Sve vesti
Foto iz članka: EspresoKo će da se pita u državi? Kandidatkinja SL objasnila šta će biti ako studenti i poslanici prestanu da misle isto
Šta navode mediji
Berliner Zeitung ocenjuje da su na izborima 25. oktobra u Srbiji dogodila se istorijska pobeda i postavlja pitanje o načinu donošenja odluka u budućnosti.
Ovo navodi jedan izvor
Espreso, 4. nov, 00:06 (otvara se u novom prozoru)
Na izborima 25. oktobra u Srbiji dogodila se istorijska pobeda u Srbiji, ocenjuje list Berliner cajtung. I ovaj poznati list, kao i mnogi drugi pre njega, postavlja pitanje o načinu donošenja odluka u budućnosti.
Na listi studenata našlo se 250 visokoškolskih profesora, ali i nastavnika, lekara, umetnika i sportista, a studenti sami nisu učestvovali na izborima, piše Berliner Zeitung.
Ovo navodi jedan izvor
- U tako kratkom roku retko kada je neki protestni pokret uspeo da preuzme vlast. Pritom studenti sami nisu učestvovali na izborima. Na njihovoj listi našlo se 250 visokoškolskih profesora, ali i nastavnika, lekara, umetnika i sportista - piše poznati list.
Prema Berliner Zeitung, pokret je želeo da pokaže da se o svemu odlučuje na plenumu, skupštini u kojoj svi učesnici ravnopravno raspravljaju i glasaju; svaki fakultet ima svoj plenum, glasa se javnim podizanjem ruke i važi većinsko odlučivanje.
Ovo navodi jedan izvor
- Izbor je bio takav da je pokret želeo da pokaže: o svemu se odlučuje na plenumu - u bazično-demokratskoj skupštini u kojoj svi učesnici ravnopravno raspravljaju i glasaju. Svaki fakultet ima svoj plenum, mogu da učestvuju svi studenti, glasa se javnim podizanjem ruke i važi većinsko odlučivanje - piše Berliner cajtung.
Novinari Berliner Zeitunga razgovarali su sa Anom Mirković, profesorkom psihologije na beogradskom Fakultetu organizacionih studija Eduka, koja je bila na Studentskoj listi, jedno je od najpoznatijih lica kampanje i važi za moguću ministarku u novoj vladi.
Ovo navodi jedan izvor
Novinari nemačkog lista razgovarali su sa Anom Mirković, profesorkom psihologije na beogradskom Fakultetu organizacionih studija "Eduka" Na izborima 25. oktobra u Srbiji dogodila se istorijska pobeda u Srbiji, ocenjuje list Berliner cajtung. I ovaj poznati list, kao i mnogi drugi pre njega, postavlja pitanje o načinu donošenja odluka u budućnosti. - U tako kratkom roku retko kada je neki protestni pokret uspeo da preuzme vlast. Pritom studenti sami nisu učestvovali na izborima. Na njihovoj listi našlo se 250 visokoškolskih profesora, ali i nastavnika, lekara, umetnika i sportista - piše poznati list. - Izbor je bio takav da je pokret želeo da pokaže: o svemu se odlučuje na plenumu - u bazično-demokratskoj skupštini u kojoj svi učesnici ravnopravno raspravljaju i glasaju. Svaki fakultet ima svoj plenum, mogu da učestvuju svi studenti, glasa se javnim podizanjem ruke i važi većinsko odlučivanje - piše Berliner cajtung. Novinari nemačkog lista razgovarali su sa Anom Mirković, profesorkom psihologije na beogradskom Fakultetu organizacionih studija "Eduka". Ona je bila na Studentskoj listi, jedno je od najpoznatijih lica izborne kampanje i važi za moguću ministarku u novoj vladi. U razgovoru za berlinski list govori sledeće:
Mirković kaže da država ne može i ne sme da bude vođena anarhično i da struktura aktivističkog pokreta ne može jednostavno da se prenese na državni aparat, jer državi trebaju jasne linije odgovornosti, procedure, tempo i operativna efikasnost.
Ovo navodi jedan izvor
- Država ne može i ne sme da bude vođena anarhično - kaže ona. Struktura aktivističkog pokreta ne može jednostavno da se prenese na državni aparat, jer su državi potrebne "jasne linije odgovornosti, procedure, tempo i operativna efikasnost".
Mirković kaže da pokret želi da prenese u institucije novi model političke kulture, koji u praksi znači institucionalnu transparentnost, otvorenost za javne debate i stalne konsultacije sa stručnjacima i građanima prilikom donošenja centralnih zakona.
Ovo navodi jedan izvor
Ono što bi pokret želeo da prenese u institucije jeste pre svega "novi model političke kulture", kaže Mirković. - Horizontalnost pokreta znači u praksi institucionalnu transparentnost, otvorenost za javne debate i stalne konsultacije sa stručnjacima i građanima prilikom donošenja centralnih zakona.
Mirković kaže da bi poslednju reč imali predstavnici izabrani u parlamentu, jer nose pravnu i političku odgovornost, dok bi plenumi i građanske skupštine ostali najjači korektiv, savetodavni glas i moralni kompas.
Ovo navodi jedan izvor
Mirković je tu jasna i kaže da bi poslednju reč imali predstavnici izabrani u parlamentu, "jer oni nose pravnu i političku odgovornost za celokupno delovanje i moraju da odgovaraju za njega“. Ali plenumi i građanske skupštine ostali bi, kako naglašava, "naš najjači korektiv, savetodavni glas i moralni kompas, koji bi nas podsećao zbog čega smo izabrani".
Na pitanje šta ako poslanici glasanjem ne budu složni sa odlukom plenuma, Mirković je odgovorila da nikada ne bi delovala protiv sopstvenog integriteta.
Ovo navodi jedan izvor
Prava proba doći će kada se poslanici glasanjem ne slože sa odlukom plenuma, ukazuje Berliner cajtung. Mirković na to odgovara: - Nikada ne bih delovala protiv sopstvenog integriteta. Upravo za to smo se i borili.
Berliner Zeitung piše da je Srbija igrala istovremeno na više strana, Vučić je pregovarao sa Briselom o pristupanju EU, odbijao sankcije Rusiji i doveo kineske investitore, i da Studentska lista do sada signalizira da ne želi da se prikloni nijednom spoljnopolitičkom pravcu.
Ovo navodi jedan izvor
- Želja za sopstvenim putem nadživela je Jugoslaviju - Vučić je pregovarao sa Briselom o pristupanju EU, odbijao sankcije Rusiji i u zemlju doveo kineske investitore. Srbija je igrala istovremeno na više svadbi i izbegavala da se jasno opredeli - piše Berliner cajtung dodajući da je "i Studentska lista do sada signalizirala da ne želi da se prikloni nijednom spoljnopolitičkom pravcu".
Mirković ocenjuje poređenje sa radničkim samoupravljanjem kao zanimljivo; ideja je bila plemenita, ali problem je bila jednopartijska vlast koja je sve diktirala.
Ovo navodi jedan izvor
Poređenje novinara berlinskog lista s radničkim savetima, Mirković ocenjuje kao "zanimljivo". Za nju je ideja radničkog samoupravljanja bila "plemenita ideja" da se ljudi neposredno uključe u donošenje odluka. Problem je, međutim, bilo to što je postojala jednopartijska vlast koja je sve diktirala, kaže ona.
Mirković objašnjava da današnji studentski pokret ne želi da ponavlja birokratske eksperimente prošlosti, već da uspostavi modernu participativnu demokratiju sa definisanim odgovornostima i kontrolom građana preko digitalnih alata, lokalnih skupština i slobodnih medija.
Ovo navodi jedan izvor
Današnji studentski pokret ne želi da ponavlja "birokratske eksperimente prošlosti", već da uspostavi modernu participativnu demokratiju, objašnjava Mirković. Zato tačno određuje odgovornosti - ko pod kojim uslovima donosi odluku, ko upravlja budžetom i preko kojih političkih i pravnih mehanizama kontrole građani treba da nadgledaju upravu: digitalnim alatima, lokalnim skupštinama i slobodnim medijima.
Mirković je svesna da horizontalno organizovane grupe bez jasne strukture dugoročno mogu da zapadnu u paralizu odlučivanja i stvore skrivene neformalne centre moći bez javne odgovornosti, i kaže da je hijerarhija neophodna, ali zasnovana na stručnosti i funkcionalnoj odgovornosti.
Ovo navodi jedan izvor
Kao psiholog, Mirković je svesna da tu postoji problem. Horizontalno organizovane grupe bez jasne strukture dugoročno mogu da zapadnu u "paralizu odlučivanja" i da stvore "skrivene, neformalne centre moći" koji "ne snose nikakvu javnu odgovornost". - Toga smo potpuno svesni i ne gajimo nikakve iluzije. Hijerarhija je neophodna, ali hijerarhija zasnovana na stručnosti i funkcionalnoj odgovornosti, a ne na slepoj poslušnosti i kultu ličnosti - kaže prof. Ana Mirković.
Dragović je podvukao da skup nema za cilj nasilno rušenje ustavnog poretka, već njegovo uspostavljanje, apelujući na policiju i tužilaštvo da deluju profesionalno; nakon obraćanja učesnici su se u miru uputili u šetnju ka Palati pravde, gde je protest završen.
Ovo navodi jedan izvor
Pančevac, 3. nov, 19:35 (otvara se u novom prozoru)
Lider Suverenista Srbije je podvuče da skup nema za cilj nasilno rušenje ustavnog poretka, već njegovo uspostavljanje, apelujući na policiju i tužilaštvo da deluju profesionalno, bez političkih pritisaka i u službi svih građana Srbije. Nakon obraćanja, učesnici su se u miru uputili u šetnju ka Palati pravde, gde je protest zvanično i završen.
Navod, nepotvrđenoU Savskoj ulici u Beogradu održan je protestni skup na poziv lidera Suverenista Srbije Vukše Dragovića, na kojem se okupilo više stotina građana unatoč kiši; organizatori su kao povod naveli odgovor na devetodnevno nasilje i pritiske nakon dolaska Studentske liste na vlast, kao i podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i redakciji Informera.
Ovaj navod prenose
Večeras je u Savskoj ulici u Beogradu održan protestni skup na poziv lidera Suverenista Srbije Vukše Dragovića, na kojem se okupilo više stotina građana unatoč kiši i hladnom vremenu. Povod za okupljanje bio je, prema rečima organizatora, odgovor na devetodnevno nasilje i pritiske nakon dolaska na vlast takozvane Studentske liste, kao i pružanje podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi i redakciji lista Informer.
Navod, nepotvrđenoOkupljeni su uzvikivali parole Ne damo Informer i Ne damo Kosovo, a Dragović je istakao da je cilj skupa poruka da se anarhija neće tolerisati i da državne institucije moraju ponovo početi da funkcionišu punim kapacitetom.
Ovaj navod prenose
Okupljeni građani uzvikivali su parole poput „Ne damo Informer“ i „Ne damo Kosovo“, naglašavajući potrebu za zaštitom državnih i nacionalnih interesa. Dragović se obratio prisutnima istakavši da je cilj skupa slanje jasne poruke da se anarhija neće tolerisati te da državne institucije moraju ponovo početi da funkcionišu punim kapacitetom.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
