Aktiviranje tužilaštava u poslednjih desetak dana najviše pokazuje šta to sve nisu radili u poslednjih 14 godina. Iako imaju osnovni atribut da su u službi javnosti i građana pokazali su onu drugu stranu, nečinjenja i… Ceo tekst
Aktiviranje tužilaštava u poslednjih desetak dana najviše pokazuje šta to sve nisu radili u poslednjih 14 godina. Iako imaju osnovni atribut da su u službi javnosti i građana pokazali su onu drugu stranu, nečinjenja i nemuštosti. S druge strane primali su plate za posao koji nisu radili i pri tome oštetili ne mali broj građana, prevashodno studenata i opozicionara. Najodgovorniji u tom lancu, a ima ukupno oko osam stotina tužilaca, je Visoki savet tužilaštva, i naravno u ovim prelomnim danima ni ono se ne izjašnjava, a moralo bi. Nije ni čudo jer je od početka kontaminirano izborom članova u čemu je učestvovala i BIA, tu je i Predrag Milovanović, već drugi mandat a ne bi trebalo, naravno i ministar pravde Nenad Vujić, koji se pokazao samo kao branilac režima, a tu je i Zagorka Dolovac, umnogome glavni krivac za dugogodišnju pospanost ovog dela pravosuđa a time i izvesno saučesništvo u brojnim zlodelima vlasti. Pomalo groteskno deluje upustvo za agilno postupanje tužilaštava u najnovijim izborima, kad se do sada nisu paćali toga a imali su dokaze kao vrata o izbornim krađama. I da se i dalje ide po starom tragu vidljivo je kada se naprasno po nalogu Vrhovnog tužilaštva posegnulo za predmet prebijanja, a zašto ne reći i mučenja i torture studenata ispred Pravnog fakulteta i garaže Vlade Srbije. Ispostavilo se da su snimci sa kamera izbrisani sedam dana po događaju, a naravno policija ništa nije učinila da dokaze sačuva. Ali zato postoje snimci objavljeni na televeziji a takođe i svedoci koje tužilaštvo nije potražilo, a trebalo je. Isti je modus operandi i kod prebijanja studenata i građana u Valjevu 14. avgusta prošle godine, gde samo stoji da je TOK preuzeo slučaj, ali javnost ne zna da li su bili ispitani i vinovnici ovog nedela, sa uredno podnetom tužbom i imenima osumnjičenih, pride takođe sa elementima torture. Imala u su gospoda iz TOK-a na raspolaganju i dokumentarni film “Presedan“ kao i snimke sa televizija. O neradu ovog itekako značajnog tužilaštva dovoljno govori da se ni nakon dve godine nije dalje maklo u optužnici od ubistva 16 ljudi ispod nadstrešnice u Novom Sadu. Ubistva, baš tako je rečeno na komemorativnom skupu prošle nedelje. I tek onako ovlaš, preko krajnje uopštenog saopštenja TOK obznanjuje da su zatražili vraćanje policijskih finansijskih strunčnjak, koji su tobož bili potrebni u reorganizaciji MUP. Nisu naveli kome je dopis upućen, a jasno je da po komandnoj odgovornosti i subordinaciji za to odgovara direktor policije Dragan Vasiljević, koji se itekako pokazao samo kao loš brojilac na skupovima režima i studenata. Nije TOK uzimao u obzir šta je sve pronašla nezavisna ekspertska grupa, napisana je i čitava knjiga o tome ko je i šta radio na stanici i pruzi. Mogli su tragom toga da ispitaju brojne aktere i bez policijske forenzike, a pogotovo čudi što nisu pozvali onog prvog u tom lancu, tadašnjeg predsednika države Aleksandra Vučića. Nije li to ometanje i skretanje istrage kad je izjavio da nije bilo rekonstrukcije nadstrešnice na železničkoj stanici i da je na očigled šire javnosti predočio tobož svu dokumentaciju u onom registratoru sa nešto više od sto dokumenata. Da TOK, takođe sa predznakom javno tužilaštvo, ne radi svoj posao kako treba pokazalo se i u slučajevima prisluškivanja, ne samo svojih tužilaca već i studenata Pravnog fakulteta i to u amfiteatru, rektora Beogradskog univerziteta, onih 14 studenata koji su to obelodanili na prvoj konferenciji za novinare, a to seže i do one grupe u Novom Sadu optuženh za rušenje ustavnog poretka, kao i devetoro studenata iz Beograda gde je sud ustanovio da je to bila nezakonita radnja. Za prave tužioce svi tragovi vode do BIE, koja jedino ima takve uređaje, a važno je ko je kako potpisvao naloge za prisluškivanje, ali i ko je to kupio špijunski softver „Pegaz“. A ništa od toga, samo jedna krajnje bleda zamolnica da nadležni organi to istraže, u ovom slučaju sama BIA. Smešno i sramotno. Da javno tužilaštvo radi svoj posao ta javnost bi trebalo da zna i šta je sa optužnicom za Milana Radoičića, ko je to i kako dozvolio opremanje jedne ozbiljne vojne jedinice, još sramnije što se ćuti o „Krušiku“ gde je uzbunjivač Aleksandar Obradović itetako propatio aljkavost ove službe, pa onda Savamala gde se sada hapsi načelnik Komunalne policije a nalogodavci i izvršioci i dalje slobodno šetaju gradom. Nema ni abera o istraživanju šta se sve to radilo u zloglasnom Ćacilendu, a imaju sve nacrtano. Posebno mesto u ovoj antologiji nečinjenja ali i gluposti je i tzv. slučaj „zvučnog topa“. Zato postoji na hiljade svedoka, a opet Nenad Stefanović, šef Višeg tužilaštva u Beogradu i glavni izvršilac „radova“ bivšeg predsednika čak insistira na progonu svedoka, a posebno se istakao njegov zamenik Miodrag Marković, koji je javno, preko RTS, zapretio da će odgovarati svi koji iznose tvdnje o zvučnom topu. I samo na osnovu onoga što je bilo dostupno javnosti bilo bi dovoljno da se očiste ove Augijeve štale u pravosuđu, a tek šta je sa onim što stoji u fiokama. Pa neko bi morao itekako da odgovara za taj javašluk, nerad, nesposobnost, ali i saučesništvo. Dragan Eraković