени стручних служби ЦБЦГ-а, у моменту одлучивања није било сметњи за издавање одобрења. Процес провере достављене документације и подобности оснивача које су спровеле стручне службе ЦБЦГ завршен је 27. новембра 2023. године. На основу налаза наведеног процеса, Савет ЦБЦГ је 23. јануара 2024. године донео решење о издавању одобрења за пружање платних услуга“, пише у одговорима. Казнили их са 10 одсто укупног прихода Тврде и да је ЦБЦГ у периоду важења одобрења за пружање платних услуга вршила редовне посредне контроле у делу захтеваног нивоа регулаторног капитала, а извршила је и три непосредне контроле пословања „Алта Паy Гроуп“ ДОО Подгорица. „ЦБЦГ је непосредним контролама проверавала различите области пословања платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица, укључујући начин извршавања плаћања, рад информационог система и примену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Због утврђених неправилности, ЦБЦГ је наложила њихово отклањање, у складу са Законом о платном промету и Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Током 2026. године ЦБЦГ је завршила контролу примене прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма у овој платној институцији. На основу утврђених неправилности, наложила је мере предвиђене законом за њихово отклањање и изрекла максималну новчану казну коју закон предвиђа – 10 одсто укупног годишњег прихода платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица“, пише у одговорима. Одговарајући шта ће бити са 157 платних места, из ЦБЦГ казали су да то нису представништва компаније. „Пре свега, важно је прецизирати да ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица није имала 157 представништава у Црној Гори, већ је платне услуге својим корисницима пружала посредством мреже платних агената и њихових продајних објеката широм Црне Горе. Одузимање одобрења ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица не значи затварање 157 продавница, киоска и других објеката у којима су грађани користили његове платне услуге. Ти објекти настављају своју редовну делатност, али више не могу примати уплате и обављати преносе новца као агенти, у име ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица. На истим локацијама платне услуге се могу реализовати преко другог овлашћеног пружаоца, ако су за то испуњени прописани услови. Грађани рачуне и даље могу плаћати преко банака и других овлашћених пружалаца платних услуга.“ Новац нису склањали у Црну Гору У периоду од 26. до 31. октобра 2026. године забележена је једна долазна трансакција већа од 50.000 евра, од стране клијента АЛТА банка а. д. Београд у Србији ка једној од црногорских банака. Уплату је извршило правно лице из Немачке по основу уговорених услуга, одговорили су из ЦБЦГ. „Желимо да нагласимо да према подацима Централне банке Црне Горе, у данима непосредно након парламентарних избора у Србији, осим горе наведене трансакције није забележен ниједан значајнији прилив новчаних средстава АЛТА банка а. д. Београд у банкарски систем Црне Горе“, пише у одговорима. Нагласили су да у периоду од 26. до 31. октобра 2026. године АЛТА банка а. д. Београд није повлачила депозите из црногорског банкарског система. „На дан отварања стечајног поступка АЛТА банка а. д. Београд, иста је имала депозит само у једној црногорској банци.“ Одговарајући на питање да ли су забележене значајније трансакције ка Алта банци из Црне Горе од 1. јануара 2026. године до 26. октобра 2026. године, казали су да их је било 58 већих од 50.000 евра. „У десетомесечном периоду (од 1. јануара до 31. октобра 2026. године) реализовано је укупно 58 појединачних трансакција у износима већим од 50.000 евра. Ове трансакције су реализоване из 9 од 11 црногорских банака“, казали су. Мацуру проверавали тек након враћања са аеродрома Тек дан након што су тајна и јавна полиција због сметњи по националну безбедност зауставиле Мацуру на подгоричком аеродрому и испратиле га из Црне Горе, ЦБЦГ је покренула поступак ради сагледавања релевантних околности и њиховог могућег утицаја на стабилно и сигурно управљање том платном институцијом. „Дана 14. октобра 2026. године забрањен је улазак у Црну Гору тада квалификованом имаоцу платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица. ЦБЦГ је, поступајући у оквиру својих законом утврђених надлежности, 15. октобра 2026. године по службеној дужности покренула поступак ради сагледавања релевантних околности и њиховог могућег утицаја на стабилно и сигурно управљање овом платном институцијом, о чему је јавност упозната. У спроведеном поступку ЦБЦГ је прибавила и размотрила све релевантне информације и податке ради провере да ли ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица и даље испуњава законом прописане услове за пружање платних услуга. На основу целокупне документације и утврђених чињеница, ЦБЦГ је утврдила да више нису испуњени услови у погледу подобности квалификованог имаоца учешћа, односно услови за пружање платних услуга. Савет ЦБЦГ је зато 1. новембра 2026. године донео решење о одузимању одобрења за пружање платних услуга овој институцији“, казали су из ЦБЦГ јуче, одговарајући на питања послата 1. новембра.
Навод, непотврђеноНародна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци, а Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да се власник банке Давор Мацура сумњичи да је из трезора изнео 45 милијарди динара, више од 380 милиона евра.
Овај навод преносе
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци, а Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да се власник ове банке Давор Мацура сумњичи да је из трезора Алте изнео 45 милијарди динара, што је више од 380 милиона евра.
Навод, непотврђеноТужилаштво наводи да је Мацура новац изнео из трезора Алте; није јасно где је новац и како је тужилаштво дошло до износа.
Овај навод преносе
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци, а Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да се власник ове банке Давор Мацура сумњичи да је из трезора Алте изнео 45 милијарди динара, што је више од 380 милиона евра. Није јасно где је тачно овај новац и како је тужилаштво дошло до овог износа. И Степановић се пита - где су те паре.
Навод, непотврђеноСтепановић каже да је банка озбиљан новац давала сумњивим лицима и сумња да новац држан у кешу није био планиран за враћање депонентима.
Овај навод преносе
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)"Ова банка је озбиљан новац давала сумњивим лицима, на сумњив начин, знајући да неће да се врати. Ако је оволике суме новца држала у трезору, шта то значи - ви са једне стране покупите новац од депонената, грађана и компанија, и дате им мању камату. Тај новац банка мора дати другима по вишој камати, зарадити разлику и покрити трошкове. Ако узмете новац и треба да му дате камату, а држите га у кешу и никоме не пласирате - ја могу да посумњам да нисте ни планирали тај новац да враћате", истиче она.
Навод, непотврђеноСтепановић указује да је фонд Виста Рица имао рачуне у Алта банци и описује могућу функцију фонда: прикупљање новца уз избегавање пореза и премештање кеша у Алта банку.
Овај навод преносе
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Указује да и је фонд Виста Рица имао рачуне у Алта банци. "У фонду прикупе новац, ту се избегне порез, онда се новац стави у Алта банку, тај кеш стоји тамо док се једног тренутка не изнесе из земље, нестане, па ови траже још да им се део надокнади из стечајне масе", наводи она каква би функција Виста Рица фонда могла да буде у овом случају.
Навод, непотврђеноИстраге истраживачких медија, попут недељника Радар, откриле су да су међу главним уплатницима у фонд Виста Рица блиски сродници највиших државних функционера.
Овај навод преносе
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Истраге истраживачких медија, попут недељника Радар, откриле су да су међу главним клијентима и уплатницима у овај фонд блиски сродници највиших државних функционера.
Навод, непотврђеноКао регистровани клијенти фонда који су уплаћивали милионске износе наводе се Андреј Вучић, Предраг Мали, Игор Брнабић, контроверзни бизнисмени и власници фирми попут Милленниум Теам-а.
Овај навод преносе
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Као регистровани клијенти који су уплаћивали милионске износе наводе се Андреј Вучић, Предраг Мали, Игор Брнабић, као и контроверзни бизнисмени, али и власници фирми попут Милленниум Теам-а.
Навод, непотврђеноОпозициони политичари и независни аналитичари јавно су оптужили државни врх да користи фонд као перионицу новца извученог кроз коруптивне државне послове.
Овај навод преносе
- N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Опозициони политичари и независни аналитичари јавно су оптужили државни врх да користи фонд као званичну перионицу новца извученог кроз коруптивне државне послове.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Шта наводе медији

НБС је дозволу одузела 30. октобра, а Мацура је ухапшен три дана касније.

Ово наводи један извор

Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије 30. октобра одузела је дозволу за рад Алта банци, а три дана касније ухапшен је власник те кредитне институције Давор Мацура.

Економски аналитичар Маја Степановић оцењује да Алта банка никад није била класична банка и да је држала сувише кеша у трезору, те да НБС мора да одговори под којим критеријумима је издала дозволу.

Ово наводи један извор

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)"Тих 380 милиона евра, то је шлепер новца. То је морало да буде уходани канал да пређе границу, ако је изашло из земље. Том новцу мора да се уђе у траг, неко зна где је то и то мора да се врати у ову земљу. Алта банка никад и није била класична банка. НБС мора да одговори под којим критеријумима је уопште издала дозволу за рад. Да би добила дозволу, чак и менаџери морају да прођу контролу, да се види ко су, шта су, да ли имају искуства", објашњава уредница Нове економије. Како каже, сувише кеша је та банка држала да би се, наводи, сматрала класичном банком. Објашњава и шта значи кад банка већу суму новца држи у трезору.

Већински власник фонда Виста Рица је Татјана Вукић, чланица Председништва СНС-а, а мањински сувласник адвокат Војислав Недић.

Ово наводи један извор

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Већински власник фонда је Татјана Вукић, чланица Председништва СНС-а, док је мањински сувласник познати адвокат Војислав Недић, отац Новака Недића, бившег секретара Владе.

ЦБЦГ је саопштила да је у периоду од 26. до 31. октобра 2026. забележена само једна долазна трансакција већа од 50.000 евра од клијента Алта банке ка једној црногорској банци, коју је извршило правно лице из Немачке.

Ово наводи један извор

Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Од пада режима у Србији Алта банка није повукла депозит из једне црногорске банке у којој га има. Истовремено, од 26. октобра, односно дан након парламентарних избора у суседној држави, до 31. октобра забележена је само једна трансакција већа од 50.000 евра из Алта банке Београд ка једној од црногорских банака. Закључно са 31. октобром из Црне Горе је, преко девет банака, извршено 58 трансакција већих од 50.000 евра на рачуне у Алта банци. „У десетомесечном периоду (од 1. јануара до 31. октобра 2026. године) реализовано је укупно 58 појединачних трансакција у износима већим од 50.000 евра. Ове трансакције су реализоване из 9 од 11 црногорских банака“, казали су. То су „Вијестима“ одговорили из Централне банке Црне Горе, напомињући да су детаљнији подаци о појединачним трансакцијама клијената кредитних институција заштићени законским одредбама о банкарској тајни и да нису у могућности да јавно саопштавају или потврђују детаље таквих трансакција, укључујући њихове износе и податке о учесницима. Народна банка Србије 30. октобра одузела је дозволу за рад Алта банци, а три дана касније ухапшен је власник те кредитне институције Давор Мацура. Претходно, Мацура је 14. октобра враћен са подгоричког аеродрома и забрањено му је да улази у Црну Гору из разлога националне безбедности. „Вијести“ су 21. октобра објавиле да су дугогодишње истраге пословних активности тог власника „Алта Паy Групе“, председника Управног одбора Алта банке и мреже с њим повезаних компанија, показале јасне обрасце који указују на сумњиве финансијске токове, политичку и криминалну повезаност и прикривене облике економског утицаја. Дан касније обелодањено је да је, истог дана када су црногорске безбедносне службе ускратиле гостопримство Мацури, републикански конгресмен Џо Вилсон упутио државном секретару Марку Рубију захтев да Сједињене Америчке Државе уведу санкције њему и још тројици бизнисмена из Србије, блиских доскорашњој власти. На листи предлога за санкционисање осим Мацуре су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим и Жељко Митровић са телевизије Пинк. Алта пеј на 157 локација Мацурина компанија „Алта Паy Гроуп“ у Црној Гори има 157 платних места, показују подаци са њиховог сајта. То предузеће регистровано је крајем октобра 2019. године, али му је одобрење за пружање платних услуга издато у јануару 2024. године. Савет Централне банке Црне Горе је тек 1. новембра, у недељу, донео одлуку о одузимању одобрења за пружање платних услуга тој платној институцији. Саопштење да су то учинили објавили су у касним вечерњим сатима на Фејсбук страници. Неколико сати пре тога „Вијести“ су ЦБЦГ-у послале питања о пословању и контроли Алта Паy групе и Мацурине банке. Одговори су стигли јуче. „Платна институција ‘Алта Паy Гроуп’ д. о. о. Подгорица је обављала плаћања и преносе новца искључиво унутар Црне Горе. Преко ње се новац није слао у иностранство нити примао из иностранства, па по том основу није било ни прилива ни одлива новца, ни из иностранства ни ка иностранству“, казали су, одговарајући на питање имају ли податак колико је трансакција обављено преко Алта Паy групе у Црној Гори, тј. колико је новца на овај начин ушло, а колико изашло из Црне Горе. Упитани да ли су вршили надзор над том компанијом од почетка пословања у Црној Гори, од 2019. године, и уколико јесу, шта је утврђено, појаснили су шта је претходило издавању дозволе. „Привредно друштво ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО основано је 28. октобра 2019. године и регистровано у Централном регистру привредних субјеката (ЦРПС) за делатност Консултантске делатности у вези са пословањем и осталим управљањем. Регистрација друштва није подразумевала стицање статуса платне институције, нити право на пружање платних услуга, или било којих других услуга за које је неопходно претходно одобрење ЦБЦГ. Захтев за издавање одобрења за стицање статуса платне институције поднет је 21. августа 2023. године, након чега је ЦБЦГ спровела свеобухватан поступак провере испуњености законских услова. Провере су обухватиле: капитал, пословни модел, организациону и техничку оспособљеност, управљање ризицима, укључујући и ризик прања новца и финансирања тероризма, заштиту средстава корисника, као и углед и подобност оснивача и одговорних лица. Провере су спроведене кроз сарадњу са надлежним домаћим и институцијама других држава од којих ЦБЦГ није добила податке који би указивали на повезаност оснивача, одговорних лица или друштва са активностима прања новца и финансирања тероризма, на основу чега, по оцени стручних служби ЦБЦГ-а, у моменту одлучивања није било сметњи за издавање одобрења. Процес провере достављене документације и подобности оснивача које су спровеле стручне службе ЦБЦГ завршен је 27. новембра 2023. године. На основу налаза наведеног процеса, Савет ЦБЦГ је 23. јануара 2024. године донео решење о издавању одобрења за пружање платних услуга“, пише у одговорима. Казнили их са 10 одсто укупног прихода Тврде и да је ЦБЦГ у периоду важења одобрења за пружање платних услуга вршила редовне посредне контроле у делу захтеваног нивоа регулаторног капитала, а извршила је и три непосредне контроле пословања „Алта Паy Гроуп“ ДОО Подгорица. „ЦБЦГ је непосредним контролама проверавала различите области пословања платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица, укључујући начин извршавања плаћања, рад информационог система и примену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Због утврђених неправилности, ЦБЦГ је наложила њихово отклањање, у складу са Законом о платном промету и Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Током 2026. године ЦБЦГ је завршила контролу примене прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма у овој платној институцији. На основу утврђених неправилности, наложила је мере предвиђене законом за њихово отклањање и изрекла максималну новчану казну коју закон предвиђа – 10 одсто укупног годишњег прихода платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица“, пише у одговорима. Одговарајући шта ће бити са 157 платних места, из ЦБЦГ казали су да то нису представништва компаније. „Пре свега, важно је прецизирати да ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица није имала 157 представништава у Црној Гори, већ је платне услуге својим корисницима пружала посредством мреже платних агената и њихових продајних објеката широм Црне Горе. Одузимање одобрења ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица не значи затварање 157 продавница, киоска и других објеката у којима су грађани користили његове платне услуге. Ти објекти настављају своју редовну делатност, али више не могу примати уплате и обављати преносе новца као агенти, у име ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица. На истим локацијама платне услуге се могу реализовати преко другог овлашћеног пружаоца, ако су за то испуњени прописани услови. Грађани рачуне и даље могу плаћати преко банака и других овлашћених пружалаца платних услуга.“ Новац нису склањали у Црну Гору У периоду од 26. до 31. октобра 2026. године забележена је једна долазна трансакција већа од 50.000 евра, од стране клијента АЛТА банка а. д. Београд у Србији ка једној од црногорских банака. Уплату је извршило правно лице из Немачке по основу уговорених услуга, одговорили су из ЦБЦГ.

ЦБЦГ је саопштила да Алта банка у периоду од 26. до 31. октобра 2026. није повлачила депозите из црногорског банкарског система и да је на дан отварања стечајног поступка имала депосит у само једној црногорској банци.

Ово наводи један извор

Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Нагласили су да у периоду од 26. до 31. октобра 2026. године АЛТА банка а. д. Београд није повлачила депозите из црногорског банкарског система. „На дан отварања стечајног поступка АЛТА банка а. д. Београд, иста је имала депозит само у једној црногорској банци.“

Савет ЦБЦГ је 1. новембра 2026. одузео одобрење за пружање платних услуга компанији Алта Паy Гроуп ДОО Подгорица, након што је 14. октобра Мацури забрањен улазак у Црну Гору, а ЦБЦГ је 15. октобра покренула поступак провере; раније је због неправилности изречена казна од 10 одсто годишњег прихода.

Ово наводи један извор

Pravda, 4. нов, 13:30 (отвара се у новом прозору)Савет Централне банке Црне Горе је тек 1. новембра, у недељу, донео одлуку о одузимању одобрења за пружање платних услуга тој платној институцији. Саопштење да су то учинили објавили су у касним вечерњим сатима на Фејсбук страници. Неколико сати пре тога „Вијести“ су ЦБЦГ-у послале питања о пословању и контроли Алта Паy групе и Мацурине банке. Одговори су стигли јуче. „Платна институција ‘Алта Паy Гроуп’ д. о. о. Подгорица је обављала плаћања и преносе новца искључиво унутар Црне Горе. Преко ње се новац није слао у иностранство нити примао из иностранства, па по том основу није било ни прилива ни одлива новца, ни из иностранства ни ка иностранству“, казали су, одговарајући на питање имају ли податак колико је трансакција обављено преко Алта Паy групе у Црној Гори, тј. колико је новца на овај начин ушло, а колико изашло из Црне Горе. Упитани да ли су вршили надзор над том компанијом од почетка пословања у Црној Гори, од 2019. године, и уколико јесу, шта је утврђено, појаснили су шта је претходило издавању дозволе. „Привредно друштво ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО основано је 28. октобра 2019. године и регистровано у Централном регистру привредних субјеката (ЦРПС) за делатност Консултантске делатности у вези са пословањем и осталим управљањем. Регистрација друштва није подразумевала стицање статуса платне институције, нити право на пружање платних услуга, или било којих других услуга за које је неопходно претходно одобрење ЦБЦГ. Захтев за издавање одобрења за стицање статуса платне институције поднет је 21. августа 2023. године, након чега је ЦБЦГ спровела свеобухватан поступак провере испуњености законских услова. Провере су обухватиле: капитал, пословни модел, организациону и техничку оспособљеност, управљање ризицима, укључујући и ризик прања новца и финансирања тероризма, заштиту средстава корисника, као и углед и подобност оснивача и одговорних лица. Провере су спроведене кроз сарадњу са надлежним домаћим и институцијама других држава од којих ЦБЦГ није добила податке који би указивали на повезаност оснивача, одговорних лица или друштва са активностима прања новца и финансирања тероризма, на основу чега, по оцени стручних служби ЦБЦГ-а, у моменту одлучивања није било сметњи за издавање одобрења. Процес провере достављене документације и подобности оснивача које су спровеле стручне службе ЦБЦГ завршен је 27. новембра 2023. године. На основу налаза наведеног процеса, Савет ЦБЦГ је 23. јануара 2024. године донео решење о издавању одобрења за пружање платних услуга“, пише у одговорима. Казнили их са 10 одсто укупног прихода Тврде и да је ЦБЦГ у периоду важења одобрења за пружање платних услуга вршила редовне посредне контроле у делу захтеваног нивоа регулаторног капитала, а извршила је и три непосредне контроле пословања „Алта Паy Гроуп“ ДОО Подгорица. „ЦБЦГ је непосредним контролама проверавала различите области пословања платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица, укључујући начин извршавања плаћања, рад информационог система и примену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Због утврђених неправилности, ЦБЦГ је наложила њихово отклањање, у складу са Законом о платном промету и Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Током 2026. године ЦБЦГ је завршила контролу примене прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма у овој платној институцији. На основу утврђених неправилности, наложила је мере предвиђене законом за њихово отклањање и изрекла максималну новчану казну коју закон предвиђа – 10 одсто укупног годишњег прихода платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица“, пише у одговорима. Одговарајући шта ће бити са 157 платних места, из ЦБЦГ казали су да то нису представништва компаније. „Пре свега, важно је прецизирати да ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица није имала 157 представништава у Црној Гори, већ је платне услуге својим корисницима пружала посредством мреже платних агената и њихових продајних објеката широм Црне Горе. Одузимање одобрења ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица не значи затварање 157 продавница, киоска и других објеката у којима су грађани користили његове платне услуге. Ти објекти настављају своју редовну делатност, али више не могу примати уплате и обављати преносе новца као агенти, у име ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица. На истим локацијама платне услуге се могу реализовати преко другог овлашћеног пружаоца, ако су за то испуњени прописани услови. Грађани рачуне и даље могу плаћати преко банака и других овлашћених пружалаца платних услуга.“ Новац нису склањали у Црну Гору У периоду од 26. до 31. октобра 2026. године забележена је једна долазна трансакција већа од 50.000 евра, од стране клијента АЛТА банка а. д. Београд у Србији ка једној од црногорских банака. Уплату је извршило правно лице из Немачке по основу уговорених услуга, одговорили су из ЦБЦГ. „Желимо да нагласимо да према подацима Централне банке Црне Горе, у данима непосредно након парламентарних избора у Србији, осим горе наведене трансакције није забележен ниједан значајнији прилив новчаних средстава АЛТА банка а. д. Београд у банкарски систем Црне Горе“, пише у одговорима. Нагласили су да у периоду од 26. до 31. октобра 2026. године АЛТА банка а. д. Београд није повлачила депозите из црногорског банкарског система. „На дан отварања стечајног поступка АЛТА банка а. д. Београд, иста је имала депозит само у једној црногорској банци.“ Одговарајући на питање да ли су забележене значајније трансакције ка Алта банци из Црне Горе од 1. јануара 2026. године до 26. октобра 2026. године, казали су да их је било 58 већих од 50.000 евра. „У десетомесечном периоду (од 1. јануара до 31. октобра 2026. године) реализовано је укупно 58 појединачних трансакција у износима већим од 50.000 евра. Ове трансакције су реализоване из 9 од 11 црногорских банака“, казали су. Мацуру проверавали тек након враћања са аеродрома Тек дан након што су тајна и јавна полиција због сметњи по националну безбедност зауставиле Мацуру на подгоричком аеродрому и испратиле га из Црне Горе, ЦБЦГ је покренула поступак ради сагледавања релевантних околности и њиховог могућег утицаја на стабилно и сигурно управљање том платном институцијом. „Дана 14. октобра 2026. године забрањен је улазак у Црну Гору тада квалификованом имаоцу платне институције ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица. ЦБЦГ је, поступајући у оквиру својих законом утврђених надлежности, 15. октобра 2026. године по службеној дужности покренула поступак ради сагледавања релевантних околности и њиховог могућег утицаја на стабилно и сигурно управљање овом платном институцијом, о чему је јавност упозната. У спроведеном поступку ЦБЦГ је прибавила и размотрила све релевантне информације и податке ради провере да ли ‘Алта Паy Гроуп’ ДОО Подгорица и даље испуњава законом прописане услове за пружање платних услуга. На основу целокупне документације и утврђених чињеница, ЦБЦГ је утврдила да више нису испуњени услови у погледу подобности квалификованог имаоца учешћа, односно услови за пружање платних услуга. Савет ЦБЦГ је зато 1. новембра 2026. године донео решење о одузимању одобрења за пружање платних услуга овој институцији“, казали су из ЦБЦГ јуче, одговарајући на питања послата 1. новембра.

Навод, непотврђеноНародна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци, а Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да се власник банке Давор Мацура сумњичи да је из трезора изнео 45 милијарди динара, више од 380 милиона евра.

Овај навод преносе

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци, а Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да се власник ове банке Давор Мацура сумњичи да је из трезора Алте изнео 45 милијарди динара, што је више од 380 милиона евра.

Навод, непотврђеноТужилаштво наводи да је Мацура новац изнео из трезора Алте; није јасно где је новац и како је тужилаштво дошло до износа.

Овај навод преносе

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци, а Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да се власник ове банке Давор Мацура сумњичи да је из трезора Алте изнео 45 милијарди динара, што је више од 380 милиона евра. Није јасно где је тачно овај новац и како је тужилаштво дошло до овог износа. И Степановић се пита - где су те паре.

Навод, непотврђеноСтепановић каже да је банка озбиљан новац давала сумњивим лицима и сумња да новац држан у кешу није био планиран за враћање депонентима.

Овај навод преносе

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)"Ова банка је озбиљан новац давала сумњивим лицима, на сумњив начин, знајући да неће да се врати. Ако је оволике суме новца држала у трезору, шта то значи - ви са једне стране покупите новац од депонената, грађана и компанија, и дате им мању камату. Тај новац банка мора дати другима по вишој камати, зарадити разлику и покрити трошкове. Ако узмете новац и треба да му дате камату, а држите га у кешу и никоме не пласирате - ја могу да посумњам да нисте ни планирали тај новац да враћате", истиче она.

Навод, непотврђеноСтепановић указује да је фонд Виста Рица имао рачуне у Алта банци и описује могућу функцију фонда: прикупљање новца уз избегавање пореза и премештање кеша у Алта банку.

Овај навод преносе

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Указује да и је фонд Виста Рица имао рачуне у Алта банци. "У фонду прикупе новац, ту се избегне порез, онда се новац стави у Алта банку, тај кеш стоји тамо док се једног тренутка не изнесе из земље, нестане, па ови траже још да им се део надокнади из стечајне масе", наводи она каква би функција Виста Рица фонда могла да буде у овом случају.

Навод, непотврђеноИстраге истраживачких медија, попут недељника Радар, откриле су да су међу главним уплатницима у фонд Виста Рица блиски сродници највиших државних функционера.

Овај навод преносе

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Истраге истраживачких медија, попут недељника Радар, откриле су да су међу главним клијентима и уплатницима у овај фонд блиски сродници највиших државних функционера.

Навод, непотврђеноКао регистровани клијенти фонда који су уплаћивали милионске износе наводе се Андреј Вучић, Предраг Мали, Игор Брнабић, контроверзни бизнисмени и власници фирми попут Милленниум Теам-а.

Овај навод преносе

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Као регистровани клијенти који су уплаћивали милионске износе наводе се Андреј Вучић, Предраг Мали, Игор Брнабић, као и контроверзни бизнисмени, али и власници фирми попут Милленниум Теам-а.

Навод, непотврђеноОпозициони политичари и независни аналитичари јавно су оптужили државни врх да користи фонд као перионицу новца извученог кроз коруптивне државне послове.

Овај навод преносе

N1, 4. нов, 14:06 (отвара се у новом прозору)Опозициони политичари и независни аналитичари јавно су оптужили државни врх да користи фонд као званичну перионицу новца извученог кроз коруптивне државне послове.