Европска комисија од Србије очекује потпуну примену медијског законодавства, заштиту и сигурност новинара, као и транспарентност суфинансирања медијских садржаја и власништва над медијима, наводи се у новом извештају о… Цео текст
Европска комисија од Србије очекује потпуну примену медијског законодавства, заштиту и сигурност новинара, као и транспарентност суфинансирања медијских садржаја и власништва над медијима, наводи се у новом извештају о напретку Србије у приступању Европској унији.
У извештају, који је део данас објављеног Пакета проширења за 2026. годину, Комисија оцењује да је у Србији, у области слободе изражавања и слободе медија, забележено даље назадовање. Окружење за новинаре, медијске професионалце и медије наставило је да се погоршава, медијско законодавство се и даље недоследно примењује, а концентрација на медијском тржишту је повећана. Такође је појачана забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику медија.
Кадровске промене у једној медијској групи, пошто је најављена промена власништва, а у време изборне кампање, отварају питања о притисцима на уређивачку независност њених медија, указује Комисија. У извештају се наводи и да су случајеви стратешких тужби против јавног деловања (СЛАПП) и даље присутни и да све више ометају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва. Додаје се да нови Савет РЕМ-а, иако је конституисан, није успео да обезбеди делотворан надзор и благовремене мере за отклањање неправилности на изборима.
Уз оцену да се „Србија налази између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености у области слободе изражавања“, Комисија је у извештају указала да њене прошлогодишње препоруке нису спроведене и да остају на снази.
Према извештају, Србија би у наредној години „посебно требало да примени медијско законодавство на начин који поштује и правну формулацију и његов смисао, укључујући одредбе које се односе на независност регулаторног тела за медије, као и да га измени кроз транспарентан и инклузиван процес како би се ускладило са Европским актом о слободи медија (Еуропеан Медиа Фреедом Ацт) и релевантним европским стандардима“.
Као друго, треба „ојачати заштиту и сигурност новинара, посебно тако што ће обезбедити да високи државни функционери престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва који укључују застрашивање, стигматизацију и оспоравање њиховог легитимитета, и без одлагања реагују на све претње, случајеве физичког и вербалног насиља или нападе шпијунским софтвером, као и да јавно осуде, истраже или кривично гоне такве случајеве, у складу са околностима“.
Као треће, „Србија треба да обезбеди транспарентно и равноправно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и потпуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања“, закључује Комисија.
Бета (4.11.2026).
