Dugogodišnji vladari u Srbiji i Mađarskoj bili su „zreli za poraz“, a načini na koji su pobeđeni na izborima pored sličnosti imaju i velike razlike, ocenio je izvršni direktor međunarodne organizacije za izveštavanje o… Ceo tekst
Dugogodišnji vladari u Srbiji i Mađarskoj bili su „zreli za poraz“, a načini na koji su pobeđeni na izborima pored sličnosti imaju i velike razlike, ocenio je izvršni direktor međunarodne organizacije za izveštavanje o demokratiji Mihael Majer-Rezende, istučući da uspeh opozicije ne znači da se demokratija vratila, već da je samo dobila novu šansu.
U autorskom tekstu za briselski portal EUObserver, Majer-Rezende navodi da razlike između lidera mađarske opozicije Petera Mađara i Studentske liste u Srbiji pokazuju da ne postoji „magično rešenje“ za postizanje istog cilja – svrgavanje autoritarnih režima.
„Ono što je isto u oba slučaja jesu dugogodišnji vladari koji su lagali i sve otvorenije pokazivali svoju korumpiranost. Bili su zreli za poraz“, navodi Majer-Rezende, direktor nevladine nestranačke organizacije „Democracy Reporting International“ (DRI) sa sedištem u Berlinu.
Sličnost se ogleda i u tome što je opozicija izbegavala izrazito stranačko pozicioniranje i umesto toga se fokusirala na funkcionisanje države i borbu protiv korucije.
„U oba slučaja, opozicija je pokazala jedinstvo i vodila kampanju širom zemlje, kao i na društvenim mrežama, što je dobro poznat element svake kampanje čiji je cilj svrgavanje ukorenjenih autoritarnih vladara“, navodi Majer-Rezende.
On ističe da se u drugim aspektima mađarska opozicija i studentski pokret drastično razlikuju.
U Mađarskoj je kampanja bila fokusirana na Mađara, veštog političara i bivšeg člana Orbanove partije Fides, koji je poznavao vladajuću stranku iznutra.
U Srbiji je grupa studenata sa različitih univerziteta masovnu mobilizaciju protiv korumpirane vlade pretvorila u izbornu platformu.
Za razliku od Mađara koji je dominirao svojom partijom, studenti su odluke donosili demokratskim putem, glasanjem o svim važnim pitanjima, a pokret gotovo da nije imao istaknute pojedince.
Izbori u Mađarskoj i Srbiji pokazuju da ne postoji univerzalno rešenje i da jedna uspešna priča ne znači da će isti recept funkcionisati negde drugde.
Mađarski premijer @magyarpeterMP na današnjoj sednici parlamenta ponovo je čestitao pobedu studenata nad Vučićevim režimom.
"Kada sam se čuo sa njima i čestitao im u 10 uveče posle izbora, rekli su mi da su crpeli veliku energiju iz naše pobede nad Orbanom 12. aprila.
Naša velika pobeda, pobeda je za ceo region".
— Aleksandar Marton (@Alex_Marton) November 3, 2026
„Društveni pokreti i izborne kampanje izuzetno su složeni i zavise od konkretnih okolnosti. U Srbiji se nije pojavio lider poput Mađara, a u Mađarskoj se nije razvila masovna studentska inicijativa, iako su se obe zemlje suočavale sa sličnim problemima političke represije od strane vladajuće stranke“, ističe Majer-Rezende.
On dodaje da, iako Zapadna Evropa očekuje da opozicioni pokret protiv autoritarnih lidera krajnje desnice bude levičarski, to nije bio slučaj u ove dve zemlje.
Mađar je izrazito konzervativna ličnost, a srpski studentski pokret nije stavljao u prvi plan geopolitička ili kulturološka progresivna pitanja.
Umesto toga su se fokusirali na obnavljanje funkcionalne države koja ima kapacitet da rešava probleme.
„Studenti su ubedili svoje profesore da se kandiduju. Bila je to pobuna ‘odozdo’ u korist kompetentne, stručne vlade“, ocenio je Majer-Rezende.
On ističe da je ovo možda prvi put da je autoritarna vlast svrgnuta u neposrednom evropskom susedstvu a da članstvo u EU nije bilo tema.
„Studentski pokret je ignorisao EU iz taktičkih razloga (kako bi izbegao uobičajene optužbe o finansiranju iz inostranstva), kao i zato što je smatrao da je EU saučesnik Vučićevog režima“, naveo je Majer-Rezende.
On dodaje da studentski pokret podržava evropske vrednosti demokratije i vladavine prava, ali ne i evropske institucije.
„Stav EU nije bio samo u suprotnosti sa vrednostima koje ona sama ističe, već je predstavljao i lošu realpolitiku. EU je izgubila podršku onih koji bi trebalo da čine njenu najsnažniju bazu“, ocenio je Majer-Rezende.
Navodeći da je malo primera da je opozicija bila toliko decentralizovana i interno demokratična kao studentski pokret, Majer-Rezende ističe da će najveći ispit biti da li ova parlamentarna većina može da formira stabilnu vladu koja će ispuniti svoje zadatke: obnovu državnih kapaciteta, suzbijanje korupcije, stvaranje inkluzivnije ekonomije i ponovnu izgradnju vladavine prava.
Time bi se, kako dodaje, mogao uspostaviti okvir za obnovljeno političko nadmetanje na pravedan način.
Iako su poslednjih nedelja mnogi zaključili da se demokratija vratila, bilo da je reč o Mađarskoj, Srbiji ili Brazilu, Majer-Rezende ističe da je to previše pojednostavljeno gledište.
„Pre bi se moglo reći da demokratija dobija novu šansu. Sam poraz autoritarnog vladara ne stvara demokratiju. Ako političko nadmetanje nastavi da se odvija između demokratskog i autoritarnog pola, onda nema političkog pluralizma niti izbora za birače“, istakao je Majer-Rezende, dodajući da demokrata u tom slučaju ima samo jedan izbor.
Majer-Rezende zaključuje da mu demokratska priroda studentskog pokreta koji se razvijao spontano „odozdo“ uliva nadu da studenti mogu da učine Srbiju istinski pluralističkom demokratijom.