Дугогодишњи владари у Србији и Мађарској били су „зрели за пораз“, а начини на који су побеђени на изборима поред сличности имају и велике разлике, оценио је извршни директор међународне организације за извештавање о… Цео текст
Дугогодишњи владари у Србији и Мађарској били су „зрели за пораз“, а начини на који су побеђени на изборима поред сличности имају и велике разлике, оценио је извршни директор међународне организације за извештавање о демократији Михаел Мајер-Резенде, истучући да успех опозиције не значи да се демократија вратила, већ да је само добила нову шансу.
У ауторском тексту за бриселски портал ЕУОбсервер, Мајер-Резенде наводи да разлике између лидера мађарске опозиције Петера Мађара и Студентске листе у Србији показују да не постоји „магично решење“ за постизање истог циља – свргавање ауторитарних режима.
„Оно што је исто у оба случаја јесу дугогодишњи владари који су лагали и све отвореније показивали своју корумпираност. Били су зрели за пораз“, наводи Мајер-Резенде, директор невладине нестраначке организације „Демоцрацy Репортинг Интернатионал“ (ДРИ) са седиштем у Берлину.
Сличност се огледа и у томе што је опозиција избегавала изразито страначко позиционирање и уместо тога се фокусирала на функционисање државе и борбу против коруције.
„У оба случаја, опозиција је показала јединство и водила кампању широм земље, као и на друштвеним мрежама, што је добро познат елемент сваке кампање чији је циљ свргавање укорењених ауторитарних владара“, наводи Мајер-Резенде.
Он истиче да се у другим аспектима мађарска опозиција и студентски покрет драстично разликују.
У Мађарској је кампања била фокусирана на Мађара, вештог политичара и бившег члана Орбанове партије Фидес, који је познавао владајућу странку изнутра.
У Србији је група студената са различитих универзитета масовну мобилизацију против корумпиране владе претворила у изборну платформу.
За разлику од Мађара који је доминирао својом партијом, студенти су одлуке доносили демократским путем, гласањем о свим важним питањима, а покрет готово да није имао истакнуте појединце.
Избори у Мађарској и Србији показују да не постоји универзално решење и да једна успешна прича не значи да ће исти рецепт функционисати негде другде.
Мађарски премијер @магyарпетерМП на данашњој седници парламента поново је честитао победу студената над Вучићевим режимом.
"Када сам се чуо са њима и честитао им у 10 увече после избора, рекли су ми да су црпели велику енергију из наше победе над Орбаном 12. априла.
Наша велика победа, победа је за цео регион".
— Александар Мартон (@Алеx_Мартон) Новембер 3, 2026
„Друштвени покрети и изборне кампање изузетно су сложени и зависе од конкретних околности. У Србији се није појавио лидер попут Мађара, а у Мађарској се није развила масовна студентска иницијатива, иако су се обе земље суочавале са сличним проблемима политичке репресије од стране владајуц́е странке“, истиче Мајер-Резенде.
Он додаје да, иако Западна Европа очекује да опозициони покрет против ауторитарних лидера крајње деснице буде левичарски, то није био случај у ове две земље.
Мађар је изразито конзервативна личност, а српски студентски покрет није стављао у први план геополитичка или културолошка прогресивна питања.
Уместо тога су се фокусирали на обнављање функционалне државе која има капацитет да решава проблеме.
„Студенти су убедили своје професоре да се кандидују. Била је то побуна ‘одоздо’ у корист компетентне, стручне владе“, оценио је Мајер-Резенде.
Он истиче да је ово можда први пут да је ауторитарна власт свргнута у непосредном европском суседству а да чланство у ЕУ није било тема.
„Студентски покрет је игнорисао ЕУ из тактичких разлога (како би избегао уобичајене оптужбе о финансирању из иностранства), као и зато што је сматрао да је ЕУ саучесник Вучиц́евог режима“, навео је Мајер-Резенде.
Он додаје да студентски покрет подржава европске вредности демократије и владавине права, али не и европске институције.
„Став ЕУ није био само у супротности са вредностима које она сама истиче, вец́ је представљао и лошу реалполитику. ЕУ је изгубила подршку оних који би требало да чине њену најснажнију базу“, оценио је Мајер-Резенде.
Наводећи да је мало примера да је опозиција била толико децентрализована и интерно демократична као студентски покрет, Мајер-Резенде истиче да ће највећи испит бити да ли ова парламентарна већина може да формира стабилну владу која ће испунити своје задатке: обнову државних капацитета, сузбијање корупције, стварање инклузивније економије и поновну изградњу владавине права.
Тиме би се, како додаје, могао успоставити оквир за обновљено политичко надметање на праведан начин.
Иако су последњих недеља многи закључили да се демократија вратила, било да је реч о Мађарској, Србији или Бразилу, Мајер-Резенде истиче да је то превише поједностављено гледиште.
„Пре би се могло рец́и да демократија добија нову шансу. Сам пораз ауторитарног владара не ствара демократију. Ако политичко надметање настави да се одвија између демократског и ауторитарног пола, онда нема политичког плурализма нити избора за бираче“, истакао је Мајер-Резенде, додајући да демократа у том случају има само један избор.
Мајер-Резенде закључује да му демократска природа студентског покрета који се развијао спонтано „одоздо“ улива наду да студенти могу да учине Србију истински плуралистичком демократијом.