"ИАКО се аутобиографији верује више него дневнику, али можда ће ови записи бити значајни за историју" - написао је Алојзије Степинац, недуго пошто је постављен за надбискупа загребачког. После више од девет деценија… Цео текст
"ИАКО се аутобиографији верује више него дневнику, али можда ће ови записи бити значајни за историју" - написао је Алојзије Степинац, недуго пошто је постављен за надбискупа загребачког.
После више од девет деценија речи кардинала показале су се као тачне и пророчке. "Удбин препис дневника Алојзија Степинца", који је приредио Предраг Илић а ускоро ће га издати Архив Војводине показао је управо оно о чему се дуго ћутало - не само да је Степинац итекако знао за стравичне злочине над Србима у НДХ и да је покрштавањем више од 200 душа учинио духовни геноцид над српским народом.
Како је на стравични геноцид и на беспримерно страдање српског народа у НДХ већ у току 1941. године гледао први човек највеће и најважније верске заједнице у њој, загребачки надбискуп Алојзије Степинац? Шта је један верујући човек чинио и учинио да то спречи? Одговор је - ништа!
Ћутао је и на писма о страдању које му је слао народ из свих крајева новоосноване државе. А како би и шта рекао кад се за исту ту хрватску државу и сам залагао код Ватикана да је призна а са чијим поглавником, крволоком Павелићем је био у присним односима. Мржња према Србима и СПЦ код кардинала, пак, није почела априлским бомбрадовање 1941. године, већ много раније, слободно можемо рећи да је у његовој души она била исконски осећај. Зато је и ћутао на сепаратистичке, националистичке и фашистичке тежње Хрвата за својом државом. Чак је Милу Будака, једног од усташких вођа извадио из затвора и сматрао га "добром хрватском душом".
За све ово, пре 80 година проглашен је кривим. Списи показују да се на суђењу није пуно ни бранио. Као да је знао да ће почетком наредног века тежње које је подржавао поново оживети и да ће желети да га канонизују. Да га сврстају у ред са светитељима, борцима за хришћанство. Човека који гласа није дигао на зло какво Европа није видела и на које су се чак и немачки фашисти згражавали.
Сведочанство и доказ против тога оставио је сам, у корицама свог дневника.
Праве ствари имају смисла само када их радимо на свој начин.
Исто је и са кафом, у њој највише уживамо кад је направимо баш по свом.
Донцафé. Баш за тебе.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
