Лиценца за окончање преговора између мађарског МОЛ-а и руског Гаспрома о куповини већинског пакета акција српског НИС-а истиче 11. децембра. Анита Орбан, министарка спољних послова Мађарске најавила да је да би до… Цео текст
Лиценца за окончање преговора између мађарског МОЛ-а и руског Гаспрома о куповини већинског пакета акција српског НИС-а истиче 11. децембра. Анита Орбан, министарка спољних послова Мађарске најавила да је да би до тада ова, сада већ, вишегодишња сага могла бити окончана. Каже да постоји спремност свих страна – српске, мађарске и руске да се посао до тада заврши.
Није баш најјасније на шта је то српска страна спремна, пошто се из Београда, од сада већ бивше власти, могло чути да су свој посао завршили. Све што је било до њих они су урадили. Сад се чекају продавац и купац. Тојесте Гаспром и МОЛ.
Уговор између Србије и МОЛ-а као потенцијалних будућих акционара у НИС-у потписан је јуна ове године. Тиме је улога Србије, која је у овој драми ионако споредна, одиграна.
Додатно, данас је МОЛ саопштио како је од америчког ОФАЦ-а добио додатну лиценцу, и то до краја фебруара 2027. Она се пак односи на одређене кораке неопходне за окончање купопродајне трансакције, а укључује и прибављање одобрења руских државних органа. Оно што је ту битније, лиценца не значи дозволу да МОЛ закључи трансакцију, односно да Гаспром изађе из власништва над контролним пакетом акција НИС-а. За то ће бити потребна посебна дозвола ОФАЦ-а.
Поједностављено, МОЛ није добио дозволу америчког арбитра да закључи трансакцију, а ни Гаспром још, барем да зна јавност, није пристао да прода свој удео.
О НИС-у је нешто конкретније проговорила и победничка Студентска листа. Наиме, они за почетак траже од представника државе Србије у органима Нафтне компаније Србије да одговоре да ли знају шта се преговарало, докле су стигли преговори, какве су гаранције дате да ће рад рафинерије бити настављен…
Али, како су нагласили представници Студентске листе потребан је и резервни сценарио. „Србија мора имати план у случају да до трансакције не дође или да ОФАЦ не продужи оперативну лиценцу“, чуло се од представника Студентске листе. Они кажу да тај хитни план треба да обухвати алтернативне правце увоза сирове нафте и деривата, државне резерве, транспортну инфраструктуру, рад рафинерије, мере за очување и снабдевање домаћег тржишта…
Тај план, међутим, уколико већ не постоји, требало би направити већ до 11. децембра. Јер већ тада би се Србија од које ништа у вези са преговорима не зависи могла суочити са неодобравањем лиценци. И тиме и са санкцијама НИС-у.
У случају да се то деси, рад рафинерије био би у кратком року онемогућен. И то се Србији већ десило с краја 2025. године када је њен рад био заустављен на око два месеца.
У свом обраћању јавности представници Студенстске листе нису износили детаље плана. Тачније, нису до краја разјаснили имали ли уопште плана или би он требало тек да се направи. Они су само констатовали да је ово реалан сценарио, односно да држава мора имати план шта ће бити са НИС-ом и тржиштем ако санкције почну да се примењују.
Стручњаци, међутим, са којима смо разговарали кажу да те алтернативе за допремање сирове нафте или деривата другим правцима не могу ни лако ни брзо да замене рад рафинерије.
Наиме, допремање сирове нафте баржама или другим транспортним каналима нити је конкурентно нити се може извршити у обиму који може да замени количине које се прерађују у панчевачком постројењу. Са друге стране, нема ни алтернативног цевовода. Сирова нафта у рафинерију стиже ЈАНАФ-ом и колико год се говорило о потреби за диверсификацијом, тај посао не може да се уради за месец или два.
Овако је то својевремено за Форбес Србија објашњавао Петар Станојевић, професор Факултета безбедности и стручњак за енергетику.
„Србији је потребан нови правац из којег би се снабдевала сировом нафтом, јер зависност од ЈАНАФ-а има своју цену. И ону стварну, али и ону која се тиче сигурности снабдевања. Теоретски је могуће нафту допремити и на други начин, али рачуница је следећа. Ако узмемо да је цена допремања нафтоводом један, онда је баржама два, возом четири, а аутоцистернама осам. То вам је разлика. Дакле, ценовно је нафтовод убедљиво најконкурентнији начин допремања. Поготово што је наша инфраструктура таква да је све прилагођено да сирова нафта ЈАНАФ-ом стиже у Рафинерију у Панчево“.
И допрема баржама и допрема пругом захтевала би улагања, а рок да се нађе алтернативно решење је далеко краћи од онога потребног да се обезбеде алтернативни правци.
Осим што је готово немогуће увести довољне количине сирове нафте да би тржиште несметано функционисало, изазов би био и са дериватима. Наиме, према расположивим подацима, у рукама НИС-а је око половина малопродајног тржишта. И око 80 одсто горива које се на пумпама у Србији продаје стиже из домаће рафинерије. Другим речима, и малопродајни конкуренти НИС-а не купују гориво искључиво из увоза, него делом и из рафинерије.
И управо овакво стање на тржишту практично онемогућава у кратком року проналазак алтернативних праваца. Слично је и са проналажењем адекватног решења за уредну снабдевеност тржишта или рад рафинерије.
Поједностављено, цевовода који у овом тренутку може заменити ЈАНАФ нема. Транспорт водом, пругом или путем није довољан и превише је скуп. А допрема сирове нафте је услов за рад рафинерије. Ако тај услов није испуњен, рафинерија ће стати.
А ако она стане, то неће угрозити само редовну снабдевеност тржишта дериватима, него и радна места, па и целокупну економију Србије. Уосталом, Студентска листа је и сама констатовала да је потребно очувати сигурност радних места и нашу економску и енергетску безбедност.
Зато се од самог почетка кризе са НИС-ом као једино решење у случају пуне примене санкција и намеће преузимање управљања НИС-ом од стране државе. Наиме, како је Форбес Србија већ писао, национализација НИС-а или преузимање управљања је према речима стручњака правно изводљива. Али је истовремено и политички осетљива.
Отуда и толики отпор према реализацији тог плана. Подсетимо, Србија нема Закон о национализацији, али према тврдњама стручњака има уставни основ да преузме управљање НИС-ом у случају да су угрожени њени интереси.
Адвокат Томислав Шуњка говорио је раније за Форбес Србија да правни оквир за преузимање акција НИС-а већ постоји.
Он је подсетио да Закон о потврђивању споразума између Савезне републике Југославије и Владе Руске Федерације о стимулисању и узајамној заштити улагања који је још на снази то омогућава.
„Улагања улагача једне стране уговорнице која су реализована на територији друге стране уговорнице неће се експроприсати, национализовати или подвргнути другим метама које имају сличне последице осим у случајевима када се такве мере предузимају у општем интересу, по законским прописима који нису дискриминациони, а праћени су исплатом брзе и адекватне накнаде“.
Осим позивања на овај Споразум, нова парламентарна већина могла би да усвоји Закон о преузимању управљања НИС-ом. И то много брже него што је могуће реализовати било које друго алтернативно решење уколико санкције почну да се примењују у пуном обиму.
Такав сценарио, пак, захтевао би политичку храброст, кажу аналитичари, али вероватно и разговоре са руском страном о разумевању за преузимању оваквог потеза.
Јер, ако МОЛ не купи већински пакет акција, а преговори су очигледно закочили, а ОФАЦ престане да надаље продужава лиценцу, ово решење се намеће као једино спроводиво у кратком року.
Његово избегавање или одлагање би извесно изазвало поремећаје на тржишту горива чим би се исрпеле резерве. И када се говори о количинама, али и када се говори о цени.
