Evropska komisija od Srbije očekuje potpunu primenu medijskog zakonodavstva, zaštitu i sigurnost novinara, kao i transparentnost sufinansiranja medijskih sadržaja i vlasništva nad medijima, navodi se u novom izveštaju o… Ceo tekst
Evropska komisija od Srbije očekuje potpunu primenu medijskog zakonodavstva, zaštitu i sigurnost novinara, kao i transparentnost sufinansiranja medijskih sadržaja i vlasništva nad medijima, navodi se u novom izveštaju o napretku Srbije u pristupanju Evropskoj uniji.
U izveštaju, koji je deo danas objavljenog Paketa proširenja za 2026. godinu, Komisija ocenjuje da je u Srbiji, u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, zabeleženo dalje nazadovanje. Okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije nastavilo je da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se i dalje nedosledno primenjuje, a koncentracija na medijskom tržištu je povećana. Takođe je pojačana zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku medija.
Kadrovske promene u jednoj medijskoj grupi, pošto je najavljena promena vlasništva, a u vreme izborne kampanje, otvaraju pitanja o pritiscima na uređivačku nezavisnost njenih medija, ukazuje Komisija. U izveštaju se navodi i da su slučajevi strateških tužbi protiv javnog delovanja (SLAPP) i dalje prisutni i da sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva. Dodaje se da novi Savet REM-a, iako je konstituisan, nije uspeo da obezbedi delotvoran nadzor i blagovremene mere za otklanjanje nepravilnosti na izborima.
Uz ocenu da se „Srbija nalazi između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti u oblasti slobode izražavanja“, Komisija je u izveštaju ukazala da njene prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i da ostaju na snazi.
Prema izveštaju, Srbija bi u narednoj godini „posebno trebalo da primeni medijsko zakonodavstvo na način koji poštuje i pravnu formulaciju i njegov smisao, uključujući odredbe koje se odnose na nezavisnost regulatornog tela za medije, kao i da ga izmeni kroz transparentan i inkluzivan proces kako bi se uskladilo sa Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act) i relevantnim evropskim standardima“.
Kao drugo, treba „ojačati zaštitu i sigurnost novinara, posebno tako što će obezbediti da visoki državni funkcioneri prestanu sa verbalnim napadima na novinare i predstavnike civilnog društva koji uključuju zastrašivanje, stigmatizaciju i osporavanje njihovog legitimiteta, i bez odlaganja reaguju na sve pretnje, slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja ili napade špijunskim softverom, kao i da javno osude, istraže ili krivično gone takve slučajeve, u skladu sa okolnostima“.
Kao treće, „Srbija treba da obezbedi transparentno i ravnopravno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao i potpunu transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja“, zaključuje Komisija.
Beta (4.11.2026).
