
Навод, непотврђеноАутор колумне тврди да је снимци са камера са догађаја пребијања студената испред Правног факултета и гараже Владе Србије избрисани седам дана по догађају, а да полиција није учинила ништа да доказе сачува.
Овај навод преносе
Активирање тужилаштава у последњих десетак дана највише показује шта то све нису радили у последњих 14 година. Иако имају основни атрибут да су у служби јавности и грађана показали су ону другу страну, нечињења и немуштости. С друге стране примали су плате за посао који нису радили и при томе оштетили не мали број грађана, превасходно студената и опозиционара. Најодговорнији у том ланцу, а има укупно око осам стотина тужилаца, је Високи савет тужилаштва, и наравно у овим преломним данима ни оно се не изјашњава, а морало би. Није ни чудо јер је од почетка контаминирано избором чланова у чему је учествовала и БИА, ту је и Предраг Миловановић, већ други мандат а не би требало, наравно и министар правде Ненад Вујић, који се показао само као бранилац режима, а ту је и Загорка Доловац, умногоме главни кривац за дугогодишњу поспаност овог дела правосуђа а тиме и извесно саучесништво у бројним злоделима власти. Помало гротескно делује упуство за агилно поступање тужилаштава у најновијим изборима, кад се до сада нису паћали тога а имали су доказе као врата о изборним крађама. И да се и даље иде по старом трагу видљиво је када се напрасно по налогу Врховног тужилаштва посегнуло за предмет пребијања, а зашто не рећи и мучења и тортуре студената испред Правног факултета и гараже Владе Србије. Испоставило се да су снимци са камера избрисани седам дана по догађају, а наравно полиција ништа није учинила да доказе сачува. Али зато постоје снимци објављени на телевезији а такође и сведоци које тужилаштво није потражило, а требало је. Исти је модус операнди и код пребијања студНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да тужилаштво није потражило сведоке пребијања студената испред Правног факултета, док постоје снимци објављени на телевизији.
Овај навод преносе
Активирање тужилаштава у последњих десетак дана највише показује шта то све нису радили у последњих 14 година. Иако имају основни атрибут да су у служби јавности и грађана показали су ону другу страну, нечињења и немуштости. С друге стране примали су плате за посао који нису радили и при томе оштетили не мали број грађана, превасходно студената и опозиционара. Најодговорнији у том ланцу, а има укупно око осам стотина тужилаца, је Високи савет тужилаштва, и наравно у овим преломним данима ни оно се не изјашњава, а морало би. Није ни чудо јер је од почетка контаминирано избором чланова у чему је учествовала и БИА, ту је и Предраг Миловановић, већ други мандат а не би требало, наравно и министар правде Ненад Вујић, који се показао само као бранилац режима, а ту је и Загорка Доловац, умногоме главни кривац за дугогодишњу поспаност овог дела правосуђа а тиме и извесно саучесништво у бројним злоделима власти. Помало гротескно делује упуство за агилно поступање тужилаштава у најновијим изборима, кад се до сада нису паћали тога а имали су доказе као врата о изборним крађама. И да се и даље иде по старом трагу видљиво је када се напрасно по налогу Врховног тужилаштва посегнуло за предмет пребијања, а зашто не рећи и мучења и тортуре студената испред Правног факултета и гараже Владе Србије. Испоставило се да су снимци са камера избрисани седам дана по догађају, а наравно полиција ништа није учинила да доказе сачува. Али зато постоје снимци објављени на телевезији а такође и сведоци које тужилаштво није потражило, а требало је. Исти је модус операнди и код пребијања студНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да је Високи савет тужилаштва од почетка контаминиран избором чланова у чему је учествовала и БИА.
Овај навод преносе
Активирање тужилаштава у последњих десетак дана највише показује шта то све нису радили у последњих 14 година. Иако имају основни атрибут да су у служби јавности и грађана показали су ону другу страну, нечињења и немуштости. С друге стране примали су плате за посао који нису радили и при томе оштетили не мали број грађана, превасходно студената и опозиционара. Најодговорнији у том ланцу, а има укупно око осам стотина тужилаца, је Високи савет тужилаштва, и наравно у овим преломним данима ни оно се не изјашњава, а морало би. Није ни чудо јер је од почетка контаминирано избором чланова у чему је учествовала и БИА, ту је и Предраг Миловановић, већ други мандат а не би требало, наравно и министар правде Ненад Вујић, који се показао само као бранилац режима, а ту је и Загорка Доловац, умногоме главни кривац за дугогодишњу поспаност овог дела правосуђа а тиме и извесно саучесништво у бројним злоделима власти. Помало гротескно делује упуство за агилно поступање тужилаштава у најновијим изборима, кад се до сада нису паћали тога а имали су доказе као врата о изборним крађама. И да се и даље иде по старом трагу видљиво је када се напрасно по налогу Врховног тужилаштва посегнуло за предмет пребијања, а зашто не рећи и мучења и тортуре студената испред Правног факултета и гараже Владе Србије. Испоставило се да су снимци са камера избрисани седам дана по догађају, а наравно полиција ништа није учинила да доказе сачува. Али зато постоје снимци објављени на телевезији а такође и сведоци које тужилаштво није потражило, а требало је. Исти је модус операнди и код пребијања студНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да је ТОК преузео случај пребијања студената и грађана у Ваљеву 14. августа прошле године, а да јавност не зна да ли су осумњичени испитани.
Овај навод преносе
ената и грађана у Ваљеву 14. августа прошле године, где само стоји да је ТОК преузео случај, али јавност не зна да ли су били испитани и виновници овог недела, са уредно поднетом тужбом и именима осумњичених, приде такође са елементима тортуре. Имала у су господа из ТОК-а на располагању и документарни филм “Преседан“ као и снимке са телевизија. О нераду овог итекако значајног тужилаштва довољно говори да се ни након две године није даље макло у оптужници од убиства 16 људи испод надстрешнице у Новом Саду. Убиства, баш тако је речено на комеморативном скупу прошле недеље. И тек онако овлаш, преко крајње уопштеног саопштења ТОК обзнањује да су затражили враћање полицијских финансијских струнчњак, који су тобож били потребни у реорганизацији МУП. Нису навели коме је допис упућен, а јасно је да по командној одговорности и субординацији за то одговара директор полиције Драган Васиљевић, који се итекако показао само као лош бројилац на скуповима режима и студената. Није ТОК узимао у обзир шта је све пронашла независна експертска група, написана је и читава књига о томе ко је и шта радио на станици и прузи. Могли су трагом тога да испитају бројне актере и без полицијске форензике, а поготово чуди што нису позвали оног првог у том ланцу, тадашњег председника државе Александра Вучића. Није ли то ометање и скретање истраге кад је изјавио да није било реконструкције надстрешнице на железничкој станици и да је на очиглед шире јавности предочио тобож сву документацију у оном регистратору са нешто више од сто докумената. Да ТОК, такође са предзнаком јавно тужилаштво, не Навод, непотврђеноАутор колумне тврди да се ни након две године није даље макло у оптужници за смрт 16 људи испод надстрешнице у Новом Саду.
Овај навод преносе
ената и грађана у Ваљеву 14. августа прошле године, где само стоји да је ТОК преузео случај, али јавност не зна да ли су били испитани и виновници овог недела, са уредно поднетом тужбом и именима осумњичених, приде такође са елементима тортуре. Имала у су господа из ТОК-а на располагању и документарни филм “Преседан“ као и снимке са телевизија. О нераду овог итекако значајног тужилаштва довољно говори да се ни након две године није даље макло у оптужници од убиства 16 људи испод надстрешнице у Новом Саду. Убиства, баш тако је речено на комеморативном скупу прошле недеље. И тек онако овлаш, преко крајње уопштеног саопштења ТОК обзнањује да су затражили враћање полицијских финансијских струнчњак, који су тобож били потребни у реорганизацији МУП. Нису навели коме је допис упућен, а јасно је да по командној одговорности и субординацији за то одговара директор полиције Драган Васиљевић, који се итекако показао само као лош бројилац на скуповима режима и студената. Није ТОК узимао у обзир шта је све пронашла независна експертска група, написана је и читава књига о томе ко је и шта радио на станици и прузи. Могли су трагом тога да испитају бројне актере и без полицијске форензике, а поготово чуди што нису позвали оног првог у том ланцу, тадашњег председника државе Александра Вучића. Није ли то ометање и скретање истраге кад је изјавио да није било реконструкције надстрешнице на железничкој станици и да је на очиглед шире јавности предочио тобож сву документацију у оном регистратору са нешто више од сто докумената. Да ТОК, такође са предзнаком јавно тужилаштво, не Навод, непотврђеноАутор колумне тврди да је ТОК преко уопштеног саопштења обзнанио да је затражио враћање полицијских финансијских стручњака, а да није навео коме је допис упућен.
Овај навод преносе
ената и грађана у Ваљеву 14. августа прошле године, где само стоји да је ТОК преузео случај, али јавност не зна да ли су били испитани и виновници овог недела, са уредно поднетом тужбом и именима осумњичених, приде такође са елементима тортуре. Имала у су господа из ТОК-а на располагању и документарни филм “Преседан“ као и снимке са телевизија. О нераду овог итекако значајног тужилаштва довољно говори да се ни након две године није даље макло у оптужници од убиства 16 људи испод надстрешнице у Новом Саду. Убиства, баш тако је речено на комеморативном скупу прошле недеље. И тек онако овлаш, преко крајње уопштеног саопштења ТОК обзнањује да су затражили враћање полицијских финансијских струнчњак, који су тобож били потребни у реорганизацији МУП. Нису навели коме је допис упућен, а јасно је да по командној одговорности и субординацији за то одговара директор полиције Драган Васиљевић, који се итекако показао само као лош бројилац на скуповима режима и студената. Није ТОК узимао у обзир шта је све пронашла независна експертска група, написана је и читава књига о томе ко је и шта радио на станици и прузи. Могли су трагом тога да испитају бројне актере и без полицијске форензике, а поготово чуди што нису позвали оног првог у том ланцу, тадашњег председника државе Александра Вучића. Није ли то ометање и скретање истраге кад је изјавио да није било реконструкције надстрешнице на железничкој станици и да је на очиглед шире јавности предочио тобож сву документацију у оном регистратору са нешто више од сто докумената. Да ТОК, такође са предзнаком јавно тужилаштво, не Навод, непотврђеноАутор колумне тврди да су прислушкивани тужиоци, студенти Правног факултета у амфитеатру и ректор Београдског универзитета, те 14 студената који су то обелоданили на конференцији за новинаре.
Овај навод преносе
ради свој посао како треба показало се и у случајевима прислушкивања, не само својих тужилаца већ и студената Правног факултета и то у амфитеатру, ректора Београдског универзитета, оних 14 студената који су то обелоданили на првој конференцији за новинаре, а то сеже и до оне групе у Новом Саду оптуженх за рушење уставног поретка, као и деветоро студената из Београда где је суд установио да је то била незаконита радња. За праве тужиоце сви трагови воде до БИЕ, која једино има такве уређаје, а важно је ко је како потписвао налоге за прислушкивање, али и ко је то купио шпијунски софтвер „Пегаз“. А ништа од тога, само једна крајње бледа замолница да надлежни органи то истраже, у овом случају сама БИА. Смешно и срамотно. Да јавно тужилаштво ради свој посао та јавност би требало да зна и шта је са оптужницом за Милана Радоичића, ко је то и како дозволио опремање једне озбиљне војне јединице, још срамније што се ћути о „Крушику“ где је узбуњивач Александар Обрадовић итетако пропатио аљкавост ове службе, па онда Савамала где се сада хапси начелник Комуналне полиције а налогодавци и извршиоци и даље слободно шетају градом. Нема ни абера о истраживању шта се све то радило у злогласном Ћациленду, а имају све нацртано. Посебно место у овој антологији нечињења али и глупости је и тзв. случај „звучног топа“. Зато постоји на хиљаде сведока, а опет Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду и главни извршилац „радова“ бившег председника чак инсистира на прогону сведока, а посебно се истакао његов заменик Миодраг Марковић, који је јавно, преко РТС, запретио да ће одговНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да је суд установио да је прислушкивање деветоро студената из Београда била незаконита радња.
Овај навод преносе
ради свој посао како треба показало се и у случајевима прислушкивања, не само својих тужилаца већ и студената Правног факултета и то у амфитеатру, ректора Београдског универзитета, оних 14 студената који су то обелоданили на првој конференцији за новинаре, а то сеже и до оне групе у Новом Саду оптуженх за рушење уставног поретка, као и деветоро студената из Београда где је суд установио да је то била незаконита радња. За праве тужиоце сви трагови воде до БИЕ, која једино има такве уређаје, а важно је ко је како потписвао налоге за прислушкивање, али и ко је то купио шпијунски софтвер „Пегаз“. А ништа од тога, само једна крајње бледа замолница да надлежни органи то истраже, у овом случају сама БИА. Смешно и срамотно. Да јавно тужилаштво ради свој посао та јавност би требало да зна и шта је са оптужницом за Милана Радоичића, ко је то и како дозволио опремање једне озбиљне војне јединице, још срамније што се ћути о „Крушику“ где је узбуњивач Александар Обрадовић итетако пропатио аљкавост ове службе, па онда Савамала где се сада хапси начелник Комуналне полиције а налогодавци и извршиоци и даље слободно шетају градом. Нема ни абера о истраживању шта се све то радило у злогласном Ћациленду, а имају све нацртано. Посебно место у овој антологији нечињења али и глупости је и тзв. случај „звучног топа“. Зато постоји на хиљаде сведока, а опет Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду и главни извршилац „радова“ бившег председника чак инсистира на прогону сведока, а посебно се истакао његов заменик Миодраг Марковић, који је јавно, преко РТС, запретио да ће одговНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да трагови прислушкивања воде до БИА, која једино има такве уређаје, и пита ко је купио шпијунски софтвер „Пегаз“.
Овај навод преносе
ради свој посао како треба показало се и у случајевима прислушкивања, не само својих тужилаца већ и студената Правног факултета и то у амфитеатру, ректора Београдског универзитета, оних 14 студената који су то обелоданили на првој конференцији за новинаре, а то сеже и до оне групе у Новом Саду оптуженх за рушење уставног поретка, као и деветоро студената из Београда где је суд установио да је то била незаконита радња. За праве тужиоце сви трагови воде до БИЕ, која једино има такве уређаје, а важно је ко је како потписвао налоге за прислушкивање, али и ко је то купио шпијунски софтвер „Пегаз“. А ништа од тога, само једна крајње бледа замолница да надлежни органи то истраже, у овом случају сама БИА. Смешно и срамотно. Да јавно тужилаштво ради свој посао та јавност би требало да зна и шта је са оптужницом за Милана Радоичића, ко је то и како дозволио опремање једне озбиљне војне јединице, још срамније што се ћути о „Крушику“ где је узбуњивач Александар Обрадовић итетако пропатио аљкавост ове службе, па онда Савамала где се сада хапси начелник Комуналне полиције а налогодавци и извршиоци и даље слободно шетају градом. Нема ни абера о истраживању шта се све то радило у злогласном Ћациленду, а имају све нацртано. Посебно место у овој антологији нечињења али и глупости је и тзв. случај „звучног топа“. Зато постоји на хиљаде сведока, а опет Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду и главни извршилац „радова“ бившег председника чак инсистира на прогону сведока, а посебно се истакао његов заменик Миодраг Марковић, који је јавно, преко РТС, запретио да ће одговНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да нема оптужнице за Милана Радоичића за дозвољавање опремања војне јединице, нити истраживања о „Крушику“ и Ћациленду.
Овај навод преносе
ради свој посао како треба показало се и у случајевима прислушкивања, не само својих тужилаца већ и студената Правног факултета и то у амфитеатру, ректора Београдског универзитета, оних 14 студената који су то обелоданили на првој конференцији за новинаре, а то сеже и до оне групе у Новом Саду оптуженх за рушење уставног поретка, као и деветоро студената из Београда где је суд установио да је то била незаконита радња. За праве тужиоце сви трагови воде до БИЕ, која једино има такве уређаје, а важно је ко је како потписвао налоге за прислушкивање, али и ко је то купио шпијунски софтвер „Пегаз“. А ништа од тога, само једна крајње бледа замолница да надлежни органи то истраже, у овом случају сама БИА. Смешно и срамотно. Да јавно тужилаштво ради свој посао та јавност би требало да зна и шта је са оптужницом за Милана Радоичића, ко је то и како дозволио опремање једне озбиљне војне јединице, још срамније што се ћути о „Крушику“ где је узбуњивач Александар Обрадовић итетако пропатио аљкавост ове службе, па онда Савамала где се сада хапси начелник Комуналне полиције а налогодавци и извршиоци и даље слободно шетају градом. Нема ни абера о истраживању шта се све то радило у злогласном Ћациленду, а имају све нацртано. Посебно место у овој антологији нечињења али и глупости је и тзв. случај „звучног топа“. Зато постоји на хиљаде сведока, а опет Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду и главни извршилац „радова“ бившег председника чак инсистира на прогону сведока, а посебно се истакао његов заменик Миодраг Марковић, који је јавно, преко РТС, запретио да ће одговНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да се у случају Савамале сада хапси начелник Комуналне полиције, док налогодавци и извршиоци остају слободни.
Овај навод преносе
ради свој посао како треба показало се и у случајевима прислушкивања, не само својих тужилаца већ и студената Правног факултета и то у амфитеатру, ректора Београдског универзитета, оних 14 студената који су то обелоданили на првој конференцији за новинаре, а то сеже и до оне групе у Новом Саду оптуженх за рушење уставног поретка, као и деветоро студената из Београда где је суд установио да је то била незаконита радња. За праве тужиоце сви трагови воде до БИЕ, која једино има такве уређаје, а важно је ко је како потписвао налоге за прислушкивање, али и ко је то купио шпијунски софтвер „Пегаз“. А ништа од тога, само једна крајње бледа замолница да надлежни органи то истраже, у овом случају сама БИА. Смешно и срамотно. Да јавно тужилаштво ради свој посао та јавност би требало да зна и шта је са оптужницом за Милана Радоичића, ко је то и како дозволио опремање једне озбиљне војне јединице, још срамније што се ћути о „Крушику“ где је узбуњивач Александар Обрадовић итетако пропатио аљкавост ове службе, па онда Савамала где се сада хапси начелник Комуналне полиције а налогодавци и извршиоци и даље слободно шетају градом. Нема ни абера о истраживању шта се све то радило у злогласном Ћациленду, а имају све нацртано. Посебно место у овој антологији нечињења али и глупости је и тзв. случај „звучног топа“. Зато постоји на хиљаде сведока, а опет Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду и главни извршилац „радова“ бившег председника чак инсистира на прогону сведока, а посебно се истакао његов заменик Миодраг Марковић, који је јавно, преко РТС, запретио да ће одговНавод, непотврђеноАутор колумне тврди да Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду, инсистира на прогону сведока у случају „звучног топа“, а да се његов заменик Миодраг Марковић преко РТС запретио да ће одговарати сви који износе тврдње о звучном топу.
Овај навод преносе
ради свој посао како треба показало се и у случајевима прислушкивања, не само својих тужилаца већ и студената Правног факултета и то у амфитеатру, ректора Београдског универзитета, оних 14 студената који су то обелоданили на првој конференцији за новинаре, а то сеже и до оне групе у Новом Саду оптуженх за рушење уставног поретка, као и деветоро студената из Београда где је суд установио да је то била незаконита радња. За праве тужиоце сви трагови воде до БИЕ, која једино има такве уређаје, а важно је ко је како потписвао налоге за прислушкивање, али и ко је то купио шпијунски софтвер „Пегаз“. А ништа од тога, само једна крајње бледа замолница да надлежни органи то истраже, у овом случају сама БИА. Смешно и срамотно. Да јавно тужилаштво ради свој посао та јавност би требало да зна и шта је са оптужницом за Милана Радоичића, ко је то и како дозволио опремање једне озбиљне војне јединице, још срамније што се ћути о „Крушику“ где је узбуњивач Александар Обрадовић итетако пропатио аљкавост ове службе, па онда Савамала где се сада хапси начелник Комуналне полиције а налогодавци и извршиоци и даље слободно шетају градом. Нема ни абера о истраживању шта се све то радило у злогласном Ћациленду, а имају све нацртано. Посебно место у овој антологији нечињења али и глупости је и тзв. случај „звучног топа“. Зато постоји на хиљаде сведока, а опет Ненад Стефановић, шеф Вишег тужилаштва у Београду и главни извршилац „радова“ бившег председника чак инсистира на прогону сведока, а посебно се истакао његов заменик Миодраг Марковић, који је јавно, преко РТС, запретио да ће одговарати сви који износе твдње о звучном топу. И само на основу онога што је било доступно јавности било би довољно да се очисте ове Аугијеве штале у правосуђу, а тек шта је са оним што стоји у фиокама. Па неко би морао итекако да одговара за тај јавашлук, нерад, неспособност, али и саучесништво. Драган ЕраковићУз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.