Sve vesti
Foto iz članka: PravdaMilioni iz Crne Gore završavali u Alta banci: Otkrivani detalji 58 transakcija
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Narodna banka Srbije 30. oktobra oduzela je dozvolu za rad Alta banci, a tri dana kasnije uhapšen je vlasnik te kreditne institucije Davor Macura.
Ceo uporedni tekst87 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 6 rečenica, samo Pravda
Od pada režima u Srbiji Alta banka nije povukla depozit iz jedne crnogorske banke u kojoj ga ima.
Istovremeno, od 26. oktobra, odnosno dan nakon parlamentarnih izbora u susednoj državi, do 31. oktobra zabeležena je samo jedna transakcija veća od 50.000 evra iz Alta banke Beograd ka jednoj od crnogorskih banaka.
Zaključno sa 31. oktobrom iz Crne Gore je, preko devet banaka, izvršeno 58 transakcija većih od 50.000 evra na račune u Alta banci.
„U desetomesečnom periodu (od 1. januara do 31. oktobra 2026. godine) realizovano je ukupno 58 pojedinačnih transakcija u iznosima većim od 50.000 evra.
Ove transakcije su realizovane iz 9 od 11 crnogorskih banaka“, kazali su.
To su „Vijestima“ odgovorili iz Centralne banke Crne Gore, napominjući da su detaljniji podaci o pojedinačnim transakcijama klijenata kreditnih institucija zaštićeni zakonskim odredbama o bankarskoj tajni i da nisu u mogućnosti da javno saopštavaju ili potvrđuju detalje takvih transakcija, uključujući njihove iznose i podatke o učesnicima.
Narodna banka Srbije 30. oktobra oduzela je dozvolu za rad Alta banci, a tri dana kasnije uhapšen je vlasnik te kreditne institucije Davor Macura.
Još 81 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Prethodno, Macura je 14. oktobra vraćen sa podgoričkog aerodroma i zabranjeno mu je da ulazi u Crnu Goru iz razloga nacionalne bezbednosti.
„Vijesti“ su 21. oktobra objavile da su dugogodišnje istrage poslovnih aktivnosti tog vlasnika „Alta Pay Grupe“, predsednika Upravnog odbora Alta banke i mreže s njim povezanih kompanija, pokazale jasne obrasce koji ukazuju na sumnjive finansijske tokove, političku i kriminalnu povezanost i prikrivene oblike ekonomskog uticaja.
Dan kasnije obelodanjeno je da je, istog dana kada su crnogorske bezbednosne službe uskratile gostoprimstvo Macuri, republikanski kongresmen Džo Vilson uputio državnom sekretaru Marku Rubiju zahtev da Sjedinjene Američke Države uvedu sankcije njemu i još trojici biznismena iz Srbije, bliskih doskorašnjoj vlasti.
Na listi predloga za sankcionisanje osim Macure su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum tim i Željko Mitrović sa televizije Pink.
Alta pej na 157 lokacija
Macurina kompanija „Alta Pay Group“ u Crnoj Gori ima 157 platnih mesta, pokazuju podaci sa njihovog sajta.
To preduzeće registrovano je krajem oktobra 2019. godine, ali mu je odobrenje za pružanje platnih usluga izdato u januaru 2024. godine.
Savet Centralne banke Crne Gore je tek 1. novembra, u nedelju, doneo odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga toj platnoj instituciji.
Saopštenje da su to učinili objavili su u kasnim večernjim satima na Fejsbuk stranici.
Nekoliko sati pre toga „Vijesti“ su CBCG-u poslale pitanja o poslovanju i kontroli Alta Pay grupe i Macurine banke.
Odgovori su stigli juče.
„Platna institucija ‘Alta Pay Group’ d. o. o.
Podgorica je obavljala plaćanja i prenose novca isključivo unutar Crne Gore.
Preko nje se novac nije slao u inostranstvo niti primao iz inostranstva, pa po tom osnovu nije bilo ni priliva ni odliva novca, ni iz inostranstva ni ka inostranstvu“, kazali su, odgovarajući na pitanje imaju li podatak koliko je transakcija obavljeno preko Alta Pay grupe u Crnoj Gori, tj. koliko je novca na ovaj način ušlo, a koliko izašlo iz Crne Gore.
Upitani da li su vršili nadzor nad tom kompanijom od početka poslovanja u Crnoj Gori, od 2019. godine, i ukoliko jesu, šta je utvrđeno, pojasnili su šta je prethodilo izdavanju dozvole.
„Privredno društvo ‘Alta Pay Group’ DOO osnovano je 28. oktobra 2019. godine i registrovano u Centralnom registru privrednih subjekata (CRPS) za delatnost Konsultantske delatnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem.
Registracija društva nije podrazumevala sticanje statusa platne institucije, niti pravo na pružanje platnih usluga, ili bilo kojih drugih usluga za koje je neophodno prethodno odobrenje CBCG.
Zahtev za izdavanje odobrenja za sticanje statusa platne institucije podnet je 21. avgusta 2023. godine, nakon čega je CBCG sprovela sveobuhvatan postupak provere ispunjenosti zakonskih uslova.
Provere su obuhvatile: kapital, poslovni model, organizacionu i tehničku osposobljenost, upravljanje rizicima, uključujući i rizik pranja novca i finansiranja terorizma, zaštitu sredstava korisnika, kao i ugled i podobnost osnivača i odgovornih lica.
Provere su sprovedene kroz saradnju sa nadležnim domaćim i institucijama drugih država od kojih CBCG nije dobila podatke koji bi ukazivali na povezanost osnivača, odgovornih lica ili društva sa aktivnostima pranja novca i finansiranja terorizma, na osnovu čega, po oceni stručnih službi CBCG-a, u momentu odlučivanja nije bilo smetnji za izdavanje odobrenja.
Proces provere dostavljene dokumentacije i podobnosti osnivača koje su sprovele stručne službe CBCG završen je 27. novembra 2023. godine.
Na osnovu nalaza navedenog procesa, Savet CBCG je 23. januara 2024. godine doneo rešenje o izdavanju odobrenja za pružanje platnih usluga“, piše u odgovorima.
Kaznili ih sa 10 odsto ukupnog prihoda
Tvrde i da je CBCG u periodu važenja odobrenja za pružanje platnih usluga vršila redovne posredne kontrole u delu zahtevanog nivoa regulatornog kapitala, a izvršila je i tri neposredne kontrole poslovanja „Alta Pay Group“ DOO Podgorica.
„CBCG je neposrednim kontrolama proveravala različite oblasti poslovanja platne institucije ‘Alta Pay Group’ DOO Podgorica, uključujući način izvršavanja plaćanja, rad informacionog sistema i primenu mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Zbog utvrđenih nepravilnosti, CBCG je naložila njihovo otklanjanje, u skladu sa Zakonom o platnom prometu i Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Tokom 2026. godine CBCG je završila kontrolu primene propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u ovoj platnoj instituciji.
Na osnovu utvrđenih nepravilnosti, naložila je mere predviđene zakonom za njihovo otklanjanje i izrekla maksimalnu novčanu kaznu koju zakon predviđa – 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda platne institucije ‘Alta Pay Group’ DOO Podgorica“, piše u odgovorima.
Odgovarajući šta će biti sa 157 platnih mesta, iz CBCG kazali su da to nisu predstavništva kompanije.
„Pre svega, važno je precizirati da ‘Alta Pay Group’ DOO Podgorica nije imala 157 predstavništava u Crnoj Gori, već je platne usluge svojim korisnicima pružala posredstvom mreže platnih agenata i njihovih prodajnih objekata širom Crne Gore.
Oduzimanje odobrenja ‘Alta Pay Group’ DOO Podgorica ne znači zatvaranje 157 prodavnica, kioska i drugih objekata u kojima su građani koristili njegove platne usluge.
Ti objekti nastavljaju svoju redovnu delatnost, ali više ne mogu primati uplate i obavljati prenose novca kao agenti, u ime ‘Alta Pay Group’ DOO Podgorica.
Na istim lokacijama platne usluge se mogu realizovati preko drugog ovlašćenog pružaoca, ako su za to ispunjeni propisani uslovi.
Građani račune i dalje mogu plaćati preko banaka i drugih ovlašćenih pružalaca platnih usluga.“
Novac nisu sklanjali u Crnu Goru
U periodu od 26. do 31. oktobra 2026. godine zabeležena je jedna dolazna transakcija veća od 50.000 evra, od strane klijenta ALTA banka a. d.
Beograd u Srbiji ka jednoj od crnogorskih banaka.
Uplatu je izvršilo pravno lice iz Nemačke po osnovu ugovorenih usluga, odgovorili su iz CBCG.
„Želimo da naglasimo da prema podacima Centralne banke Crne Gore, u danima neposredno nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, osim gore navedene transakcije nije zabeležen nijedan značajniji priliv novčanih sredstava ALTA banka a. d.
Beograd u bankarski sistem Crne Gore“, piše u odgovorima.
Naglasili su da u periodu od 26. do 31. oktobra 2026. godine ALTA banka a. d.
Beograd nije povlačila depozite iz crnogorskog bankarskog sistema.
„Na dan otvaranja stečajnog postupka ALTA banka a. d.
Beograd, ista je imala depozit samo u jednoj crnogorskoj banci.“
Odgovarajući na pitanje da li su zabeležene značajnije transakcije ka Alta banci iz Crne Gore od 1. januara 2026. godine do 26. oktobra 2026. godine, kazali su da ih je bilo 58 većih od 50.000 evra.
„U desetomesečnom periodu (od 1. januara do 31. oktobra 2026. godine) realizovano je ukupno 58 pojedinačnih transakcija u iznosima većim od 50.000 evra.
Ove transakcije su realizovane iz 9 od 11 crnogorskih banaka“, kazali su.
Macuru proveravali tek nakon vraćanja sa aerodroma
Tek dan nakon što su tajna i javna policija zbog smetnji po nacionalnu bezbednost zaustavile Macuru na podgoričkom aerodromu i ispratile ga iz Crne Gore, CBCG je pokrenula postupak radi sagledavanja relevantnih okolnosti i njihovog mogućeg uticaja na stabilno i sigurno upravljanje tom platnom institucijom.
„Dana 14. oktobra 2026. godine zabranjen je ulazak u Crnu Goru tada kvalifikovanom imaocu platne institucije ‘Alta Pay Group’ DOO Podgorica.
CBCG je, postupajući u okviru svojih zakonom utvrđenih nadležnosti, 15. oktobra 2026. godine po službenoj dužnosti pokrenula postupak radi sagledavanja relevantnih okolnosti i njihovog mogućeg uticaja na stabilno i sigurno upravljanje ovom platnom institucijom, o čemu je javnost upoznata.
U sprovedenom postupku CBCG je pribavila i razmotrila sve relevantne informacije i podatke radi provere da li ‘Alta Pay Group’ DOO Podgorica i dalje ispunjava zakonom propisane uslove za pružanje platnih usluga.
Na osnovu celokupne dokumentacije i utvrđenih činjenica, CBCG je utvrdila da više nisu ispunjeni uslovi u pogledu podobnosti kvalifikovanog imaoca učešća, odnosno uslovi za pružanje platnih usluga.
Savet CBCG je zato 1. novembra 2026. godine doneo rešenje o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga ovoj instituciji“, kazali su iz CBCG juče, odgovarajući na pitanja poslata 1. novembra.
Izvor: Vjesti, Nova S
Nije jasno gde je tačno ovaj novac i kako je tužilaštvo došlo do ovog iznosa.
I Stepanović se pita - gde su te pare.
"Tih 380 miliona evra, to je šleper novca.
To je moralo da bude uhodani kanal da pređe granicu, ako je izašlo iz zemlje.
Tom novcu mora da se uđe u trag, neko zna gde je to i to mora da se vrati u ovu zemlju.
Alta banka nikad i nije bila klasična banka.
NBS mora da odgovori pod kojim kriterijumima je uopšte izdala dozvolu za rad.
Da bi dobila dozvolu, čak i menadžeri moraju da prođu kontrolu, da se vidi ko su, šta su, da li imaju iskustva", objašnjava urednica Nove ekonomije.
Kako kaže, suviše keša je ta banka držala da bi se, navodi, smatrala klasičnom bankom.
Objašnjava i šta znači kad banka veću sumu novca drži u trezoru.
"Ova banka je ozbiljan novac davala sumnjivim licima, na sumnjiv način, znajući da neće da se vrati.
Ako je ovolike sume novca držala u trezoru, šta to znači - vi sa jedne strane pokupite novac od deponenata, građana i kompanija, i date im manju kamatu.
Taj novac banka mora dati drugima po višoj kamati, zaraditi razliku i pokriti troškove.
Ako uzmete novac i treba da mu date kamatu, a držite ga u kešu i nikome ne plasirate - ja mogu da posumnjam da niste ni planirali taj novac da vraćate", ističe ona.
NBS je morala da odgovori, ukazuje Stepanović, da li je kontrolisala ovu banku ili "nije ni smela da zaviri".
Ukazuje da i je fond Vista Rica imao račune u Alta banci.
"U fondu prikupe novac, tu se izbegne porez, onda se novac stavi u Alta banku, taj keš stoji tamo dok se jednog trenutka ne iznese iz zemlje, nestane, pa ovi traže još da im se deo nadoknadi iz stečajne mase", navodi ona kakva bi funkcija Vista Rica fonda mogla da bude u ovom slučaju.
Istrage istraživačkih medija, poput nedeljnika Radar, otkrile su da su među glavnim klijentima i uplatnicima u ovaj fond bliski srodnici najviših državnih funkcionera.
Kao registrovani klijenti koji su uplaćivali milionske iznose navode se Andrej Vučić, Predrag Mali, Igor Brnabić, kao i kontroverzni biznismeni, ali i vlasnici firmi poput Millennium Team-a.
Većinski vlasnik fonda je Tatjana Vukić, članica Predsedništva SNS-a, dok je manjinski suvlasnik poznati advokat Vojislav Nedić, otac Novaka Nedića, bivšeg sekretara Vlade.
Opozicioni političari i nezavisni analitičari javno su optužili državni vrh da koristi fond kao zvaničnu perionicu novca izvučenog kroz koruptivne državne poslove.
Kaže i da ne misli da su građani mnogo uznemireni zbog ovog slučaja.
"Ova banka učestvuje nešto ispod četiri odsto u ukupnom bankarskom sektoru.
Ne mislim da su ljudi uznemireni, osim onih koji su tamo držali novac, ali do 50.000 evra će biti vraćeno.
Ne moraju ni oni da brinu.
Ulagači već znaju zašto su ulagali u Alta banku, tako da neka čekaju stečaj, pa nek se naplate iz stečajne mase", kazala je naša sagovornica, dodajući da će penzioneri sada morati da otvore račune u drugim bankama.