"IAKO se autobiografiji veruje više nego dnevniku, ali možda će ovi zapisi biti značajni za istoriju" - napisao je Alojzije Stepinac, nedugo pošto je postavljen za nadbiskupa zagrebačkog. Posle više od devet decenija… Ceo tekst
"IAKO se autobiografiji veruje više nego dnevniku, ali možda će ovi zapisi biti značajni za istoriju" - napisao je Alojzije Stepinac, nedugo pošto je postavljen za nadbiskupa zagrebačkog.
Posle više od devet decenija reči kardinala pokazale su se kao tačne i proročke. "Udbin prepis dnevnika Alojzija Stepinca", koji je priredio Predrag Ilić a uskoro će ga izdati Arhiv Vojvodine pokazao je upravo ono o čemu se dugo ćutalo - ne samo da je Stepinac itekako znao za stravične zločine nad Srbima u NDH i da je pokrštavanjem više od 200 duša učinio duhovni genocid nad srpskim narodom.
Kako je na stravični genocid i na besprimerno stradanje srpskog naroda u NDH već u toku 1941. godine gledao prvi čovek najveće i najvažnije verske zajednice u njoj, zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac? Šta je jedan verujući čovek činio i učinio da to spreči? Odgovor je - ništa!
Ćutao je i na pisma o stradanju koje mu je slao narod iz svih krajeva novoosnovane države. A kako bi i šta rekao kad se za istu tu hrvatsku državu i sam zalagao kod Vatikana da je prizna a sa čijim poglavnikom, krvolokom Pavelićem je bio u prisnim odnosima. Mržnja prema Srbima i SPC kod kardinala, pak, nije počela aprilskim bombradovanje 1941. godine, već mnogo ranije, slobodno možemo reći da je u njegovoj duši ona bila iskonski osećaj. Zato je i ćutao na separatističke, nacionalističke i fašističke težnje Hrvata za svojom državom. Čak je Milu Budaka, jednog od ustaških vođa izvadio iz zatvora i smatrao ga "dobrom hrvatskom dušom".
Za sve ovo, pre 80 godina proglašen je krivim. Spisi pokazuju da se na suđenju nije puno ni branio. Kao da je znao da će početkom narednog veka težnje koje je podržavao ponovo oživeti i da će želeti da ga kanonizuju. Da ga svrstaju u red sa svetiteljima, borcima za hrišćanstvo. Čoveka koji glasa nije digao na zlo kakvo Evropa nije videla i na koje su se čak i nemački fašisti zgražavali.
Svedočanstvo i dokaz protiv toga ostavio je sam, u koricama svog dnevnika.
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Doncafé. Baš za tebe.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
