
Берлинер Зеитунг оцењује да су на изборима 25. октобра у Србији догодила се историјска победа и поставља питање о начину доношења одлука у будућности.
Ово наводи један извор
На изборима 25. октобра у Србији догодила се историјска победа у Србији, оцењује лист Берлинер цајтунг. И овај познати лист, као и многи други пре њега, поставља питање о начину доношења одлука у будућности.
На листи студената нашло се 250 високошколских професора, али и наставника, лекара, уметника и спортиста, а студенти сами нису учествовали на изборима, пише Берлинер Зеитунг.
Ово наводи један извор
- У тако кратком року ретко када је неки протестни покрет успео да преузме власт. Притом студенти сами нису учествовали на изборима. На њиховој листи нашло се 250 високошколских професора, али и наставника, лекара, уметника и спортиста - пише познати лист.
Према Берлинер Зеитунг, покрет је желео да покаже да се о свему одлучује на пленуму, скупштини у којој сви учесници равноправно расправљају и гласају; сваки факултет има свој пленум, гласа се јавним подизањем руке и важи већинско одлучивање.
Ово наводи један извор
- Избор је био такав да је покрет желео да покаже: о свему се одлучује на пленуму - у базично-демократској скупштини у којој сви учесници равноправно расправљају и гласају. Сваки факултет има свој пленум, могу да учествују сви студенти, гласа се јавним подизањем руке и важи већинско одлучивање - пише Берлинер цајтунг.
Новинари Берлинер Зеитунга разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија Едука, која је била на Студентској листи, једно је од најпознатијих лица кампање и важи за могућу министарку у новој влади.
Ово наводи један извор
Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука"
На изборима 25. октобра у Србији догодила се историјска победа у Србији, оцењује лист Берлинер цајтунг. И овај познати лист, као и многи други пре њега, поставља питање о начину доношења одлука у будућности.
- У тако кратком року ретко када је неки протестни покрет успео да преузме власт. Притом студенти сами нису учествовали на изборима. На њиховој листи нашло се 250 високошколских професора, али и наставника, лекара, уметника и спортиста - пише познати лист.
- Избор је био такав да је покрет желео да покаже: о свему се одлучује на пленуму - у базично-демократској скупштини у којој сви учесници равноправно расправљају и гласају. Сваки факултет има свој пленум, могу да учествују сви студенти, гласа се јавним подизањем руке и важи већинско одлучивање - пише Берлинер цајтунг.
Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука". Она је била на Студентској листи, једно је од најпознатијих лица изборне кампање и важи за могућу министарку у новој влади. У разговору за берлински лист говори следеће:
Мирковић каже да држава не може и не сме да буде вођена анархично и да структура активистичког покрета не може једноставно да се пренесе на државни апарат, јер држави требају јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност.
Ово наводи један извор
- Држава не може и не сме да буде вођена анархично - каже она. Структура активистичког покрета не може једноставно да се пренесе на државни апарат, јер су држави потребне "јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност".
Мирковић каже да покрет жели да пренесе у институције нови модел политичке културе, који у пракси значи институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона.
Ово наводи један извор
Оно што би покрет желео да пренесе у институције јесте пре свега "нови модел политичке културе", каже Мирковић.
- Хоризонталност покрета значи у пракси институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона.
Мирковић каже да би последњу реч имали представници изабрани у парламенту, јер носе правну и политичку одговорност, док би пленуми и грађанске скупштине остали најјачи коректив, саветодавни глас и морални компас.
Ово наводи један извор
Мирковић је ту јасна и каже да би последњу реч имали представници изабрани у парламенту, "јер они носе правну и политичку одговорност за целокупно деловање и морају да одговарају за њега“. Али пленуми и грађанске скупштине остали би, како наглашава, "наш најјачи коректив, саветодавни глас и морални компас, који би нас подсећао због чега смо изабрани".
На питање шта ако посланици гласањем не буду сложни са одлуком пленума, Мирковић је одговорила да никада не би деловала против сопственог интегритета.
Ово наводи један извор
Права проба доћи ће када се посланици гласањем не сложе са одлуком пленума, указује Берлинер цајтунг. Мирковић на то одговара:
- Никада не бих деловала против сопственог интегритета. Управо за то смо се и борили.
Берлинер Зеитунг пише да је Србија играла истовремено на више страна, Вучић је преговарао са Бриселом о приступању ЕУ, одбијао санкције Русији и довео кинеске инвеститоре, и да Студентска листа до сада сигнализира да не жели да се приклони ниједном спољнополитичком правцу.
Ово наводи један извор
- Жеља за сопственим путем наџивела је Југославију - Вучић је преговарао са Бриселом о приступању ЕУ, одбијао санкције Русији и у земљу довео кинеске инвеститоре. Србија је играла истовремено на више свадби и избегавала да се јасно определи - пише Берлинер цајтунг додајући да је "и Студентска листа до сада сигнализирала да не жели да се приклони ниједном спољнополитичком правцу".
Мирковић оцењује поређење са радничким самоуправљањем као занимљиво; идеја је била племенита, али проблем је била једнопартијска власт која је све диктирала.
Ово наводи један извор
Поређење новинара берлинског листа с радничким саветима, Мирковић оцењује као "занимљиво". За њу је идеја радничког самоуправљања била "племенита идеја" да се људи непосредно укључе у доношење одлука. Проблем је, међутим, било то што је постојала једнопартијска власт која је све диктирала, каже она.
Мирковић објашњава да данашњи студентски покрет не жели да понавља бирократске експерименте прошлости, већ да успостави модерну партиципативну демократију са дефинисаним одговорностима и контролом грађана преко дигиталних алата, локалних скупштина и слободних медија.
Ово наводи један извор
Данашњи студентски покрет не жели да понавља "бирократске експерименте прошлости", већ да успостави модерну партиципативну демократију, објашњава Мирковић. Зато тачно одређује одговорности - ко под којим условима доноси одлуку, ко управља буџетом и преко којих политичких и правних механизама контроле грађани треба да надгледају управу: дигиталним алатима, локалним скупштинама и слободним медијима.
Мирковић је свесна да хоризонтално организоване групе без јасне структуре дугорочно могу да западну у парализу одлучивања и створе скривене неформалне центре моћи без јавне одговорности, и каже да је хијерархија неопходна, али заснована на стручности и функционалној одговорности.
Ово наводи један извор
Као психолог, Мирковић је свесна да ту постоји проблем. Хоризонтално организоване групе без јасне структуре дугорочно могу да западну у "парализу одлучивања" и да створе "скривене, неформалне центре моћи" који "не сносе никакву јавну одговорност".
- Тога смо потпуно свесни и не гајимо никакве илузије. Хијерархија је неопходна, али хијерархија заснована на стручности и функционалној одговорности, а не на слепој послушности и култу личности - каже проф. Ана Мирковић.
Драговић је подвукао да скуп нема за циљ насилно рушење уставног поретка, већ његово успостављање, апелујући на полицију и тужилаштво да делују професионално; након обраћања учесници су се у миру упутили у шетњу ка Палати правде, где је протест завршен.
Ово наводи један извор
Лидер Суверениста Србије је подвуче да скуп нема за циљ насилно рушење уставног поретка, већ његово успостављање, апелујући на полицију и тужилаштво да делују професионално, без политичких притисака и у служби свих грађана Србије. Након обраћања, учесници су се у миру упутили у шетњу ка Палати правде, где је протест званично и завршен.
Навод, непотврђеноУ Савској улици у Београду одржан је протестни скуп на позив лидера Суверениста Србије Вукше Драговића, на којем се окупило више стотина грађана унаточ киши; организатори су као повод навели одговор на деветодневно насиље и притиске након доласка Студентске листе на власт, као и подршку Српској православној цркви и редакцији Информера.
Овај навод преносе
Вечерас је у Савској улици у Београду одржан протестни скуп на позив лидера Суверениста Србије Вукше Драговића, на којем се окупило више стотина грађана унаточ киши и хладном времену. Повод за окупљање био је, према речима организатора, одговор на деветодневно насиље и притиске након доласка на власт такозване Студентске листе, као и пружање подршке Српској православној цркви и редакцији листа Информер.
Навод, непотврђеноОкупљени су узвикивали пароле Не дамо Информер и Не дамо Косово, а Драговић је истакао да је циљ скупа порука да се анархија неће толерисати и да државне институције морају поново почети да функционишу пуним капацитетом.
Овај навод преносе
Окупљени грађани узвикивали су пароле попут „Не дамо Информер“ и „Не дамо Косово“, наглашавајући потребу за заштитом државних и националних интереса. Драговић се обратио присутнима истакавши да је циљ скупа слање јасне поруке да се анархија неће толерисати те да државне институције морају поново почети да функционишу пуним капацитетом.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.