Активирање тужилаштава у последњих десетак дана највише показује шта то све нису радили у последњих 14 година. Иако имају основни атрибут да су у служби јавности и грађана показали су ону другу страну, нечињења и… Цео текст
Активирање тужилаштава у последњих десетак дана највише показује шта то све нису радили у последњих 14 година. Иако имају основни атрибут да су у служби јавности и грађана показали су ону другу страну, нечињења и немуштости. С друге стране примали су плате за посао који нису радили и при томе оштетили не мали број грађана, превасходно студената и опозиционара. Најодговорнији у том ланцу, а има укупно око осам стотина тужилаца, је Високи савет тужилаштва, и наравно у овим преломним данима ни оно се не изјашњава, а морало би. Није ни чудо јер је од почетка контаминирано избором чланова у чему је учествовала и БИА, ту је и Предраг Миловановић, већ други мандат а не би требало, наравно и министар правде Ненад Вујић, који се показао само као бранилац режима, а ту је и Загорка Доловац, умногоме главни кривац за дугогодишњу поспаност овог дела правосуђа а тиме и извесно саучесништво у бројним злоделима власти. Помало гротескно делује упуство за агилно поступање тужилаштава у најновијим изборима, кад се до сада нису паћали тога а имали су доказе као врата о изборним крађама. И да се и даље иде по старом трагу видљиво је када се напрасно по налогу Врховног тужилаштва посегнуло за предмет пребијања, а зашто не рећи и мучења и тортуре студената испред Правног факултета и гараже Владе Србије. Испоставило се да су снимци са камера избрисани седам дана по догађају, а наравно полиција ништа није учинила да доказе сачува. Али зато постоје снимци објављени на телевезији а такође и сведоци које тужилаштво није потражило, а требало је. Исти је модус операнди и код пребијања студената и грађана у Ваљеву 14. августа прошле године, где само стоји да је ТОК преузео случај, али јавност не зна да ли су били испитани и виновници овог недела, са уредно поднетом тужбом и именима осумњичених, приде такође са елементима тортуре. Имала у су господа из ТОК-а на располагању и документарни филм “Преседан“ као и снимке са телевизија. О нераду овог итекако значајног тужилаштва довољно говори да се ни након две године није даље макло у оптужници од убиства 16 људи испод надстрешнице у Новом Саду. Убиства, баш тако је речено на комеморативном скупу прошле недеље. И тек онако овлаш, преко крајње уопштеног саопштења ТОК обзнањује да су затражили враћање полицијских финансијских струнчњак, који су тобож били потребни у реорганизацији МУП. Нису навели коме је допис упућен, а јасно је да по командној одговорности и субординацији за то одговара директор полиције Драган Васиљевић, који се итекако показао само као лош бројилац на скуповима режима и студената. Није ТОК узимао у обзир шта је све пронашла независна експертска група, написана је и читава књига о томе ко је и шта радио на станици и прузи. Могли су трагом тога да испитају бројне актере и без полицијске форензике, а поготово чуди што нису позвали оног првог у том ланцу, тадашњег председника државе Александра Вучића. Није ли то ометање и скретање истраге кад је изјавио да није било реконструкције надстрешнице на железничкој станици и да је на очиглед шире јавности предочио тобож сву документацију у оном регистратору са нешто више од сто докумената. Да ТОК, такође са предзнаком јавно тужилаштво, не ради свој посао како треба показало се и у случајевима прислушкивања, не само својих тужилаца већ и студената Правног факултета и то у амфитеатру, ректора Београдског универзитета, оних 14 студената који су то обелоданили на првој конференцији за новинаре, а то сеже и до оне групе у Новом Саду оптуженх за рушење уставног поретка, као и деветоро студената из Београда где је суд установио да је то била незаконита радња. За праве тужиоце сви трагови воде до БИЕ, која једино има такве уређаје, а важно је ко је како потписвао налоге за прислушкивање, али и ко је то купио шпијунски софтвер „Пегаз“. А ништа од тога, само једна крајње бледа замолница да надлежни органи то истраже, у овом случају сама БИА. Смешно и срамотно. Да јавно тужилаштво ради свој посао та јавност би требало да зна и шта је са оптужницом за Милана Радоичића, ко је то и како дозволио опремање једне озбиљне војне јединице, још срамније што се ћути о „Крушику“ где је узбуњивач Александар Обрадовић итетако пропатио аљкавост ове службе, па онда Савамала где се сада хапси начелник Комуналне полиције а налогодавци и извршиоци и даље слободно шетају градом. Нема ни абера о истраживању шта се све то радило у злогласном Ћациленду, а имају све нацртано. Посебно место у овој антологији нечињења али и глупости је и тзв. случај „звучног топа“. Зато постоји на хиљаде сведока, а опет Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду и главни извршилац „радова“ бившег председника чак инсистира на прогону сведока, а посебно се истакао његов заменик Миодраг Марковић, који је јавно, преко РТС, запретио да ће одговарати сви који износе твдње о звучном топу. И само на основу онога што је било доступно јавности било би довољно да се очисте ове Аугијеве штале у правосуђу, а тек шта је са оним што стоји у фиокама. Па неко би морао итекако да одговара за тај јавашлук, нерад, неспособност, али и саучесништво. Драган Ераковић
