Licenca za okončanje pregovora između mađarskog MOL-a i ruskog Gasproma o kupovini većinskog paketa akcija srpskog NIS-a ističe 11. decembra. Anita Orban, ministarka spoljnih poslova Mađarske najavila da je da bi do… Ceo tekst
Licenca za okončanje pregovora između mađarskog MOL-a i ruskog Gasproma o kupovini većinskog paketa akcija srpskog NIS-a ističe 11. decembra. Anita Orban, ministarka spoljnih poslova Mađarske najavila da je da bi do tada ova, sada već, višegodišnja saga mogla biti okončana. Kaže da postoji spremnost svih strana – srpske, mađarske i ruske da se posao do tada završi.
Nije baš najjasnije na šta je to srpska strana spremna, pošto se iz Beograda, od sada već bivše vlasti, moglo čuti da su svoj posao završili. Sve što je bilo do njih oni su uradili. Sad se čekaju prodavac i kupac. Tojeste Gasprom i MOL.
Ugovor između Srbije i MOL-a kao potencijalnih budućih akcionara u NIS-u potpisan je juna ove godine. Time je uloga Srbije, koja je u ovoj drami ionako sporedna, odigrana.
Dodatno, danas je MOL saopštio kako je od američkog OFAC-a dobio dodatnu licencu, i to do kraja februara 2027. Ona se pak odnosi na određene korake neophodne za okončanje kupoprodajne transakcije, a uključuje i pribavljanje odobrenja ruskih državnih organa. Ono što je tu bitnije, licenca ne znači dozvolu da MOL zaključi transakciju, odnosno da Gasprom izađe iz vlasništva nad kontrolnim paketom akcija NIS-a. Za to će biti potrebna posebna dozvola OFAC-a.
Pojednostavljeno, MOL nije dobio dozvolu američkog arbitra da zaključi transakciju, a ni Gasprom još, barem da zna javnost, nije pristao da proda svoj udeo.
O NIS-u je nešto konkretnije progovorila i pobednička Studentska lista. Naime, oni za početak traže od predstavnika države Srbije u organima Naftne kompanije Srbije da odgovore da li znaju šta se pregovaralo, dokle su stigli pregovori, kakve su garancije date da će rad rafinerije biti nastavljen…
Ali, kako su naglasili predstavnici Studentske liste potreban je i rezervni scenario. „Srbija mora imati plan u slučaju da do transakcije ne dođe ili da OFAC ne produži operativnu licencu“, čulo se od predstavnika Studentske liste. Oni kažu da taj hitni plan treba da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i derivata, državne rezerve, transportnu infrastrukturu, rad rafinerije, mere za očuvanje i snabdevanje domaćeg tržišta…
Taj plan, međutim, ukoliko već ne postoji, trebalo bi napraviti već do 11. decembra. Jer već tada bi se Srbija od koje ništa u vezi sa pregovorima ne zavisi mogla suočiti sa neodobravanjem licenci. I time i sa sankcijama NIS-u.
U slučaju da se to desi, rad rafinerije bio bi u kratkom roku onemogućen. I to se Srbiji već desilo s kraja 2025. godine kada je njen rad bio zaustavljen na oko dva meseca.
U svom obraćanju javnosti predstavnici Studenstske liste nisu iznosili detalje plana. Tačnije, nisu do kraja razjasnili imali li uopšte plana ili bi on trebalo tek da se napravi. Oni su samo konstatovali da je ovo realan scenario, odnosno da država mora imati plan šta će biti sa NIS-om i tržištem ako sankcije počnu da se primenjuju.
Stručnjaci, međutim, sa kojima smo razgovarali kažu da te alternative za dopremanje sirove nafte ili derivata drugim pravcima ne mogu ni lako ni brzo da zamene rad rafinerije.
Naime, dopremanje sirove nafte baržama ili drugim transportnim kanalima niti je konkurentno niti se može izvršiti u obimu koji može da zameni količine koje se prerađuju u pančevačkom postrojenju. Sa druge strane, nema ni alternativnog cevovoda. Sirova nafta u rafineriju stiže JANAF-om i koliko god se govorilo o potrebi za diversifikacijom, taj posao ne može da se uradi za mesec ili dva.
Ovako je to svojevremeno za Forbes Srbija objašnjavao Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku.
„Srbiji je potreban novi pravac iz kojeg bi se snabdevala sirovom naftom, jer zavisnost od JANAF-a ima svoju cenu. I onu stvarnu, ali i onu koja se tiče sigurnosti snabdevanja. Teoretski je moguće naftu dopremiti i na drugi način, ali računica je sledeća. Ako uzmemo da je cena dopremanja naftovodom jedan, onda je baržama dva, vozom četiri, a autocisternama osam. To vam je razlika. Dakle, cenovno je naftovod ubedljivo najkonkurentniji način dopremanja. Pogotovo što je naša infrastruktura takva da je sve prilagođeno da sirova nafta JANAF-om stiže u Rafineriju u Pančevo“.
I doprema baržama i doprema prugom zahtevala bi ulaganja, a rok da se nađe alternativno rešenje je daleko kraći od onoga potrebnog da se obezbede alternativni pravci.
Osim što je gotovo nemoguće uvesti dovoljne količine sirove nafte da bi tržište nesmetano funkcionisalo, izazov bi bio i sa derivatima. Naime, prema raspoloživim podacima, u rukama NIS-a je oko polovina maloprodajnog tržišta. I oko 80 odsto goriva koje se na pumpama u Srbiji prodaje stiže iz domaće rafinerije. Drugim rečima, i maloprodajni konkurenti NIS-a ne kupuju gorivo isključivo iz uvoza, nego delom i iz rafinerije.
I upravo ovakvo stanje na tržištu praktično onemogućava u kratkom roku pronalazak alternativnih pravaca. Slično je i sa pronalaženjem adekvatnog rešenja za urednu snabdevenost tržišta ili rad rafinerije.
Pojednostavljeno, cevovoda koji u ovom trenutku može zameniti JANAF nema. Transport vodom, prugom ili putem nije dovoljan i previše je skup. A doprema sirove nafte je uslov za rad rafinerije. Ako taj uslov nije ispunjen, rafinerija će stati.
A ako ona stane, to neće ugroziti samo redovnu snabdevenost tržišta derivatima, nego i radna mesta, pa i celokupnu ekonomiju Srbije. Uostalom, Studentska lista je i sama konstatovala da je potrebno očuvati sigurnost radnih mesta i našu ekonomsku i energetsku bezbednost.
Zato se od samog početka krize sa NIS-om kao jedino rešenje u slučaju pune primene sankcija i nameće preuzimanje upravljanja NIS-om od strane države. Naime, kako je Forbes Srbija već pisao, nacionalizacija NIS-a ili preuzimanje upravljanja je prema rečima stručnjaka pravno izvodljiva. Ali je istovremeno i politički osetljiva.
Otuda i toliki otpor prema realizaciji tog plana. Podsetimo, Srbija nema Zakon o nacionalizaciji, ali prema tvrdnjama stručnjaka ima ustavni osnov da preuzme upravljanje NIS-om u slučaju da su ugroženi njeni interesi.
Advokat Tomislav Šunjka govorio je ranije za Forbes Srbija da pravni okvir za preuzimanje akcija NIS-a već postoji.
On je podsetio da Zakon o potvrđivanju sporazuma između Savezne republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o stimulisanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja koji je još na snazi to omogućava.
„Ulaganja ulagača jedne strane ugovornice koja su realizovana na teritoriji druge strane ugovornice neće se eksproprisati, nacionalizovati ili podvrgnuti drugim metama koje imaju slične posledice osim u slučajevima kada se takve mere preduzimaju u opštem interesu, po zakonskim propisima koji nisu diskriminacioni, a praćeni su isplatom brze i adekvatne naknade“.
Osim pozivanja na ovaj Sporazum, nova parlamentarna većina mogla bi da usvoji Zakon o preuzimanju upravljanja NIS-om. I to mnogo brže nego što je moguće realizovati bilo koje drugo alternativno rešenje ukoliko sankcije počnu da se primenjuju u punom obimu.
Takav scenario, pak, zahtevao bi političku hrabrost, kažu analitičari, ali verovatno i razgovore sa ruskom stranom o razumevanju za preuzimanju ovakvog poteza.
Jer, ako MOL ne kupi većinski paket akcija, a pregovori su očigledno zakočili, a OFAC prestane da nadalje produžava licencu, ovo rešenje se nameće kao jedino sprovodivo u kratkom roku.
Njegovo izbegavanje ili odlaganje bi izvesno izazvalo poremećaje na tržištu goriva čim bi se isrpele rezerve. I kada se govori o količinama, ali i kada se govori o ceni.
