
Лиценца за окончање преговора између МОЛ-а и Гаспрома о куповини већинског пакета акција НИС-а истиче 11. децембра.
Ово наводи један извор
Лиценца за окончање преговора између мађарског МОЛ-а и руског Гаспрома о куповини већинског пакета акција српског НИС-а истиче 11. децембра. Анита Орбан, министарка спољних послова Мађарске најавила да је да би до тада ова, сада већ, вишегодишња сага могла бити окончана. Каже да постоји спремност свих страна – српске, мађарске и руске да се посао до тада заврши.
Министарка спољних послова Мађарске Анита Орбан најавила је да би вишегодишња сага око НИС-а могла бити окончана до 11. децембра и да постоји спремност српске, мађарске и руске стране да се посао заврши.
Ово наводи један извор
Лиценца за окончање преговора између мађарског МОЛ-а и руског Гаспрома о куповини већинског пакета акција српског НИС-а истиче 11. децембра. Анита Орбан, министарка спољних послова Мађарске најавила да је да би до тада ова, сада већ, вишегодишња сага могла бити окончана. Каже да постоји спремност свих страна – српске, мађарске и руске да се посао до тада заврши.
Из Београда се, од сада већ бивше власти, могло чути да је српска страна завршила свој посао и да се сада чекају продавац и купац, Гаспром и МОЛ.
Ово наводи један извор
Није баш најјасније на шта је то српска страна спремна, пошто се из Београда, од сада већ бивше власти, могло чути да су свој посао завршили. Све што је било до њих они су урадили. Сад се чекају продавац и купац. Тојесте Гаспром и МОЛ.
Уговор између Србије и МОЛ-а као потенцијалног будућег акционара у НИС-у потписан је јуна ове године.
Ово наводи један извор
Уговор између Србије и МОЛ-а као потенцијалних будућих акционара у НИС-у потписан је јуна ове године. Тиме је улога Србије, која је у овој драми ионако споредна, одиграна.
МОЛ је саопштио да је од америчког ОФАЦ-а добио додатну лиценцу до краја фебруара 2027, која се односи на одређене кораке неопходне за окончање купопродајне трансакције, укључујући прибављање одобрења руских државних органа.
Ово наводи један извор
Додатно, данас је МОЛ саопштио како је од америчког ОФАЦ-а добио додатну лиценцу, и то до краја фебруара 2027. Она се пак односи на одређене кораке неопходне за окончање купопродајне трансакције, а укључује и прибављање одобрења руских државних органа. Оно што је ту битније, лиценца не значи дозволу да МОЛ закључи трансакцију, односно да Гаспром изађе из власништва над контролним пакетом акција НИС-а. За то ће бити потребна посебна дозвола ОФАЦ-а.
Према чланку, лиценца коју је МОЛ добио од ОФАЦ-а не значи дозволу да МОЛ закључи трансакцију, односно да Гаспром изађе из власништва над контролним пакетом акција НИС-а; за то је потребна посебна дозвола ОФАЦ-а.
Ово наводи један извор
Додатно, данас је МОЛ саопштио како је од америчког ОФАЦ-а добио додатну лиценцу, и то до краја фебруара 2027. Она се пак односи на одређене кораке неопходне за окончање купопродајне трансакције, а укључује и прибављање одобрења руских државних органа. Оно што је ту битније, лиценца не значи дозволу да МОЛ закључи трансакцију, односно да Гаспром изађе из власништва над контролним пакетом акција НИС-а. За то ће бити потребна посебна дозвола ОФАЦ-а.
МОЛ није добио дозволу америчког арбитра да закључи трансакцију, а Гаспром, колико је јавности познато, још није пристао да прода свој удео.
Ово наводи један извор
Поједностављено, МОЛ није добио дозволу америчког арбитра да закључи трансакцију, а ни Гаспром још, барем да зна јавност, није пристао да прода свој удео.
Победничка Студентска листа тражи од представника државе Србије у органима НИС-а да одговоре да ли знају шта се преговарало, докле су преговори стигли и какве су гаранције дате да ће рад рафинерије бити настављен.
Ово наводи један извор
О НИС-у је нешто конкретније проговорила и победничка Студентска листа. Наиме, они за почетак траже од представника државе Србије у органима Нафтне компаније Србије да одговоре да ли знају шта се преговарало, докле су стигли преговори, какве су гаранције дате да ће рад рафинерије бити настављен…
Представници Студентске листе истакли су да Србија мора имати резервни сценарио у случају да до трансакције не дође или да ОФАЦ не продужи оперативну лиценцу, укључујући алтернативне правце увоза, државне резерве, транспортну инфраструктуру, рад рафинерије и мере за снабдевање домаћег тржишта.
Ово наводи један извор
Али, како су нагласили представници Студентске листе потребан је и резервни сценарио. „Србија мора имати план у случају да до трансакције не дође или да ОФАЦ не продужи оперативну лиценцу“, чуло се од представника Студентске листе. Они кажу да тај хитни план треба да обухвати алтернативне правце увоза сирове нафте и деривата, државне резерве, транспортну инфраструктуру, рад рафинерије, мере за очување и снабдевање домаћег тржишта…
Представници Студентске листе нису изнели детаље резервног плана нити разјаснили да ли он уопште постоји, само су констатовали да држава мора имати план за случај примене санкција.
Ово наводи један извор
У свом обраћању јавности представници Студенстске листе нису износили детаље плана. Тачније, нису до краја разјаснили имали ли уопште плана или би он требало тек да се направи. Они су само констатовали да је ово реалан сценарио, односно да држава мора имати план шта ће бити са НИС-ом и тржиштем ако санкције почну да се примењују.
Стручњаци процењују да алтернативни правци допремање сирове нафте или деривата не могу лако ни брзо заменити рад рафинерије; нема алтернативног цевовода, а допрема баржама није конкурентна ни по обиму ни по цени.
Ово наводи један извор
Наиме, допремање сирове нафте баржама или другим транспортним каналима нити је конкурентно нити се може извршити у обиму који може да замени количине које се прерађују у панчевачком постројењу. Са друге стране, нема ни алтернативног цевовода. Сирова нафта у рафинерију стиже ЈАНАФ-ом и колико год се говорило о потреби за диверсификацијом, тај посао не може да се уради за месец или два.
Овако је то својевремено за Форбес Србија објашњавао Петар Станојевић, професор Факултета безбедности и стручњак за енергетику.
„Србији је потребан нови правац из којег би се снабдевала сировом нафтом, јер зависност од ЈАНАФ-а има своју цену. И ону стварну, али и ону која се тиче сигурности снабдевања. Теоретски је могуће нафту допремити и на други начин, али рачуница је следећа. Ако узмемо да је цена допремања нафтоводом један, онда је баржама два, возом четири, а аутоцистернама осам. То вам је разлика. Дакле, ценовно је нафтовод убедљиво најконкурентнији начин допремања. Поготово што је наша инфраструктура таква да је све прилагођено да сирова нафта ЈАНАФ-ом стиже у Рафинерију у Панчево“.
И допрема баржама и допрема пругом захтевала би улагања, а рок да се нађе алтернативно решење је далеко краћи од онога потребног да се обезбеде алтернативни правци.
Осим што је готово немогуће увести довољне количине сирове нафте да би тржиште несметано функционисало, изазов би био и са дериватима. Наиме, према расположивим подацима, у рукама НИС-а је око половина малопродајног тржишта. И око 80 одсто горива које се на пумпама у Србији продаје стиже из домаће рафинерије. Другим речима, и малопродајни конкуренти НИС-а не купују гориво искључиво из увоза, него делом и из рафинерије.
И управо овакво стање на тржишту практично онемогућава у кратком року проналазак алтернативних праваца. Слично је и са проналажењем адекватног решења за уредну снабдевеност тржишта или рад рафинерије.
Поједностављено, цевовода који у овом тренутку може заменити ЈАНАФ нема. Транспорт водом, пругом или путем није довољан и превише је скуп. А допрема сирове нафте је услов за рад рафинерије. Ако тај услов није испуњен, рафинерија ће стати.
Професор Петар Станојевић објаснио је да је нафтовод убедљиво најконкурентнији начин допремања: ако је цена допремања нафтоводом један, баржама је два, возом четири, а аутоцистернама осам.
Ово наводи један извор
„Србији је потребан нови правац из којег би се снабдевала сировом нафтом, јер зависност од ЈАНАФ-а има своју цену. И ону стварну, али и ону која се тиче сигурности снабдевања. Теоретски је могуће нафту допремити и на други начин, али рачуница је следећа. Ако узмемо да је цена допремања нафтоводом један, онда је баржама два, возом четири, а аутоцистернама осам. То вам је разлика. Дакле, ценовно је нафтовод убедљиво најконкурентнији начин допремања. Поготово што је наша инфраструктура таква да је све прилагођено да сирова нафта ЈАНАФ-ом стиже у Рафинерију у Панчево“.
НИС држи око половину малопродајног тржишта, а око 80 одсто горива продатог на пумпама у Србији стиже из домаће рафинерије.
Ово наводи један извор
Осим што је готово немогуће увести довољне количине сирове нафте да би тржиште несметано функционисало, изазов би био и са дериватима. Наиме, према расположивим подацима, у рукама НИС-а је око половина малопродајног тржишта. И око 80 одсто горива које се на пумпама у Србији продаје стиже из домаће рафинерије. Другим речима, и малопродајни конкуренти НИС-а не купују гориво искључиво из увоза, него делом и из рафинерије.
Адвокат Томислав Шуњка раније је изјавио да правни оквир за преузимање акција НИС-а већ постоји, позивајући се на споразум СРЈ и Руске Федерације о заштити улагања, а стручњаци тврде да Србија, иако нема Закон о национализацији, има уставни основ да преузме управљање НИС-ом.
Ово наводи један извор
Отуда и толики отпор према реализацији тог плана. Подсетимо, Србија нема Закон о национализацији, али према тврдњама стручњака има уставни основ да преузме управљање НИС-ом у случају да су угрожени њени интереси.
Адвокат Томислав Шуњка говорио је раније за Форбес Србија да правни оквир за преузимање акција НИС-а већ постоји.
Он је подсетио да Закон о потврђивању споразума између Савезне републике Југославије и Владе Руске Федерације о стимулисању и узајамној заштити улагања који је још на снази то омогућава.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.