ИзбориНајранији текст Pančevac, 3. нов, 19:35 · последњи 4. нов, 00:06

Ко ће да се пита у држави? Кандидаткиња СЛ објаснила шта ће бити ако студенти и посланици престану да мисле исто

2 медија · 2 текста Истражи мрежу

Фото из чланка: Еспресо

Преглед вести

Хронологија

19:35
Панчевац (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
Велики скуп у Савској, позвали на мир и ред
Вечерас је у Савској улици у Београду одржан протестни скуп на позив лидера Суверениста Србије Вукше Драговића, на којем се окупило више стотина грађана унаточ киши и хладном времену. Повод за окупљање био је, према… Цео текст
Вечерас је у Савској улици у Београду одржан протестни скуп на позив лидера Суверениста Србије Вукше Драговића, на којем се окупило више стотина грађана унаточ киши и хладном времену. Повод за окупљање био је, према речима организатора, одговор на деветодневно насиље и притиске након доласка на власт такозване Студентске листе, као и пружање подршке Српској православној цркви и редакцији листа Информер.
Окупљени грађани узвикивали су пароле попут „Не дамо Информер“ и „Не дамо Косово“, наглашавајући потребу за заштитом државних и националних интереса. Драговић се обратио присутнима истакавши да је циљ скупа слање јасне поруке да се анархија неће толерисати те да државне институције морају поново почети да функционишу пуним капацитетом.
„Ствари морају да се врате у нормалу, државне институције морају да почну да раде свој посао. Доста је анархије. Нека преузму институције које су добили и нека се понашају као власт, а не и даље као опозиција“, изјавио је Драговић.
Лидер Суверениста Србије је подвуче да скуп нема за циљ насилно рушење уставног поретка, већ његово успостављање, апелујући на полицију и тужилаштво да делују професионално, без политичких притисака и у служби свих грађана Србије. Након обраћања, учесници су се у миру упутили у шетњу ка Палати правде, где је протест званично и завршен.
( Панчевац)
00:06
Еспресо (отвара се у новом прозору)
Ко ће да се пита у држави? Кандидаткиња СЛ објаснила шта ће бити ако студенти и посланици престану да мисле исто
Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука" На изборима 25. октобра у Србији догодила се историјска победа у Србији, оцењује… Цео текст
Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука"
На изборима 25. октобра у Србији догодила се историјска победа у Србији, оцењује лист Берлинер цајтунг. И овај познати лист, као и многи други пре њега, поставља питање о начину доношења одлука у будућности.
- У тако кратком року ретко када је неки протестни покрет успео да преузме власт. Притом студенти сами нису учествовали на изборима. На њиховој листи нашло се 250 високошколских професора, али и наставника, лекара, уметника и спортиста - пише познати лист.
- Избор је био такав да је покрет желео да покаже: о свему се одлучује на пленуму - у базично-демократској скупштини у којој сви учесници равноправно расправљају и гласају. Сваки факултет има свој пленум, могу да учествују сви студенти, гласа се јавним подизањем руке и важи већинско одлучивање - пише Берлинер цајтунг.
Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука". Она је била на Студентској листи, једно је од најпознатијих лица изборне кампање и важи за могућу министарку у новој влади. У разговору за берлински лист говори следеће:
- Држава не може и не сме да буде вођена анархично - каже она. Структура активистичког покрета не може једноставно да се пренесе на државни апарат, јер су држави потребне "јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност".
Оно што би покрет желео да пренесе у институције јесте пре свега "нови модел политичке културе", каже Мирковић.
- Хоризонталност покрета значи у пракси институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона.
"Пленум ће бити најјачи коректив"
Да ли је тиме укинут концепт професионалног политичара, пита се аутор чланка у берлинском листу и указује да је зачкољица у односу између пленума и парламента, јер након избора мандат правно припада посланицима.
Мирковић је ту јасна и каже да би последњу реч имали представници изабрани у парламенту, "јер они носе правну и политичку одговорност за целокупно деловање и морају да одговарају за њега“. Али пленуми и грађанске скупштине остали би, како наглашава, "наш најјачи коректив, саветодавни глас и морални компас, који би нас подсећао због чега смо изабрани".
Права проба доћи ће када се посланици гласањем не сложе са одлуком пленума, указује Берлинер цајтунг. Мирковић на то одговара:
- Никада не бих деловала против сопственог интегритета. Управо за то смо се и борили.
Вучић преговарао са Бриселом, довео кинеске инвеститоре, одбијао санкције Русији - Србија играла истовремено на више свадби
Да Србија има смисао за политичке експерименте показује и поглед у прошлост, наводи немачки лист и подсећа да социјалистичка Југославија, након раскида са Стаљином 1948, није желела да се сврста ни уз један блок, па је Јосип Броз Тито 1961. у Београду покренуо прву конференцију Покрета несврстаних.
- Жеља за сопственим путем наџивела је Југославију - Вучић је преговарао са Бриселом о приступању ЕУ, одбијао санкције Русији и у земљу довео кинеске инвеститоре. Србија је играла истовремено на више свадби и избегавала да се јасно определи - пише Берлинер цајтунг додајући да је "и Студентска листа до сада сигнализирала да не жели да се приклони ниједном спољнополитичком правцу".
Немачки лист подсећа и на радничко самоуправљање.
- Од 1950. Тито је уводио идеју да предузећима управљају радници. Изабрани раднички савети одлучивали су о производњи, приходима и платама, фабрике су сматране друштвеном својином и тиме су припадале свима. То се на Западу сматрало моделом за многе левичарске реформе и алтернативом совјетском систему. У пракси је, међутим, систем патио од нејасних надлежности, бројних седница, директора и партијских функционера који су задржавали велики утицај. Осамдесетих година земља је упала у дугове и инфлацију - пише БЦ.
Поређење новинара берлинског листа с радничким саветима, Мирковић оцењује као "занимљиво". За њу је идеја радничког самоуправљања била "племенита идеја" да се људи непосредно укључе у доношење одлука. Проблем је, међутим, било то што је постојала једнопартијска власт која је све диктирала, каже она.
Како ће грађани пратити одлуке нове власти?
Данашњи студентски покрет не жели да понавља "бирократске експерименте прошлости", већ да успостави модерну партиципативну демократију, објашњава Мирковић. Зато тачно одређује одговорности - ко под којим условима доноси одлуку, ко управља буџетом и преко којих политичких и правних механизама контроле грађани треба да надгледају управу: дигиталним алатима, локалним скупштинама и слободним медијима.
Као психолог, Мирковић је свесна да ту постоји проблем. Хоризонтално организоване групе без јасне структуре дугорочно могу да западну у "парализу одлучивања" и да створе "скривене, неформалне центре моћи" који "не сносе никакву јавну одговорност".
- Тога смо потпуно свесни и не гајимо никакве илузије. Хијерархија је неопходна, али хијерархија заснована на стручности и функционалној одговорности, а не на слепој послушности и култу личности - каже проф. Ана Мирковић.
Модел професионалног политичара је превазиђен?
- Нови модел политичког представљања сада ће морати да покаже да ли може да понуди нешто више од победе над Александром Вучићем - оцењује немачки лист.
- Ако успе, отвара се и шире питање: да ли би политички представници широм Европе могли да се суоче са јачим захтевима за непосреднијим учешћем грађана у одлучивању?
- Млади људи већ годинама излазе на улице, и то не само у Србији. То су показали и протести у Француској, Италији и Албанији. Тек ће се видети да ли ће из таквих протеста настајати политички покрети способни да освајају власт, али и то да ли ће се српски модел показати одрживим или ће се сломити под теретом сопствених амбиција. Уколико успе, модел професионалног политичара какав данас познајемо могао би да постане ствар прошлости - закључује Берлинер цајтунг.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Хронологија

19:35

Панчевац (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

Велики скуп у Савској, позвали на мир и ред

Вечерас је у Савској улици у Београду одржан протестни скуп на позив лидера Суверениста Србије Вукше Драговића, на којем се окупило више стотина грађана унаточ киши и хладном времену. Повод за окупљање био је, према речима организатора, одговор на деветодневно насиље и притиске након доласка на власт такозване Студентске листе, као и пружање подршке Српској православној цркви и редакцији листа Информер.

Окупљени грађани узвикивали су пароле попут „Не дамо Информер“ и „Не дамо Косово“, наглашавајући потребу за заштитом државних и националних интереса. Драговић се обратио присутнима истакавши да је циљ скупа слање јасне поруке да се анархија неће толерисати те да државне институције морају поново почети да функционишу пуним капацитетом.

„Ствари морају да се врате у нормалу, државне институције морају да почну да раде свој посао. Доста је анархије. Нека преузму институције које су добили и нека се понашају као власт, а не и даље као опозиција“, изјавио је Драговић.

Лидер Суверениста Србије је подвуче да скуп нема за циљ насилно рушење уставног поретка, већ његово успостављање, апелујући на полицију и тужилаштво да делују професионално, без политичких притисака и у служби свих грађана Србије. Након обраћања, учесници су се у миру упутили у шетњу ка Палати правде, где је протест званично и завршен.

( Панчевац)

00:06

Еспресо (отвара се у новом прозору)

Ко ће да се пита у држави? Кандидаткиња СЛ објаснила шта ће бити ако студенти и посланици престану да мисле исто

Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука" На изборима 25. октобра у Србији догодила се историјска победа у Србији, оцењује… Цео текст

Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука"

На изборима 25. октобра у Србији догодила се историјска победа у Србији, оцењује лист Берлинер цајтунг. И овај познати лист, као и многи други пре њега, поставља питање о начину доношења одлука у будућности.

- У тако кратком року ретко када је неки протестни покрет успео да преузме власт. Притом студенти сами нису учествовали на изборима. На њиховој листи нашло се 250 високошколских професора, али и наставника, лекара, уметника и спортиста - пише познати лист.

- Избор је био такав да је покрет желео да покаже: о свему се одлучује на пленуму - у базично-демократској скупштини у којој сви учесници равноправно расправљају и гласају. Сваки факултет има свој пленум, могу да учествују сви студенти, гласа се јавним подизањем руке и важи већинско одлучивање - пише Берлинер цајтунг.

Новинари немачког листа разговарали су са Аном Мирковић, професорком психологије на београдском Факултету организационих студија "Едука". Она је била на Студентској листи, једно је од најпознатијих лица изборне кампање и важи за могућу министарку у новој влади. У разговору за берлински лист говори следеће:

- Држава не може и не сме да буде вођена анархично - каже она. Структура активистичког покрета не може једноставно да се пренесе на државни апарат, јер су држави потребне "јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност".

Оно што би покрет желео да пренесе у институције јесте пре свега "нови модел политичке културе", каже Мирковић.

- Хоризонталност покрета значи у пракси институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона.

"Пленум ће бити најјачи коректив"

Да ли је тиме укинут концепт професионалног политичара, пита се аутор чланка у берлинском листу и указује да је зачкољица у односу између пленума и парламента, јер након избора мандат правно припада посланицима.

Мирковић је ту јасна и каже да би последњу реч имали представници изабрани у парламенту, "јер они носе правну и политичку одговорност за целокупно деловање и морају да одговарају за њега“. Али пленуми и грађанске скупштине остали би, како наглашава, "наш најјачи коректив, саветодавни глас и морални компас, који би нас подсећао због чега смо изабрани".

Права проба доћи ће када се посланици гласањем не сложе са одлуком пленума, указује Берлинер цајтунг. Мирковић на то одговара:

- Никада не бих деловала против сопственог интегритета. Управо за то смо се и борили.

Вучић преговарао са Бриселом, довео кинеске инвеститоре, одбијао санкције Русији - Србија играла истовремено на више свадби

Да Србија има смисао за политичке експерименте показује и поглед у прошлост, наводи немачки лист и подсећа да социјалистичка Југославија, након раскида са Стаљином 1948, није желела да се сврста ни уз један блок, па је Јосип Броз Тито 1961. у Београду покренуо прву конференцију Покрета несврстаних.

- Жеља за сопственим путем наџивела је Југославију - Вучић је преговарао са Бриселом о приступању ЕУ, одбијао санкције Русији и у земљу довео кинеске инвеститоре. Србија је играла истовремено на више свадби и избегавала да се јасно определи - пише Берлинер цајтунг додајући да је "и Студентска листа до сада сигнализирала да не жели да се приклони ниједном спољнополитичком правцу".

Немачки лист подсећа и на радничко самоуправљање.

- Од 1950. Тито је уводио идеју да предузећима управљају радници. Изабрани раднички савети одлучивали су о производњи, приходима и платама, фабрике су сматране друштвеном својином и тиме су припадале свима. То се на Западу сматрало моделом за многе левичарске реформе и алтернативом совјетском систему. У пракси је, међутим, систем патио од нејасних надлежности, бројних седница, директора и партијских функционера који су задржавали велики утицај. Осамдесетих година земља је упала у дугове и инфлацију - пише БЦ.

Поређење новинара берлинског листа с радничким саветима, Мирковић оцењује као "занимљиво". За њу је идеја радничког самоуправљања била "племенита идеја" да се људи непосредно укључе у доношење одлука. Проблем је, међутим, било то што је постојала једнопартијска власт која је све диктирала, каже она.

Како ће грађани пратити одлуке нове власти?

Данашњи студентски покрет не жели да понавља "бирократске експерименте прошлости", већ да успостави модерну партиципативну демократију, објашњава Мирковић. Зато тачно одређује одговорности - ко под којим условима доноси одлуку, ко управља буџетом и преко којих политичких и правних механизама контроле грађани треба да надгледају управу: дигиталним алатима, локалним скупштинама и слободним медијима.

Као психолог, Мирковић је свесна да ту постоји проблем. Хоризонтално организоване групе без јасне структуре дугорочно могу да западну у "парализу одлучивања" и да створе "скривене, неформалне центре моћи" који "не сносе никакву јавну одговорност".

- Тога смо потпуно свесни и не гајимо никакве илузије. Хијерархија је неопходна, али хијерархија заснована на стручности и функционалној одговорности, а не на слепој послушности и култу личности - каже проф. Ана Мирковић.

Модел професионалног политичара је превазиђен?

- Нови модел политичког представљања сада ће морати да покаже да ли може да понуди нешто више од победе над Александром Вучићем - оцењује немачки лист.

- Ако успе, отвара се и шире питање: да ли би политички представници широм Европе могли да се суоче са јачим захтевима за непосреднијим учешћем грађана у одлучивању?

- Млади људи већ годинама излазе на улице, и то не само у Србији. То су показали и протести у Француској, Италији и Албанији. Тек ће се видети да ли ће из таквих протеста настајати политички покрети способни да освајају власт, али и то да ли ће се српски модел показати одрживим или ће се сломити под теретом сопствених амбиција. Уколико успе, модел професионалног политичара какав данас познајемо могао би да постане ствар прошлости - закључује Берлинер цајтунг.